Nuklearna mašina za sušenje veša. Ponovo-punjač paste za zube koji koristi pripitomljene crne rupe. Plutonijumska mašina za pravljenje brkova. Ovo su samo neki od izuma genijalnog profesora i pronalazača Fica Kvadvrengla. Da nema ovakvih divova nauke još bismo osvetljavali noći svećama i bakljama, umesto na kompjuteru igrali bismo se kamenčićima i školjkama i ne bismo znali za pogodnosti kombinacije nuklearne energije i slanine pri sušenju veša. No, bez obzira na nesumnjivu vrednost pređašnjih izuma ovog velikog uma, oni nisu ništa u poređenju sa njegovim najnovijim pronalaskom – međudimenzionopomerajućim uređajem (što je stručni naziv za rukavicu za menjanje dimenzija). U toku eksperimenta sa ovom napravom vilu Kvadvrengl pogađa potres, otkazuju generatori električne energije, a profesor biva zarobljen u nepoznatoj dimenziji. Kakva tragedija za nauku! Međutim, nije još sve izgubljeno. Postoji nada da profesor neće završiti kao Marija Kiri jer vi, njegov dvanaestogodišnji nećak, baš u pravi čas dolazite u posetu, navlačite rukavicu za menjanje dimenzija i bacate se u potragu za načinom da ga oslobodite.

Kvantna zavrzlama je nova igra glavnog dizajnera Portala Kim Svift, tako da nisu iznenađujuće neke sličnosti između ove dve igre. Kao i Portal, Quantum Conundrum je logička platforma u prvom licu u kojoj se krećete od sobe do sobe rešavajući terenske zagonetke, ovog puta menjanjem dimenzija. Na raspolaganju su četiri dimenzije: „paperjasta”, gde je kauč toliko lagan da ga čak i dvanaestogodišnji dečak može podići i baciti do plafona; Gravid Wolfram iliti teška dimenzija, gde možete razbiti staklo običnom kartonskom kutijom koju ste prethodno lansirali u nekoj drugoj dimenziji; dimenzija usporenog vremena, gde se sve osim vas kreće 20 puta sporije, što vas čini brzim poput refleksa nindža-kobre na amfetaminima; i, konačno, dimenzija obrnute gravitacije, gde sav nameštaj „pada” prema plafonu. Budući da nosite dimenzionu rukavicu, sve ove promene ne utiču na vas. Pri shiftovanju dimenzija ne menja se vaša lokacija, već samo težina predmeta, gravitacija ili protok vremena, kao i vizuelna prezentacija. Tako, na primer, u „paperjastoj” dimenziji većina predmeta izgledaju kao plišane igračke, dok u teškoj imaju teksturu metala.

Kroz 51 sobu-nivo, za čije će vam kompletiranje biti potrebno nekih šest do osam sati, tražite način da se domognete izlaznih vrata trenutne prostorije, što je zadatak koji zahteva prelaženje provalija, dostizanje viših lokacija, aktiviranje prekidača koji otvaraju vrata i slično. Pored promene dimenzija, ostala pomagala i prepreke u rešavanju problema uključuju pokretne trake, lasere, katapulte, ventilatore i sveprisutne sefove koje ćete poput kocaka iz Portala koristiti za sve i svašta. Prvih nekoliko soba upoznaju vas putem jednostavnih problema sa igračkom mehanikom. Problemi postepeno postaju složeniji, donoseći nove elemente zagonetaka i raznolike kombinacije dosadašnjih.

Zagonetke su osetno lakše nego u Portalu. Izazov ovde manje leži u zagonetkama, a više u platformskim elementima i u dobrom tempiranju akcija, naročito promene dimenzija. Obično je lako prokljuviti šta treba da se uradi, samo ponekad može biti problem sprovesti to u delo, a da vas pritom ne dokači laser ili da ne upadnete u provaliju, naročoito zato što izvođenje u prvom licu nije pogodno za skakanje po platformama. No, kako igra pravi autosave na svakom koraku, i to po nekoliko puta u nivou, povremene pogibije neće vas primorati na to da ponavljate više od trenutnog kratkog segmenta.

Pored zabavnih, mada lakih zagonetaka, igra najviše kupuje simpatičnim okruženjem i šarenom grafikom kao iz crtanog filma. Ujka Fic tokom cele igre komucira s vama putem interkoma, komentarišući vaše okruženje, gunđajući o rusvaju koji pravite u njegovoj vili, pričajući anegdote (recimo, o njegovim putovanjima kroz vreme), i dajući hintove za rešenja zagonetaka. Profa je klasičan sedokosi i „sedobrki” ekscenrični naučnik poput doktora Fluka Hokinsa iz MDK 2, samo što ima blagu notu arogancije i nije naročito smešan.

Humor više izvire iz okruženja i vizuelnog dizajna nego iz profesorovih komentara (koji su jedini izvor naracije). Pri prvom susretu sa scenografijom, okruženjem i osnovnom idejom igre anticipirali smo da će biti smešna i pripremili smo se na to da budemo nasmejani... Međutim, ispostavilo se da profesorov humor mnogo češće promašuje metu nego što je pogađa. Ipak, to ne narušava dobru atmosferu.

Quantum Conundrum neće zajedno sa Braidom i Portalom ući u udžbenike istorije, ali je zabavan i simpatičan. Treba pomenuti i to da kraj igre ne stavlja tačku na njenu priču, čime je očigledno ostavljen prostor za buduće DLC-ove, koji su već najavljeni.

Branislav GAGIĆ