BattleMech, Herc, Gear, Armored Core... Stara i plemenita imena za gigantska, dvonožna borbena vozila budućnosti, kojima se ovih dana, nakon deset hiljada godina franšiznog života na PlayStation konzolama, pridružuje i Wanzer. Austrijski brend viršli (WanzerWurst?), sleng izraz za spolovilo, naziv fensi kluba na Dorčolu ili Ćuburi, ili oklopni egzokostur sa pilotom? Složićete se da ime glavnog mehaničkog protagoniste igre nije baš najsrećnije izabrano, ali ko bi sad našao Japanca koji ga je pre deceniju i kusur skovao u ludom bunilu i plakao mu na ramenu?

Proći će još mnogo godina pre nego što tekstovi u „Svetu kompjutera” u potpunosti pređu na 4D: da steknu sposobnost da vam pored informacije uspešno prenesu i specijalne efekte, drmanje stolice, duvaju vetar u lice i poput Gibsonovog SimStima dočaraju emociju autora. Hajde da ipak pokušamo prvi izlet u amaterski, novinski quasi-IMAX: zažmurite, i na platnu u glavi zamislite japansku igru, jednostavan pucački spinoff pseudosimulacionog serijala, sa američkim „nj” glumcima i zapletom iz najcrnjeg manga crtanog filma, sa boss negativcima koji pilotiraju Wanzerima i (iz niskih pobuda) žele da se poigraju sa vama pre nego što vas ubiju, sa koleginicom pilotom koja krije Strašnu Tajnu (tm), sa junakom, mladim inženjerom-kojijesilomprilikapostaoratnik na stazi osvete i koji nije znao da u njemu postoji TO... Od ovoga može da se umre, sem ako vam nakon nekoliko minuta ne pregori osigurač i jedno popodne, koliko vam je potrebno da kompletirate igru, smeškajući vozite vaš Wanzer na automatskom pilotu i pucate u protivničke... Wanzere. Wanzer! Na ovom mestu možete da skinete topao peškir sa čela i ponovo postanete svoji. I dalje želite da Front Mission: Evolved isprobate na sebi, bez obzira na crveni trougao, lobanju i prekrštene kosti koje stoje na kutiji? Nastavite da čitate.

Front Mission: Evolved je pucačka igra sa minimalnim, jedva vidljivim elementom simulacije koji se ogleda u premisionoj mogućnosti za podešavanje (da ne kažemo kastomizaciju) Wanzera. Svom Wanzeru možete menjati ruke, noge, torzo, jedno ili sva četiri oružja, specijalne borbene dodatke i druge elemente, pazeći da težina svih delova ne pređe maksimalnu sposobnost generisanja energije. Or something. Ceo sistem je veoma jednostavan i pored glupog interfejsa, čiji autori očigledno nisu imali na umu miša i tastaturu. Ovo, naravno, nije MechWarrior niti Armored Core, tako da osim težine određenog komada drugi kriterijumi realno ne postoje. Municija, na primer, nije faktor jer je dopunjavate usred misije skupljajući plave kocke, koje se razlikuju od zelenih što vam vraćaju liniju zdravlja.

Elementarna suština igre je kretanje u okruženju linearne, hodnik staze i skriptovani obračuni sa protivničkim Wanzerima, pešadijom i tenkovima. Slave Zero na steroidima, gde se prisustvo anabolika ogleda isključivo u boljoj grafici? You betcha. Wanzer se po defaultu kreće normalno, mecholiki sporo, ali nalik na AC iz serijala Armored Core, ima sposobnost za hover klizanje i lebdenje (u zavisnosti od ugrađene opreme). Svaki sukob u igri prilično je trivijalan, te čak ni varijable vezane za izbor oružja nemaju preveliku poentu: do kraja igre ćete, ako ste normalni, u 99 odsto slučajeva koristiti kombinaciju dual sačmare i lansera samonavodećih projektila. Boss fajtovi takođe su trivijalni, jer se kocke sa zdravljem i mecima automatski spawnuju, ali su totalno mučni jer traju po pola sata! Ne preterujemo. Obračun sa dual Wanzer kombinacijom plaćeničkog para psihopata (drugi boss fajt u igri) trajao je koliko i S4E3 „The Big Bang Theory”, koji se vrteo na drugom monitoru.

Pored Wanzer misija, u igri ćete dobiti priliku da zle momke kokate i van vozila, kada igra oblači ruho (vrlo) ispodprosečne pucačine u trećem licu koja pati od ozbiljne neoptimizovanosti 3D enginea. TPS misije su, iz potpuno nepoznatog razloga, najmanje duplo hardverski zahtevnije od Wanzer misija, iako su ove druge neuporedivo brementije efektima i pirotehnikom. Efekat skokovite kamere, kog se možda sećate iz PC verzije Alpha Protocola, ovde je potpuno razularen i dominira poput alfa mužjaka plemenom babuna. Loše momke je izuzetno teško naciljati zbog skokova koje pravi nišan kontrolisan mišem. Nišanskoj potkomponenti enginea očigledno nedostaje konzolna autonivelacija mušice, te se stiče utisak da je odsecanjem aim-asistencije amputirano i nešto što nije trebalo.

Front Mission: Evolved, čemerni konzolni port akcione mech igre, sa japansko-anglosaksonskim zapletom koji je toliko parališuće užasan da će ga jedan deo vaše svesti doživljavati kao prolaznu smetnju sličnu radarskom snopu koji se punim intenzitetom odbija od stealth aviona i zbunjuje aparaturu i operatera. Naš savet: ako sebi ne želite dobro, zahvatite nekoliko lopata crvenog blata iz Mađarske i iskoristite ga kao podlogu za sendviče. Manje će boleti.

Wanzer!

Miodrag KUZMANOVIĆ