The Secret World je ostvarenje MMO snova za igrače koji su u pubertetu, umesto da jure ženske, gutali tomove „Marti Misterije” i „Dilana Doga”. Igra je ultimativni trip za sve amaterske istraživače natprirodnih pojava i vikend borce protiv okultnog, koji žele da u društvu istomišljenika raščivijavaju i žive mitologiju koja nije ni fantasy niti SF. Za sve druge igrače, ovo će biti samo još jedan premijum MMORPG koji zahteva kupnju kutije, mesečnu pretplatu i mnogo slobodnog vremena i volje.

Za one koji su propustili privju iz junskog broja, The Secret World je MMORPG baziran na mitologiji tajnih društava, skrivene istorije čovečanstva i drugih elemenata koji se popularno nazivaju „denbraunovština”. Igra je smeštena u moderno okruženje u kojem se supermoderne verzije Templara, Iluminata i Dragona (neka vrsta okultnih istočnjačkih jakuza) bore između sebe za prevlast i zajedno protiv navale natprirodnog zla, koje preti da uništi svet kakav poznajemo. Od drugih premijum MMORPG-ova TSW se razlikuje pre svega po kvalitetu zapleta, dijaloga i naracije u igri, što nije ni čudo s obzirom na pedigre glavnog dizajnera (Ragnar Tornkvist, The Longest Journey itd.).

Osnovna specifičnost igre je odsustvo klasa i igračkih nivoa. Napredak u igri ostvarujete na klasičan način, rešavanjem questova i skupljanjem XP-ova, s tom razlikom što ne postoji „ding” na brojčano viši nivo i što je razvoj vašeg lika potpuno slobodan. Skupljanjem XP-ova otključavate poene, koje investirate u borbeno-utilitarne osobine po želji i u skladu sa individualnim preferencijama (sablja, čekić, metalne kandže, automatske puške, sačmare, pištolji, haos, krvna ili elementalna magija...). Sistem će vam na početku biti veoma konfuzan, ali poseduje inherentnu logiku i smisao, čije ćete konce pohvatati za nekoliko sati/dana. Sama borba, bez obzira na vrstu ofanzivnog sredstva, spada u nekakvu sredinu između statičnog button mashinga sa čekanjem na cooldownse (WoW, SWTOR...) i akcionog šibanja sa šuterskim korenima (Tera, Tabula Rasa...). Spelove, udarce i specijalke „palite” taterima, ali casting i aktivacija su mogući (i poželjni) prilikom kretanja. Veliki broj protivnika ima usmerene area-effect napade, te su pozicioniranje, kajting i bacanje u stranu (aktivni dodge, ima cooldown) poželjni i potrebni. Ovaj sistem je nekad OK, nekad ćete ga kleti (dodge u stranu + aggro mobova koje niste videli) i u principu je „interesantno-problematičan”.

Pored glavnog storilajna i opcionih questova, u igri postoji i treći tip misija. Istražne misije (investigation missions) apsolutno su unikatna poslastica koja ne postoji ni u jednom drugom komercijalnom MMORPG-u. Zasnovane su na potrazi sa suptilnim cluesima u svetu igre i slobodnoj analizi i interpretaciji tragova. Njihovo rešavanje zahteva izvestan stepen obtazovanja, detektivski um i dosta surfovanja (pravim) Webom. TSW ide toliko daleko da vam u igri nudi built-in web browser kojim možete surfovati bez ’Alt+Taba’, istraživati cluese i, recimo, tražiti prevod natpisa na latinskom.

PVP The Secret Worlda pomalo je smandrljan. Otvoreni i slobodni PVP ne postoji, već je sva akcija ugurana u battlegroundse i jednu perzistentnu PVP zonu, nalik na Wintergrasp i Tol Barad u World of Warcraftu. Dotične zone ne mogu se smatrati remek-delima u dizajnu konfrontacionih arena. S obzirom na to da u igri nema gankovanja i slobodnog PVP-a, ne postoji podela na PVP/PVE servere, već samo na normalne i RP (role playing), u kojima se od igrača očekuje da u govoru i ponašanju poštuje striktne RP konvencije.

Osim problematične borbe, igri zameramo i nedostatak servisa kojima su nas drugi premijum MMO naslovi odavno razmazili. The Secret World, recimo, nema nikakav oblik automatskog LFG alata, već društvo za instancu morate da tražite putem spamovanja general chata. Jezuš Maria! Ako ste instance džanki, brže-bolje nađite dobro popunjen gild, jer jurenje PuGsa ovde baš boli. Sledeća stvar koja nam se nije previše svidela je separacija odeće i utilitarnog loota – osim oružja i odela (koje nema nikakve statse), sve ostalo je apsolutno nevidljivo, čime se gubi deo motivacije za odrađivanjem težih instanci. The Secret World nije igra u kojoj jednim pogledom na igrača možete videti da li se radi o veteranu ili nubini, što narušava vizuelni elemenat kompetetivnosti, esenciju svakog multikorisničkog igračkog iskustva. S tim je snažno povezana iritacija koju donosi prodavnica odeće za pravi novac – ako znamo da je odeća jedini elemenat vizuelne distinkcije među igračima i da je jedino za pravi keš moguće kupiti zaista impresivne krpice, dolazimo do serije vrlo neprijatnih zaključaka...

Miodrag KUZMANOVIĆ