Iron Front: Liberation 1944 je složena taktička pucačina kreirana na ARMA II engineu, a bazirana na sovjetskoj ofanzivi u poznoj fazi Drugog svetskog rata. Ambicija igre je da rekreira nekoliko taktičkih bitaka sa južnog krila operacije Bagration i probijanja fronta u Poljskoj, koji je označio početak definitivnog kraja Trećeg rajha.

Igra donosi nemačku i sovjetsku kampanju – u prvoj vam je cilj da usporite Crvenu armiju i otupite oštricu sovjetske ofanzive, dok u ulozi Rusa imate potpuno suprotan zadatak. Obe kampanje možete igrati sa engleskom nahsinhronizacijom, a možete se odlučiti i za nemačku ili rusku glasovnu glumu (sa ili bez engleskog titla), koja umnogome doprinosi uživljavanju, a i drastično je kvalitetnija od engleske.

U mehaničkom i svakom drugom tehničkom pogledu, ovo je klon igre ARMA II, sa svim lepim i ružnim stvarima koje ova kvalifikacija nosi u borbenom rancu. S jedne strane, tu su sloboda, obilje opcija za prelaženje misija, mogućnost zaposedanja i upotrebe svakog oruđa ili vozila na koje naletite, dok vas, s druge strane, gledaju i keze se bagovi, kriminalan AI protivnika i saboraca, kao i nekonzistentnosti na polju kvaliteta grafike.

Rigidnosti igre i složenosti komandnog interfejsa postaćete svesni u prvih pola sata – igra koja vas kroz tutorijal uči kako se protivtenkovski top postavlja iz marševskog u položaj za otvaranje vatre, kako se kači na vozilo i postavlja na vatrenu liniju nije ostvarenje koje možete olako shvatiti bez loših posledica po zdravlje i živce. Ako spadate u ARMA veterane, bićete na konju jer su prečice na tastaturi gotovo identične, ali ako niste, budite spremni na zamorni i dugi trening prepun proba, grešaka, konsultacije manuala i ritualnog mahanja pesnicom u pravcu nebesa.

Na polju grafike i generalnog vizuelnog plezira, za igru važe potpuno iste stvari kao i za ARMA II. I Iron Front balansira na zategnutom konopcu između predivnih i detaljnih 3D modela, impresivnog i širokog predela, koji ne davi računar onoliko koliko bi imao pravo na to, i jeftinih postprocesing efekata, skromne pirotehnike i, blago rečeno, užasnih enterijera bez jednog jedinog detalja. Koliko god da je igra impresivna tokom skirmiša u prirodi, toliko je grdobna tokom urbane borbe. Ulasci u kuće, čije prostorije nemaju nijedan komad nameštaja sem golih zidova i tapeta, efikasno razvodnjavaju iluziju živog bojišta. Jeste da je u pitanju Poljska 1944. godine, i da su ubogi Poljaci od muke možda i pojeli nameštaj, ali makar jedan zaboravljeni čajnik, drvena noga ili odbačena stolica umnogome bi popravili utisak.

Sledeća stvar koja je 100 odsto preuzeta od ARMA II, a nije trebalo, jeste očajno loše rešen sistem snimanja pozicije, koji vam nudi opciju učitavanja samo u određenim situacijama. Ako vam se, recimo, desi da kompletno „fejlujete” misiju, bićete vraćeni na početak bez mogućnosti da učitate sejv od pre nekoliko minuta. Ako pak pokušate da se vratite u glavni meni, autosejv će biti obrisan, što će vas potpuno odseći od mogućnosti da učitate bilo koji sejv! Ovo je potpuno suludo i, prema našem mišljenju, treba da bude prva stvar u peč-pajplajnu.

Iron Front: Liberation 1944 sadrži moćni editor misija u ARMA II stilu, ali igra ne dozvoljava samostalno modovanje (eventualne korisničke modove izdavaće developer kao besplatni DLC), što je nekako u neskladu sa otvorenim duhom igre i enginea na koji se naslanja. Sloboda modovanja je najbitniji faktor zbog kojeg ljudi i danas igraju i kupuju ARMA naslove i ekspanzije. User-created poslastice kao što su DayZ i Invasion 1944 u stanju su da znatno izmene percepciju igrača o rigidnom, bagovitom i megakomplikovanom taktičkom šuteru koji može da se dopadne samo najnazubljenijim veteranima. Ne dozvoljavajući modovanje, Iron Front: Liberation 1944 postavlje nemo pitanje o smislu sopstvene egzistencije, jer gore pomenuti ARMA II mod (Invasion 1944) gotovo da donosi sve što i IF, a ne košta 30 evra već je „dž”. Da živite u zemlji gde se softver bez izuzetka plaća, ovo biste sigurno stavili na vagicu.

Miodrag KUZMANOVIĆ