Biti najbolji u vrlo impresivnoj konkurenciji pripadnika sopstvene genetske linije, jeste rezultat koji se, s obzirom na status rimejka časne, legendarne i prve Total War igre, očekivao od Shoguna 2. Zašto je S2 najbolji? Zbog tehničkih karakteristika? Zbog sistema RPG elemenata koji dopunjuju poslovično moćan strateški modul? Zbog perzistentnog avatara i unlock sistema u multiplayeru? Zbog nadrealno dobre muzike? Zbog toga što je sufiks zamenio mesto sa prefiksom? Kada neki serijal za deset godina postigne četrnaest naslova (sedam osnovnih igara i sedam ekspanzija), vrlo je teško pričati o njemu na način različit od licitiranja „za” i „protiv”. Prema mišljenju autora ovih redova, Shogun 2 je najbolji zbog najboljeg vajba, te slatke i neuhvatljive frekvencije na kojoj sve što je dobro i vredno u igri rezonira i vibrira u skladu sa vašim čulom lepog.Kako postati šogun umesto šoguna u Sengoku periodu srednjevekovnog Japana (16. vek)? Mačem i diplomatijom, agentima i savezima, flotama i armijama... Mnogo sile i veoma malo milog, sistem koji se nimalo ne razlikuje od svih prethodnih Total Warova. Zbog kompaktnosti Japana, blizine drugih klanova i sveopšte „isprepletenosti”, individualnih specifičnosti svakog klana i tipa kampanje koju ste odabrali, single player kampanja ima ogroman replay value, neuporedivo veći nego, na primer, Napoleon: Total War. Upadljiva prednost u odnosu na Napoleona i Empire je kampanjski, strateški AI protivnika, koji ponekad zna da bude golema kost u grlu. Susedni daimjoi će znalački koristiti vaše slabosti, objavljivati vam rat kada ste zauzeti sa drugim protivnikom, iskrcavati vam osvajačke armije u pozadinu i biti prilično, gotovo na ljudski način, annoying.Nažalost, na polju taktičkog AI-ja nismo primetili nikakva posebna poboljšanja. Još je, recimo, tokom opsade zamka (ako se branite) moguće koristiti foru sa izvlačenjem lake i brze konjice, na koju se protivnici zalepe kao muve na ananas, instant obustavljaju napad na zidine i počinju da je jure po zoni, dok ih šetate pored strelaca i stražarskih kula ili ih prosto zamajavate dok ne istekne vremenski limit bitke. Napredak na polju tehnologije, filozofskih i socijalnih nauka odrađen je na način sličan Empireu i Napoleonu, s tim što su discipline brilijantno, elegantno i logično podeljene u dve celine: bušido, koji se bavi vojskom, jedinicama i taktičkim bonusima, i či, koji je zadužen za društveno-ekonomske doktrine. Uspešan daimjo moraće da nađe balans između neba i zemlje, katane i pluga, da ne zanemari ždrala pre nego što zadovolji kobru i oslušne krckanje suvog lišća koje nagoveštava šapat smrti... Grafika, šminka, AI, RPG elementi, dvadeset godina stari sake... Sva unapređenja koja krase Shogun 2 obitavaju u dubokoj senci jedne naoko banalne, ali za srednju i finalnu fazu igre esencijalne mehaničke sitnice. Reputacija vašeg klana, koju stičete uspešnim osvajanjima, dostizanjem legendarnog statusa čini da se svaki preostali daimjo okreće protiv vas. To u potpunosti sprečava sindrom „valjak apatije” iz svih ranijih Total Warova, dosadu uzrokovanu prevelikim preimućstvom vaše imperije kojoj u mid/end gameu nema ko da se suprotstavi. Šogun 2 je baš tada najinteresantniji, sa finalnim jurišom na Kjoto koji, zavisno od stanja konkurencije, uopšte neće morati da liči na šetnju u parku. Velike novosti dolaze i u multiplayeru. Uz standardnu mogućnost kooperativnog igranja kampanje i drop-in upada u tuđe taktičke bitke, sada imamo i Avatar Conquest Mod, ingenioznu varijantu „perzistetno-unlockabilnog” MP moda, koji iz sveta modernih multiplayer FPS-ova premijerno dolazi u jednu stratešku igru. Osvajanjem teritorija na mapi Japana (stilizovanoj i mnogo manjoj u odnosu na SP) kroz MP okršaje skupljaćete XP i otključavati nove jedinice, bonuse za postojeće, retinue setove i oklope za vašeg avatara. ACM je igra za sebe i gotovo dovoljan razlog za nabavku originala, to jest, biće to kada sledeći patch reši probleme sa ispadanjem iz partija i kilavim matchmaking/hosting modulom. Miodrag KUZMANOVIĆ | | |
