Sedam dugih godina bilo je potrebno da prvi deo solidne point & click avanture Black Mirror, nakon prelaska franšize u nemački Cranberry Production, dobije i svoj zasluženi nastavak. Ne želeći da naprave istu grešku, a željni brzometnog muženja potencijalno isplative licence, autori su u munjevitih godinu dana nakon od premijere prethodne igre već izašli pred igrače sa trećim Black Mirrorom, ovog puta rešeni da na storiju o porodičnim tragedijama, ukletim zamkovima i nečastivim silama stave tačku.

Black Mirror 3 se, poput mnogobrojnih popularnih serija i njihovih sezona, nastavlja praktično nekoliko sekundi nakon cliffhanger finala iz drugog dela. Prokletstvo baksuzne porodice Morgan iz uspavane engleske provincije nastavlja da prati bludnog sina i glavnog junaka iz prethodne igre Darena Majklsa / Adrijana Gordona, nakon što biva uhvaćen sa bakljom u rukama ispred zapaljenog zamka Black Mirror, sa gomilom leševa pride na savesti. Adrijan biva promptno pritvoren i sproveden u policijsku stanicu Vilou Krika, seoceta iz dosadašnjih igara, i tri nedelje kasnije, nakon što misteriozni dobrotvor položi izdašnu sumu novca za kauciju, biva pušten na privremenu slobodu. Dok lokalni inspektor Spuner planira da na vama bazira svoju istragu i trijumfalno se vrati u London, odakle je po kazni poslat u provinciju, Adrijanu ne ostaje ništa drugo nego da pokuša da spere ljagu sa svog imena, otkrije svima identitet pravog ubice i pokuša da se otarasi opsedajućih noćnih mora izazvanih očiglednim mračnim prisustvom koje mu kola u venama.

Od tog trenutka pa na dalje Black Mirror 3 zaista i podseća na novu sezonu jedne iste serije, koja se minimalno razlikuje od svojih prethodnih iteracija. Poprište događaja u trojci ponovo je pomenuti Vilou Krik sa okolinom i ukletim posedom/zamkom Gordonovih iz naslova, obogaćen s nekoliko novih ili od ranije poznatih lokaliteta koji su samo drugačije kadrirani i minimalno izmenjeni (uz gotovo neznatan grafički fejslifting). Pored nekoliko starih znanaca koji se ponavljaju, BM3 donosi i sijaset novih likova (pomenuti detektiv Spuner, Adrijanov psihoterapeut dr Vinterbotom i drugi) koji, kao i ranije, po pravilu pate od prevelike jednodimenzionalnosti, koja je pomalo veštački u službi priče („zvezda” ovoga je ponovo superljigavi i nesnosni upravnik hotela Marej).

Sa strane upravljačkog interfejsa, kontrola i gameplaya takođe nema mnogo iznenađenja. Inspektovanje terena je ponovo maksimalno uprošćeno automatizovanim akcijama nad određenim interesnim tačkama na ekranu, manipulacija i upotreba predmeta iz inventarske trake u donjem delu ekranu jednostavne su i inventivne, a isto važi i za dijaloge sa mnogobrojnim likovima koji se vode putem odabira relevantnih tema predstavljenih ikonama. Problemi, zadaci i sporadični mehaničko-tehnički mehanizmi se, i pored svoje česte složenosti, po pravilu rešavaju korišćenjem logičnih kombinacija predmeta ili radnji. Tu je ponovo i mapa za brzo putovanje između ranije posećenih lokacija (ružnija u odnosu na onu iz prethodne igre), a jedna od glavnih alatki tokom istrage ponovo će biti verni dnevnik, zbog praćenja višestruko otvorenih zadataka i postupaka koji zahtevaju pažnju.

Ako ostavimo po strani kvalitetne probleme, standardno sablasnu i sumornu atmosferu i zanimljivu glavnu storiju o konkluziji prokletsva koje prati staru porodicu Gordon, zjapeći propusti u dizajnu Black Mirrora 3 počinju da pomaljaju svoje ružno lice. Da li zbog činjenice da je praktično u pitanju produžetak prethodne igre za koju tada nije bilo mesta na disku, a ne pravi nastavak, primetne mane i propusti sada odzvanjaju više nego upadljivo prilikom igranja. Već pomenutim ogoljenim likovima ovog puta se pridružuje čitava plejada nelogičnosti u scenariju, od kojih vredi pomenuti neke „hajlajtove”: šatro opasni kriminalac, piroman i ubica biva od strane policije pušten da se šetka po okolini koju je navodno i zavio u crno, psihoterapeutske sesije sa istim tim potencijalnim manijakom, a bez prisustva iste te policije, genijalni plan hotelijera Mareja da distribuira halloween suvenire sa motivima glavnog junaka (u čemu ovaj i sam uzima učešća), zaobilaženja logičnih radnji i prezentovanja dokaza organima reda i zakona od strane nekoga ko pokušava da dokaže svoju nevinost i slično. Ovome kumuju i slabo povezana poglavlja sa mnogo off screen događanja, o kojima ćete samo dobiti šture informacije, i previše backtrackinga, razgovora i uzastopnog posećivanja istih lokacija kad god se nešto novo otkrije u istrazi (što dodatno obesmišljava koncept poglavlja).

Inventar je, čini se više nego ikada, pretrpan gomilom predmeta koji se suviše dugo vuku po njemu kroz priču, lokacije su ponovo zakrčene nepotrebnim hot spotovima o kojima će Adrijan dati samo šturi komentar („...Televizor. Mogu da gledam program na njemu. Ju-hu...”), a posebna priča je pomenuti dnevnik koji, iako koristan, pati od previše nabacanih, loše organizovanih i nepreglednih referenci. Dodatak tome je i nezgrapni hint sistem prilikom rešavanja mehanizama, koji se sam uključuje čim provedete malo duže vremena razmišljajući, nudeći instant problem-solving, koji ćete nekad i nehotice aktivirati bez potrebe da se do kraja pomučite i pronađete rešenje konkretnog problema.

Ipak, ljubitelji prethodna dva dela tačno će znati šta ih očekuje u trećem nastavku sage Black Mirror. Bez obzira na pomalo zbrzano finale u kojem ćete biti izbombardovani objašnjenjima, Crno ogledalo se pokazalo kao sasvim pristojna i korektna point & click zanimacija, a autorima iz Cranberryja želimo da se manu nepotrebnog mrcvarenja franšize i uskoro nas obraduju nekom avanturom koja će biti u potpunosti bazirana na delima H. P. Lavkrafta (sa kojima Black Mirror u nekim svojim momentima i otvoreno koketira).

Aleksandar DINIĆ