Max Payne 3

Kako vreme prolazi, sećanja na lepe trenutke neumitno blede. U pokušaju da ih zaštitimo od zaborava i realnosti svakodnevice, nesvesno ih lišavamo objektivnosti, postepeno skidamo s njih slojeve realnosti, onoga što se stvarno dogodilo. Kako vreme prolazi, lepa sećanja svodimo na emocije. Na ličnom, unutrašnjem projektoru vašeg izveštača, prva dva dela Maksa Pejna vrte se u full HD rezoluciji, na maksimalnim podešavanjima i novoj verziji dajrektiksa, odavno ne kao obične igre, već kao delovi sećanja na period čiste radosti.

Najava trećeg dela igre predstavljala je zaista odličnu vest, ali je teško bilo ne zapitati se koliko će igra suštinski imati veze sa prva dva naslova – depresivno okruženje noćnog Njujorka, tema osvete i tragična priča glavnog junaka definisali su franšizu u istoj meri kao i originalno i eksplozivno izvođenje. Upravo iz tih razloga, Maks Pejn nikada nije bio samo običan šuter u trećem licu, već pre svega sjajno ispričana priča, fenomenalni omaž noir žanru. Iako možda ne deluje tako na prvi pogled, bilo je potrebno veliko umeće scenarista Remedy Entertainmenta da iz suštinski petparačkog zapleta izvuku maksimum, neprekidno balansirajući između uverljivosti i banalnosti.

Iz tih razloga, promena razvojnog tima, kao i aktuelni trendovi pojednostavljivanja izvođenja i tema (da ne upotrebimo neku težu, mada prikladniju reč), nisu ulivali nadu da će novi Maks moći da ponovi kvalitet prethodnika – da u isto vreme bude ozbiljna, emotivna, crnohumorna i zarazna igra. Konačno, treći deo je pred nama, i sa zadovoljstvom možemo reći da nismo razočarani, što nije malo imajući u vidu veoma visoka očekivanja, i zaostavštinu prethodnih naslova.

Kako je bivši njujorški detektiv postao deo obezbeđenja kontroverznog biznismena u Brazilu, saznaćete tokom nevelikih 14 poglavlja igre. Sam zaplet je relativno trivijalan i nastavlja dobro utabanom stazom, koristeći ličnu istoriju i nihilizam glavnog junaka kao glavni zamajac priče. Ono što odmah upada u oči je velika promena okruženja – tamu i jednoličnost zamrznutog Menhetna zamenilo je šarenilo Sao Paola. U isto vreme, ekipa iz Rockstara odlučila je da estetski minimalizam, po kojem su prve igre bile poznate, ustupi mesto mnogo napadnijoj formi pripovedanja, što se svakako neće svideti igračima naviknutim na stripsku, svedenu naraciju i legendarnu melanholičnu muziku originala. Subjektivno, to nije nužno loše rešenje, imajući u vidu da vizuelna raskoš naslova i prenaglašena, holivudska montaža brojnih međuscena prave jak kontrast u odnosu na tešku atmosferu igre, neprekidno ističući autodestruktivnost i mračni cinizam protagoniste.

Najveću promenu na polju izvođenja predstavlja uvođenje cover sistema, paralelno sa već čuvenim efektom bullet time. Mešavina ova dva sistema funkcioniše fenomenalno, ostavljajući igraču dovoljno prostora da igru prelazi sopstvenim tempom. Malu zamerku možemo uputiti problematičnom dizajnu pojedinih nivoa i relativnoj skučenosti okruženja, čime je efekat bullet timea donekle oslabljen. Pomenuta brojnost sinematika narušava fluidnost izvođenja, što se sigurno neće dopasti igračima kojima je primarna akciona komponenta naslova. S druge strane, ovolika količina dijaloga i scena pre je karakteristična za avanture ili RPG, tako da će ljubitelji lika i dela Maksa Pejna biti oduševljeni činjenicom da je scenariju posvećena zaista velika pažnja. Ovo nas dovodi do dužine naslova – Max Payne 3 se može preći za dva popodneva, od čega sigurno trećina vremena otpadne na sinematike. Ipak, imajući u vidu izdavačku politiku Rockstara, u skoroj budućnosti možemo očekivati navalu DLC-ova i ekspanzija koje će produžiti životni vek igri. Sem toga, na težim nivoima igra predstavlja ozbiljan izazov, što u kombinaciji sa sistemom checkpointa znatno produžava rok trajanja.

Na našu sreću, Rockstar je odlučio da prekine praksu izbacivanja neoptimizovanih i bagovitih naslova za PC (poput poslednjeg nastavka Grand Theft Auta ili LA Noirea), pa će igra raditi odlično na iole jačim konfiguracijama, tako da neće biti potrebe da potrošite sate igrajući se podešavanjima ili eksperimentišući najnovijim drajverima radi izvlačenja nekoliko frejmova više. Kontrole su odlične, kao i odziv miša, što je činjenica kojoj je PC publika počela da pridaje veliki značaj kada su u pitanju igre paralelno razvijane i za konzole. Iako je bilo najava da će Rockstar zameniti glumca koji je davao glas Maksu u prve dve igre, to se na našu radost nije dogodilo – Džejms Mekafri se još jednom uspešno vraća ulozi koja ga je proslavila među gejmerima, ponovo dokazujući koliko je sinhronizacija važan segment produkcije (setite se samo loše glasovne glume u poslednjem nastavku Deus Exa). Izrazito interesantna multiplayer komponenta i fenomenalno implementirani bullet time efekat ostali su u senci relativno velike količine cheatera na serverima.

Najnoviji nastavak Max Paynea nije „najbolji od svih mogućih svetova”, ali smo uvereni u to da je nešto najbolje što smo u ovom momentu mogli da dobijemo, ukoliko se ima u vidu pravilo da je (monetarna) vrednost naslova srazmerno proporcionalna količini ustupaka koje razvojni tim mora da napravi. Surova, beskompromisna i nasilna, iako različita u odnosu na prva dva dela, igra predstavlja zadovoljavajući epilog franšize.

Vukašin STIJOVIĆ