Zvanične video igre redovno prate Olimpijade još od 1992. godine, pa je velika misterija zašto nijedna od tih igara nikada nije imala nekakvu ozbiljniju vrednost. Sa nezvaničnim igrama situacija je nešto bolja, ali je i to nedovoljno da promeni sledeću činjenicu – olimpijske sportske simulacije daleko su ispod standarda koji je odavno postavljen na polju simulacije fudbala ili košarke. Ako vam se danas igra dobra olimpijska simulacija, okrenućete se ka dvadeset godina starim igrama Winter Challenge i Summer Challenge, koje su nekada bile nezaobilazan igrački softver uz svaki matori DOS, ili pak nečemu još starijem.

London 2012 je najnoviji pokušaj Olimpijskog komiteta i Sege da dodatno unovče opšti planetarni olimpijski hype. Autor ovog teksta je po ko zna koji put entuzijastično dočekao jedan ovakav naslov, nadajući se da će možda upravo ove godine dobiti jednu sportsku simulaciju (olimpijskog) zlata vrednu. I opet, po ko zna koji put, deset minuta po instalaciji upao je u nostalgični trans razmišljajući o dobrim, starim vremenima, kada su se zamenjivale sesije igranja Decathlona i lemljenja slomljenih džojstika. Zapravo, budimo potpuno iskreni – u pitanju nije bilo deset minuta već deset sekundi.

Naime, prva poruka koju će vam London 2012 poručiti po startovanju jeste da pritisnete ’Enter’ za igranje na tastaturi ili ’Start’ za igranje na džojpedu. Međutim, bez obzira na to što ste priključili džojped, verovatno vas očekuje igranje na tastaturi, pošto igra prepoznaje samo nekoliko modela džojpeda – ako imate Xbox 360 kontroler, verovatno nećete imati problema, dok će vam za ostale modele biti potrebna božja ili kakva druga natprirodna pomoć. Oni koji o igri sude na osnovu prvog utiska već ovde mogu lagano odustati od daljeg mučenja.

Kada se pomirite sa sudbom kletom i uz tastaturu krenete da istražujete meni, videćete da se pored klasičnog olimpijskog turnira nude opcije za igranje pojedinačnih disciplina, specijalnih izazova, kao i multiplayer mod. Ponuđenih disciplina ima dosta: sprint na 100, 200 i 400 metara, kao i na 110 metara sa preponama, skok uvis, udalj i troskok, bacanje kugle, diska i koplja, preskok i skok na trampolini, od streljaštva imamo pištolj brze paljbe i skit, od vodenih sportova plivanje na 50 i 100 metara svim stilovima, kao i skokove u vodu, a tu su još i streličarstvo, kajak, veslanje, keirin, odbojka na plaži, stoni tenis i konačno – dizanje tegova.

Timski sportovi (stoni tenis i odbojka na plaži) verovatno su najniže tačke ove simulacije, pošto za razliku od ostalih disciplina imaju kakvu-takvu konkurenciju u nekim drugim igrama. Poređenje stonog tenisa i bilo koje igre iz franšiza Top Spin ili Virtua Tennis, na primer, samo potvrđuje koliko je London 2012 prevaziđena igra, pa se uvođenjem mehanike koja podrazumeva nešto više od button-mash festa čitava igra ruši kao kula od karata – fizika je loša, odziv na komande nije pravovremen, a planiranje bilo kakve akcije potpuno je besmisleno. Streljaštvo i streličarstvo loše su optimizovani, pa će tako igrači na tastaturi i mišu uvek dominirati u odnosu na one koji igraju džojpedom, iako gejmplej tue i nije toliko loš. Slično važi i za trkačke discipline. Lupanje po tastaturi (u slučaju sprinta i biciklizma) ili povremenog ritmičnog kliktanja (u slučaju plivanja i veslanja) nije potpuno bez šarma, ali je već viđeno i milion puta preigrano. Naravno, ako želite da vidite kako se vijori zastava uz zvuke himne vaše omiljene države (pod uslovom da ta država nije Srbija, pošto se izgleda čak ni za simulaciju Olimpijskih igara nismo kvalifikovali), slobodno rizikujte živce i kompjutersku periferiju, pošto osim ovog, teško da neko drugo zadovoljstvo u igri London 2012 možete pronaći.

Kada na početku birate zemlju, automatski dobijate i olimpijski tim, kojem možete menjati imena i izgled, ali ne možete praviti nove igrače niti nove timove (mehanika za sve to već postoji u igri, a nedostatak te opcije možemo pripisati nekoj pravnoj začkoljici ili verovatnije sveopštoj nezainteresovanosti razvojnog tima). Opcija Multiplayer, kao što smo već pomenuli, postoji i podrazumeva međusobni obračun više igrača na jednom računaru, dok vas opcija online povezuje preko Steama sa igračima širom sveta, pa možete zajedno da sakupljate zlatne medalje.

Sve u svemu, još jedan promašaj. Po ko zna koji put, predložićemo vam da izvadite debeljka ili gumenka iz ormara (C64 ili Spectrum emulatori podjednako dobro rade posao) i startujete neku od proverenih igara u žanru ako vam je do Olimpijade na računaru. London 2012 mogao bi da bude interesantan samo onima koji prvi put ulaze u svet video igara i sportskih simulacija.

Viktor POPOVIĆ