Kočnice hitne pomoći glasno škripe pred ambulantom dok bolničari guraju kolica na kojima je unesrećeni. Prilazi dežurni lekar i, dok proverava vitalne znakove pacijenta, pita: „Šta se desilo?” Bolničar kaže: „Potpuno čudni simptomi, doktore. Prvo ogromno iznenađenje, pa sve dublje razočaranje, pa gnev, pa histeričan smeh kao da pokušava da pobegne od stvarnosti, a na kraju – tuga i apatija. Nikad nisam video tako nešto.” Drhtavim glasom doktor viče: „Zaboga, pa ovaj siroti čovek pokušao je da igra Legacyjevu igru House M.D. Bojim se da mu nema spasa.” Nakon što smo vam preneli ovaj nadasve potresni događaj koji se ovih dana odigrao u Urgentnom centru, naša obaveza je da upozorimo šire narodne mase da je House M.D., igra po istoimenoj seriji, opasna po mentalno zdravlje i raspoloženje i da je treba izbegavati po svaku cenu. Za one koji pak vole život na ivici, evo nekoliko smernica šta mogu da očekuju od ovog naslova.

U pitanju je glupost fantastičnih proporcija. Na papiru, ovo bi trebalo da bude pet interaktivnih epizoda serije, ali to nije slučaj iz više razloga. Ovo je serija mini-igara koje su dosadne i neinventivne čak i po standardima od pre dvadeset godina, a ono što ih povezuje jeste niz statičnih, često recikliranih crteža glumačke postave ispod kojih ide neki dijalog. Kako ovde nedostaju lične priče aktera (koje su u poslednjih nekoliko sezona serije izbile u prvi plan), ostaje nam samo pet medicinskih slučajeva koje treba rešiti. Način rešavanja tih slučajeva balansira na granici između smešnog i tužnog, a svodi se na kliktanje po ekranu, što na ponuđene replike tokom „dijaloga” što tokom smešnog izgovora za izvođenje medicinskih testova. U svakoj „epizodi” je i po jedan ambulantni pacijent, ali njegov problem Haus rešava bez testova i svog tima.

Od svog početka, pre sedam godina, ova TV serija je jedna od najpopularnijih i kritički najpriznatijih u svetu. Kako je neko mogao da dozvoli da se po takvom predlošku pravi ovakva igra? Odgovor je, naravno, višak gramzivosti i nedostatak srama, ali, opet, ovakvo podvođenje intelektualnog vlasništva je u najmanju ruku neukusno. Tokom dva do tri sata, koliko je potrebno da ispunite svaki izazov koji ova igra može da stavi pred vas, možda ćete se osmehnuti na desetak replika i sličan broj crteža koji liče na karikature. Ono što će vas pak naterati da se grohotom smejete jesu potpune besmislice tipa Arkanoid u Hausovom mozgu (bez zezanja!) kao metod za postavljanje konačne dijagnoze.

Tvorci ovog parčeta softvera uspeli su da uvrede mnogo ljudi. Pre svega, svakog igrača zato što pokušavaju da ovo kalasifikuju kao igru, a zatim i fanove veoma dobre serije, jer je ovaj komad koda sada bespovratno deo franšize „House M.D.”. Savetovati ljudima da zaborave da ova igra uopšte i postoji bilo bi nesmotreno – zapamtite da postoji igra House M.D. i da ne smete ni da bacite pogled na nju. Samo tako ćete biti bezbedni.

Dragan KOSOVAC