Paralelno sa premijerom četvrtog dela „Ledenog doba”, pred nama je i interaktivna obrada Menijevih, Sidovih i Dijegovih smrzujućih pustolovina. Za razliku od neke očekivane platformske arkadice koja se bazira na najupečatljivijim momentima iz filma, autori igre odlučili su da stvar okrenu u drugom smeru, praveći kolekciju luckastih kvaziolimpijskih disciplina, koju možete igrati sami ili u društvu.

Priča filma je iz tog razloga u potpunosti sporedna za igru. Bazirana na kratkom crtaću u kojem veverac Skreč, u neumornoj poteri za žirom, uspeva da pocepa prakontinent Pangeu i izazove formiranje novih kopnenih masa, poznati trio u sastavu mamut-lenjivac-sabljozubi tigar upada u nove nevolje i avanture, naročito onda kada ih zarobe opasni majmunski kapetan Gat i njegova piratska družina. Igra je osmišljena kao takmičenje u desetak otkačenih „sportova”, u kojima se naizmenično trudite da ostvarite veći skor od protivničke ekipe u nekoliko mršavih režima (single player kampanja, free režim i multiplayer).

Varijanta karlinga/boćanja, planinski spust, krpljenje rupa na santi leda kroz koje šiklja voda, lansiranje i navigacija Skrečom po udaljenim trampolinama te gađanje pokretnih meta velikom praćkom samo su neke od disciplina u kojima će učešće uzeti nasumični likovi (u zavisnosti od ekipe koju ste odabrali). Gameplay je ograničen na upotrebu malog broja jednostavnih kontrola (sa kojima se upoznajete prilikom učitavanja nivoa), uz utisak da su kompjuterski vođeni protivnici žestoko inferiorni, pa ćete njima lako brisati pod u nedostatku živog partnera. Pored ostvarivanja što boljeg skora, akcenat je i na skupljanju dve vrste žirova, kojima u glavnom meniju otključavate bonus kadrove iz samog filma.

Vizuelna prezentacija je dovoljno pristojna da relativno uspešno dočara prepoznatljiv grafički stil samih filmova, što se, naravno, ne može reći i za krutu animaciju likova. Zamerka se odnosi i na prevelik broj nepotrebnih sinematika između disciplina (u režimu story), sa gomilom loših imitatora, koji se iz petnih žila trude da zvuče kao tier poznatih glumaca koji pozajmljuju svoje glasove likovima u samom filmu.

Siromašan dizajn igre i previše pojednostavljena mehanika igranja, uz izostanak bilo kakvih dodatnih sadržaja (osim pomenutog lova na žirove), gotovo da smetaju, ali to i nije toliko bitno kada se uzme u obzir ciljna publika. Igru karakterišu šarena grafika, luckasti zvuci i vedra i šašava atmosfera kao stvorena za najmlađi uzrast, što će se po zamisli autora nastaviti cimanjem roditelja za rukav i odlaskom u najbliži bioskop.

Aleksandar DINIĆ