Penny Arcade Adventures: On the Rain-Slick Precipice of Darkness – Episode Three

Tužna sudbina sage Penny Arcade podseća na bilo koju priču o ocu koji je imao tri sina, od kojih su prva dvojica bili junačine bez premca i mane, dok je trećem bratu zapalo da bude dežurni kljakavac u porodici. Nažalost, u ovom slučaju najmlađi sin nije na kraju balade ubio aždahu i „maznuo” prelepu princezu. Gotovo pune četiri godine nakon premijere drugog dela, uz mnogo problema oko finansiranja i neizvesne produkcije sledećeg nastavka (u opticaju je bila i varijanta da avanture Tajkoa i Gabrijela budu okončane u tekstualnoj formi), treća epizoda konačno je osvanula, uz vidljive vizuelne, ali i konceptualne promene.

Izmeštanje kompletnog grafičkog identiteta prve dve epizode u varijantu 16-bitne, retropikselaste, brzometne SNES igre odrazilo se i na sam dizajn gameplaya, koji je urađen u formi koja je proslavila prvobitne Final Fantasy igre. Iako je ovo urađeno tako da bude glavna „fora” u trećoj epizodi (što donekle i jeste, u jednom momentu će se grafika čak „daungrejdovati” i na 8-bitne vrednosti), nakon dužeg igranja čovek se ne može oteti utisku da je sve tako odrađeno pre svega iz budžetskih razloga (što je i glavni razlog izostanka kompletne glasovne sinhronizacije, koja je bila jedan od glavnih aduta u prve dve epizode). Promene u načinu igranja takođe odražavaju sveopšti „korak nazad” osećaj i tiču se koncepta u kojem se na smenu menja špartanje po uprošćenoj mapi Nove Arkadije sa lavirintskim instancama u kojima satirete buljuke neprijatelja (ovo je u prve dve igre barem bilo zamaskirano avanturističkim deonicama).

Na svu sreću, kako je akcenat na samoj borbi veoma izražen, ovaj segment je bar odrađen sa vidljivim entuzijazmom. Combat mehanika verno preslikava pomenuti Final Fantasy model, i tiče se poteznog izdavanja komandi vašim likovima i njihovim izvršavanjem po redosledu u sekvenci na vrhu ekrana. Svaki specijalni napad troši akcione poene (po jedan „kaplje” na početku svakog poteza), koje je nekad potrebno štedeti za aktiviranje još jačih ili posebnih napada (a u skladu sa tipovima protivnika koji su trenutno na tapetu). Intenzivnom taktiziranju prilikom okršaja u prilog ide i mogućnost slobodnog dodeljivanja klasa iz izdašnog repertoara; one donose dodatne specijalke ili bonuse, ali često i preduslove za njihovo korišćenje. Pored toga, dominantni element igre dodatno je obogaćen i različitim predmetima, napicima, naoružanjem (u skladu sa karakterom samih likova) i apgrejdovima, kao i različitim pratećim preduslovima u specifičnim okršajima (jači udarci za sve učesnike, dodatni bonusi za određene klase, penali za borce koji nakupe dva ili više akcionih poena i slično).

Aleksandar DINIĆ