Posle nekoliko godina čekanja, ljubitelji serijala SpellForce konačno pred sobom imaju novu priliku da uživaju u zanimljivom spoju strategije i roleplay igre. Prvobitno u rukama nedavno bankrotirane izdavačke kuće JoWood, Spellforce je krajem prošle godine prešao u ruke Nordic Gamesa i nekako se izgubio sa pozornice. Međutim, rad na samostalnom proširenju za SpellForce 2, po imenu Faith in Destiny, nastavljen je, i ovog leta imamo priliku da ponovo posetimo mitsku zemlju Eo koju je visoka magija, kao nekakav pandan tehnologiji koja neumitno ugrožava čovečanstvo, zamalo uništila i pritom je rascepkala na ostrva, koja su u geografskom i kulturnom smislu izolovane enklave nekadašnje civilizacije.

Još pre događaja iz prve igre, udruženje najmoćnijih čarobnjaka pokušalo je da prigrabi magiju rezervisanu samo za bogove. U tome nisu uspeli, ali su uspeli da prizovu razne elementale i demone, te umalo dokrajče sopstveni svet. Neki od njih, u naletu naknadne pameti, pokušali su da poprave stvar tako što su novonastala ostrva povezali magičnim portalima i probali da organizuju odbranu. Nekoliko ekspanzija kasnije, portali neumitno propadaju, a niko ne zna razlog zašto se to događa. Štaviše, sve veću udaljenost između naroda naseljenih na ostrvima koristi nova vrsta neprijatelja nazvana Bezimeni kako bi pokorila ceo svet. Jedina nada leži u igraču koji vodi Shaikana, čoveka čijim venama teče zmajska krv.

Igrači koji se sećaju prethodnih ostvarenja iz ovog serijala sigurno pamte da heroj nije jedina jedinica kojom je moguće upravljati. Mehanički, to je spoj pojednostavljene roleplay igre i strategije koja se odvija u realnom vremenu. Roleplay deo ovaploćen je u Shaikanu i njegovim pratiocima, koji sakupljaju iskustvo, napreduju po nivoima, poseduju inventar i sakupljaju predmete, te mogu da razgovaraju sa računarskim likovima poput junaka bilo koje slične igre. S druge strane je strateški deo, koji se sastoji od izgradnje i unapređivanja baze, te stvaranja armije koja će da prati herojske jedinice i pomogne im da oslobode svet demonske pošasti.

Izgradnja počiva na balansu broja i uposlenosti radnika, sirovina (kamen, srebro i nekakvo čarobno lišće) i održavanju vojske. Građevine mogu da se nadograđuju, što donosi različite bonuse, a izgradnja posebnog oltara omogućava da Shaikan ustane iz mrtvih ukoliko padne u boju. Broj vojnika je ograničen, ali se može povećati izgradnjom farmi. Moguće je grupisati vojsku u jednice i dodeliti im prečice na tastaturi, ali ih i raspustiti jednostavnim klikom na odgovarajući „jezičak” pri vrhu ekrana. Vojnici nisu preterano jaki, pa uglavnom služe kao ispomoć herojima, koji na svojim plećima nose sve misije u igri. Najveći problem strateškog segmenta jeste potreba za izgradnjom velike vojske, što može ozbiljno da ugrozi dostupne zalihe sirovina na višim nivoima težine.

Shaikan kroz borbu i rešavanje zadataka sakuplja iskustvo, a igrač stečene poene upotrebljava da kroz unapređivanje prilagodi junaka svom stilu igre. Postoje tri različita stabla veština. Jedno sadrži viteške osobine i sposobnosti, te omogućava upotrebu različitog naoružanja i nekoliko vrsta štitova i oklopa. Napretkom u ovoj grani igrač automatski otključava borbene poteze, koje može da doda u liniju sa prečicama u dnu ekrana. Samo osam različitih akcija može biti dostupno na ovom mestu u jednom trenutku, pa i to dodatno tera na usku specijalizaciju, što neumitno omogućava nekoliko različitih načina igranja prilikom višestrukih prelazaka kampanje.

Druga grana omogućava proučavanje magijskih veština i uglavnom sadrži aktivne i pasivne čarolije, koje omogućavaju bržu regeneraciju zdravlja i mane ili otključavaju ofanzivno-defanzivne magije. Otključane čarolije dele istih osam mesta sa borbenim potezima, kao i sa specijalnim veštinama iz treće grane, koja je dostupna jedino Shaikanu, ne i drugim herojima. Reč je o posebnim sposobnostima koje proističu iz zmajske krvi, uveliko olakšavaju borbu i napredak kroz misije, ali i dopunjuju veštine naučene kroz izučavanje prva dva stabla. RPG elemente dopunjuju inventar i mogućnost opremanja odgovarajućih predmeta, ali i mogućnost odbijanja sporednih zadataka, što daje osećaj slobode u donekle linearnoj kampanji.

S tehničke strane, situacija je, u najmanju ruku, promenljiva. Igru pokreće stari engine, što je i te kako vidljivo pri nižim uglovima kamere i prilikom animacija, ali na najvećoj udaljenosti teren izgleda veoma lepo i detaljno, a zahvaljujući neobično niskim sistemskim zahtevima, ta lepota dostupna je i vlasnicima starijih računara. Veći problem predstavljaju glasovna gluma, naročito kod sporednih likova, i sistem automatskog snimanja pozicije koji bukvalno pauzira igru u najgorim trenucima, dok se dešava nešto važno. Preporuka je da se ne oslanjate na njega, već da samostalno čuvate poziciju kad god nađete vremena za to. Multiplayer je ponovo dostupan, ali u njemu nema RPG elemenata, već se sve svodi na pojednostavljenu strategiju, usled čega uveliko gubi smisao jer postoje mnogo bolje strategije.

Faith in Destiny nije veliki niti donosi neka primetna unapređenja, ali jeste nastavak priče započete u SpellForceu 2. Ljubitelji serijala morali bi da mu posvete barem nekoliko dana, ako ni zbog čega drugog, onda da bi isprobali letenje na zmaju.

Nikola BULJ