Različita žanrovska tumbanja poslednjih nekoliko godina i upinjanje da se nekako ostane na površini industrije video igara okarakterisala su većinu igara koje nisu spadale u dominantne konzolne AAA naslove. Žanr avantura, koji je oduvek balansirao na ivici potpune propasti, nekako je uspevao da opstane, ali ne bez žrtava. S jedne strane point & click igre obogaćene sve impresivnijom 2D grafikom, s druge čitav buljuk kežualnih, hidden objects zanimacija uspeli su da popune sve raspoložive niše, ali vreme i okolnosti nisu bili toliko naklonjeni nekada kultnim, mystolikim, node-based avanturama. Vreme kada su Myst i Riven vladali monitorima i obarali rekorde prodaje odavno je prohujalo, svodeći u današnje doba ovaj nekada popularni tip igara na tek pojedinačne izlete manjih autorskih timova. 1953 KGB Unleashed nije Sveti Gral iz kojeg će se ovaj podžanr napiti besmrtnosti, ali svakako zaslužuje da se nađe na radaru igrača, pre svega zbog tematike koju obrađuje i koja se ne sreće često u ovakvom obliku.

U ulozi ste kamarada poslatog da popravi naizgled rutinski problem sa električnom energijom u jednom od KGB-ovih istraživačkih bunkera. Međutim, nakon gadne glavobolje koju ste zadobili na misteriozan način, budite se u pomenutom sablasnom kompleksu, koji je osoblje napustilo u žurbi, naizgled bez dobrog razloga. Ubrzo putem razglasa saznajete da niste sasvim sami u podzemnoj klopci i da ima i drugih koji žele da zagrebu po izlaznim vratima. Pored toga, stvari će se dodatno komplikovati kako budete otkrivali pravu namenu istraživačkog rada, koji se odnosi na eksperimentisanje sa potencijalima i praktičnom upotrebom telepatskih sposobnosti ljudskog mozga (u stalnoj trci sa kontrakolegama sa trulog Zapada, naravno).

Sa stanovišta zagonetki i problema, KGB Unleashed predstavlja kombinaciju vešto osmišljenih glavolomki, detekcije prisutnih tragova (najčešće u bližoj okolini) i iritirajućeg lova na interesne zone na ekranu, koje su ponekad veoma teško uočljive. Dodatna zamerka u ovom smislu odnosi se na nepraktični kursor koji poprima tek neznatno drugačiji oblik kada je iznad nekog hot-spota na lokacijama, što često rezultira previdom predmeta bitnih za dalje napredovanje. Problem može da predstavlja i „idi mi – dođi mi” dizajn pojedinih problema, kada neki predmeti postaju „detektabilni” tek nakon odrađivanja neke prethodne radnje koja će poslužiti kao okidač, što iziskuje konstantno preventivno šetkanje sa nadom da je nešto novo postalo dostupno za korišćenje. S druge strane, čak i kada budete svesni svih prisutnih tragova i hintova, nekada je zaista potrebno dobro promisliti kako ih efikasno upotrebiti i šta igra dalje od vas očekuje. To je u ovom slučaju plus, jer je dobro skopčano sa sablasnom atmosferom i podseća na stare avanture koje nisu bežale od intenzivne zaguljenosti (odsustvo bilo kakvih hint i help sistema koji veselo pulsiraju u želji da odigraju igru umesto vas, karakterističnih za novije naslove, podrazumeva se).

Vizuelna prezentacija s jedne strane blista u perfektnom i atmosferičnom prikazu nasilno evakuisane podzemne istraživačke stanice, uz nekoliko totalno čudnih odluka vezanih za prateće detalje s druge strane. Klaustrofobični hodnici, kancelarije i laboratorije isijavaju intenzivno i opipljivo socijalističko sivilo, sjajno replicirajući epohu u kojoj se igra odvija i efektno dočaravajući utisak jezive i sablasne izolacije. Svi lokaliteti prošarani su gomilom autentično odrađenih instrukcionih postera, obaveštenja, šematskih prikaza i ostale prepoznatljive papirne galanterije socrealizma, ali je prava misterija zbog čega je sve to odrađeno na engleskom jeziku, što efektno ubija trud uložen da sve ostalo deluje toliko uverljivo. Slično važi i za zvučnu obradu, jer se svi likovi oglašavaju uglavnom neizdrživo „odglumljenim” tekstom i deluju potpuno nespojivo sa okruženjem, što dodatno oduzima poene na skali imerzivnosti. S druge strane, atmosferična muzika, uglavnom kvalitetan dizajn zvuka i fenomenalno odrađena radio-stanica u jednoj od kancelarija (sa koje trešti muzika i gomila autentičnih radio-emisija zlatne ere komunizma) nekako uspevaju da vrate tas vage u stanje umerenog ekvilibrijuma.

Iako je prepuna nezgodnih koski i zahteva natprosečnu pažnju prilikom inspekcije terena, igra se ne može pohvaliti naročitom dužinom, kao ni velikim brojem lokaliteta. Ako ste ljubitelj ovog specifičnog avanturističkog podžanra, vapite za verno dočaranom usamljeničkom atmosferom teškom kao nakovanj, a uz sve to gajite fetišističku ljubav prema vremensko-geografskom periodu u koji je igra smeštena, 1953 KGB Unleashed je naslov vredan kratkog isprobavanja, što će potrajati jednu (napetu) noć. Sa ugašenim svetlima i pojačanim zvukom.

Aleksandar DINIĆ