Sid Meier’s Civilization V

Gde je Sid Mejer? Civilizacija V je izašla, a od majstora ceremonije ni šapata ni proklamacije. Da li možete da zamislite Pitera Molinoa, Vila Rajta, Kena Levina ili Klifa Bležinskog kako nekoliko godina ignorišu novinare i ne ubacuju noge u dovratke medijskih kuća da bi bili intervjuisani i ogrebali se za besplatnu promociju? Ako ne pati od sindroma depresivnog faraona, Sid je verovatno mrtav i u Hadu čekića po nakovnju iz kog ispadaju settlersi, hopliti, hexovi i piramide.

Samo proizvod načinjen u Paklu može da bude ovako zarazan. I pored nekoliko mana koje se vuku još od dana kada je Brajan Rejnolds napustio Firaxis, Civilization V je igra koja poput kuge kosi sate i nabija osećaj krivice. Samo još jedan turn, napisaću tekst sutra; još jedan potez, „Svet kompjutera” ne mora baš danas da ode u štampu; još jedan tehnološki proboj, Force grip zbog kašnjenja je verovatno samo prazna urednička pretnja... Aaargh!

Svaka nova iteracija najpoznatije potezno-strateške franšize u ovom delu galaksije donosila je tovare novih koncepcija, sveže ideje i progresivno zaguljivanje gameplaya, dok se nije stiglo do tačke da je postalo nemoguće približiti je novoj publici. Novi klinci, njihove mlade mame, očevi, dedovi i druge individue, koji bi možda uživali u gradnji Čičen-Ice ili paktovima sa Gandijem, bili su odbijeni kriptičnošću interfejsa i opštom kompleksnošću. Konzolni Civilization Revolution, kao pokušaj spuštanja lopte, bio je više nego uspešan, a lekcije naučene u toj lite verziji Velike Ideje dve godine kasnije uspešno su implementirane u „glavnu”, PC verziju igre.

Civilization V je poezija dobrog i intuitivnog interfejsa. Svi elementi igre predstavljeni su vam na logičnoj „tacni” sklada, elegancije i smisla. Ništa nije zakopano u sisteme menija, a igra će vam uz pomoć kratkih i jasnih tutorijal komentara za deset minuta razjasniti sve nedoumice. Odgovorno tvrdimo da je ovo prva Civilizacija koja nalazi idealan balans između opcija i ergonomije – može je ukapirati i vaša stara, nepokretna majka, a i vaš hard-core veteranski ego neće biti bruiziran jer simplifikaciju interfejsa nećete doživeti kao nerf.

Dve najveće izmene u odnosu na Civ IV (i sve ranije igre) jesu napuštanje koncepta nagomilavanja jedinica i uvođenje heksagonalne umesto kvadratne rešetke terena. Odsustvo „stackinga” podrazumeva srazmerno manje armije (jedno polje – jedna jedinica) i drastično veću potrebu za taktičkim rasporedom trupa u napadu i odbrani. U Civilizaciji V osvajanje grada nije više trivijalna vežbica napada kompresovanom superarmijom već podrazumeva upotrebu kefala, raspoloživog terena i vođenje računa o bokovima i pozadini. Heksagonalna mapa, koja se tradicionalno koristi u ratnim strategijama, celom principu daje smisao i funkcionalnost. Globalnom strateškom konceptu u petici nedostaje religija (koju verovatno čuvaju za prvu ekspanziju), ali njeno odsustvo kompenzuje novoustanovljeni sistem socijalnih politika, implementiranih kao drvo talenata čije opcije birate i otključavate investicijom poena kulture. Opcije na polju socijalne politike u najvećoj meri pomažu da svoju civilizaciju profilišete po sopstvenom nahođenju, dajući vam još more različitih opcija koje svaku novu partiju čine svežom.

Gradovi-države, društveno-politički entiteti nalik na Spartu, Atinu i druge helenske polise pre unifikacije u Grčku, sledeća su gameplay novina Civilizationa V. Ove separatne mini-civilizacije neće se takmičiti u ostvarivanju uslova za pobedu u igri (niti će se širiti van granica jednog grada), ali će poslužiti kao bitan strateško-ekonomski faktor balansa. Sa njima možete ratovati, podmićivati ih zlatom i jedinicama zarad stupanja u savez (čime dobijate pristup njihovim resursima na mapi) itd. Najviše koristi od njih imaće oni igrači koji ganjaju diplomatsku pobedu glasanjem u Ujedinjenim nacijama.

Sid Meier’s Alpha Centauri je poslednja Firaxisova igra koja je imala zaista dobar AI. Veštačka inteligencija Civilizationa V nije ništa bolja od one u četvorci, osim što je na višim nivoima težine još bezumnije agresivnija. Po ko zna koji put podizanje nivoa težine ne podrazumeva ništa osim resursnih, tehnoloških i produkcionih bonusa za AI civilizacije, uz ekstra agresivnost i odsustvo sagledavanja realne strateške situacije (odbijaće vaše mirovne ponude/zahteve čak i ako ih pritisnete uza zid). Zaista bi bilo lepo videti neko unapređenje na polju AI algoritama, tim pre što programeri na raspolaganju imaju multijezgarne zveri dvadeset ili više puta linearno jače od Celerona 300 MHz, na kojem je Alpha Centauri klizio i stavljao vam um na probu. Civilizacija V u stanju je da i najjačem računaru slomi digitalnu kičmu, ali gro snage hardvera troši na blistavu vizuelnu prezentaciju.

Miodrag KUZMANOVIĆ