U vreme dugogodišnje suše tvrdokornih point & click avantura, fanovi ovog žanra moraju dugo da čekaju na retka kvalitetna izdanja, a vreme između izlaska dve igre, sem uz „obnavljanje gradiva”, mogu da provedu i kroz lagano treniranje moždanih vijuga koje nude HOPA (Hidden Object Puzzle Adventure) naslovi.

HOPA igre su simplifikovane, „opuštene” verzije point & click avantura – važan deo iskustva uključuje potragu za skrivenim predmetima na prenatrpanim i maštovito osmišljenim ekranima, priča obično nalikuje light ostvarenjima američke TV produkcije, a neke od zagonetaka tu i tamo mogu da umore gejmere.

Ovakvi naslovi su popularni kod oba pola i uglavnom kod casual igrača, a najveći i najpoznatiji njihov izdavač je Big Fish Games, koji se već dugo godina bavi digitalnom distribucijom HOPA i sličnih igara.

Nedavno se u moru ovakvih ostvarenja izdvojio Rite of Passage: The Perfect Show, igra novosadskog razvojnog tima Mad Head Games, koja se za samo pet dana od objavljivanja našla na prvom mestu Top 100 liste najpreuzimanijih naslova izdavača Big Fish Games. To svakako nije iznenađujuće, jer ostvarenje Rite of Passage kombinuje najbolje elemente HOPA igara, neke od njih dodatno modifikuje kako bi ih učinilo zanimljivijim i pronalazi pravi balans, koji osigurava svežinu i raznovrsnost i sprečava da imate utisak da stalno radite jedno te isto.

Da je The Perfect Show urađen „pismeno” i da je predodređen da postane jedna od najboljih HOPA igara svedoči intro, u kojem se „X Files” prožima sa naracijom u stilu „Očajnih domaćica”, na šta je američka casual publika nesumnjivo odlepila.

Rite of Passage nas vodi u Everlejk, gradić gde deca bivaju kidnapovana od strane misterioznog otmičara. U ulozi ste profesorke klavira, žene koju grize savest zbog nestanka njene učenice. Neće proći mnogo vremena i priča će poprimiti paranormalne razmere, a zaplet je, iako stereotipan, dovoljno zanimljiv, tako da daje dodatnu motivaciju da rešavate zagonetke kako biste otkrili šta je poenta priče. Motivacija samog antagoniste daje mu humanu crtu, koja ga, doduše, ne opravdava, ali ga dodatno objašnjava, pa je epilog koji se može odigrati kada završite glavnu igru veoma zanimljiv dodatak. Kada se sve sabere, priča i elementi gameplaya stručno su sastavljeni i predstavljaju delove odlične formule, tako da je uspeh bio zagarantovan.

Tokom svoje avanture posetićete nekoliko lokacija u gradiću Everlejk. Među njima su jezero mističnog izgleda, jeziva radionica lutaka, naizgled nevina pozorišna postavka, velika biblioteka itd. Drugi deo igre dešava se u velikom zamku, koji takođe krije maštovito osmišljene i lepo nacrtane lokacije, dok se dodatni sadržaj otključava kada završite igru i on je deo edicije za kolekcionare, koja podrazumeva i lepe wallpapere i druge virtuelne poklončiće.

Dodatni sadržaj vodi vas u sunčanu prošlost Everlejka, što je veliki kontrast u odnosu na ostatak igre, pa samim tim predstavlja i pravo osveženje. Tu će jedan od zanimljivijih zadataka biti kuvanje čaja za vašu baku, te avantura kroz rudnik, koji je jedna velika zagonetka, radi potrage za drevnim moćima Feniksa.

Većina zagonetaka svodi se na traženje rešenja po asocijaciji, a Puzzle Info je korisna opcija koja daje osnovno uputstvo bez bitnog olakšavanja zagonetke. Ipak, ako „zaglavite”, možete da odaberete i da preskočite zagonetku (skip), ali ta opcija postaje dostupna tek nakon nekoliko minuta kako igra ne bi bila prelaka i kako bi vas motivisala da razmislite.

Ako imate problema da se snađete u okruženju ili ne znate koji bi vaš sledeći potez trebalo da bude, možete da odaberete opciju hint. Ako niste na lokaciji gde možete nešto da uradite, hint će vam pokazati gde treba da idete. Ukoliko se već nalazite tamo gde postoji neka interakcija, onda će vam hint pokazati šta treba da uradite, a zatim će biti potrebno da se ova „sposobnost” ponovo „napuni”, što je bitan mehanizam koji sprečava da igra bude poput lagane šetnje u parku.

Zadaci se svode na pronalaženje predmeta, njihovu upotrebu i kombinovanje, a struktura im je takva da je igra uvek zanimljiva – neće se dešavati da dva puta radite sličnu stvar, već se različiti tipovi zagonetaka i aktivnosti smenjuju kako bi iskustvo igranja uvek bilo sveže. Istovremeno, sa novim poglavljima klupko misterije se odmotava polako tako da priča postaje interesantnija, sve do ludo realizovanog epiloga.

Šteta je to što Rite of Passage: The Perfect Show nije duža igra, ali se ipak radi o nekoliko sati opuštene zabave. Skoro svaka scena je za wallpaper, tako da je RoP prijatan za oko koliko i za um. Zato preporučujemo ovu igru u pauzi između nekih drugih, ozbiljnijih naslova.

Ivan VESIĆ