Od kada se pojavio prvi Playstation industrija je zaboravila na 2D i počela da gleda na svaku novu 3D igru kao na sledeći korak ka potpunom realizmu (iako danas većina tih igara izgleda gore od Mega Drive naslova). Nakon skoro petnaest godina čini se da je igračka populacija konačno prihvatila da postojanje samo dve ravni u igri ne čini sam proizvod gorim. Da li zato što je napredak u 3D igrama sve manje primetan ili zato što je ceo svet obuzela nostalgija zbog naslova kao što je Street Fighter 4, teško je proceniti. U svakom slučaju, veliki broj 2D igara u skorije vreme (pogotovu najava novog Mortal Kombata) pruža nadu ljubiteljima stare igračke škole. Prošle godine svet je ugledao bez sumnje najlepšu 2D igru – BlazBlue: Calamity Trigger. Danas možemo da se radujemo zvaničnom nastavku ili možda ekspanziji od 40 dolara.

Nekoliko dana nakon događaja iz prvog dela i sprečavanja velike nesreće, glavni junak Ragna the Bloodedge kreće u potragu za onim ko je odgovoran za sve njegove muke – Hazamom. U međuvremenu, svaki od likova posvećen je sopstvenom zadatku, dok Hazama ponovo pokušava da uništi svet. Iako je zaplet jednostavan, Continuum Shift zalazi mnogo više u razvoj samih likova nego u zamršenu priču (za razliku od Calamity Triggera). Prisutno je dovoljno dijaloga i odluka (bitnih i nebitnih) da se BlazBlue: Continuum Shift može smatrati mešavinom tabačine i visual novele. Uslovi koje je potrebno zadovoljiti za dobijanje određenog kraja mnogo su direktniji i odvojeni jedni od drugih, tako da nije potrebno lomiti glavu oko toga šta se stvarno dogodilo a šta nije (ponovo, za razliku od prethodnika).

Novine uključuju kako likove tako i modove. Konačno je uveden tutorial mod, koji pokriva gradivo za ljude operisane od tabačina, kao i Calamity Trigger veterane. Kroz tutorial vas vodi Rachel Alucard, sa istom onom lolita arogancijom prisutnom i u story modu. Pored časova o mehanici same igre, postoji i poseban tutorijal za svakog lika. Za znatno okrutniji trening prisutan je i Challenge mod, u kojem vam je cilj da izvedete seriju komboa naznačenih na ekranu. Kao što ime kaže, izazova ima mnogo i nakon četvrte misije igra će krenuti da se hrani vašim znojem, suzama i prstima. Legion mode iz PSP verzije Calamity Triggera takođe se pojavljuje u ovom naslovu. Cilj je zauzeti protivničke teritorije i pri tom ojačati sopstvenu vojsku borcima koje ste nadjačali. Kao što je već uobičajeno za Arc System Works, svaki od novih likova ima posebnu mehaniku kojom se ističe. Glavni zlikovac Hazama služi se metalnim Ouroboros zmijama, brzim komboima i stasom kao mešavina Majkla Džeksona i Džokera. Tsubaki Yayoi koristi poseban gauge da bi pojačala svoje poteze, dok Mu-13 postavlja lebdeće sfere koje ispaljuju projektile. Kao dodatak sadašnjem izboru likova moguće je kupiti DLC likove, od kojih je trenutno dostupna samo veverica Makoto, dok je još dvoje likova najavljeno.

Mehanika igre promenjena je po pitanju nekoliko stvari. Guard Libra je sada promenjena Guard Primerom, gde umesto „vage” koju dele protivnici svako od boraca ima sopstvenu odbrambenu vrednost koja se smanjuje pod većim pritiskom i obnavlja vremenom. Barrier Burst postaje Barrier Break, koji vas sada ne dovodi u stanje opasnosti pri upotrebi. Svaki igrač počinje partiju sa jednim Barrier Breakom i dobija još jedan ako izgubi rundu. Astral Heat je sada dostupan svim likovima, bez potrebe da se otključaju uslovi za njegovo izvođenje, što ga sada čine verovatnijim u partijama. Pored još nekoliko mehanika koje će napredniji igrači lako shvatiti, uveden je i Beginner mod za igrače koji vole casual mash. U ovom modu napadi se izvršavaju upornim pritiskanjem jednog dugmeta ili kombinovanjem nasumičnih komandi. Većina offline modova dozvoljava korišćenje beginner moda, dok je online moguć jedino u prijateljskim partijama. Fizika je znatno promenjena u odnosu na Calamity Trigger. Teško je opisati, ali kretanje i komboi deluju tromije i uštogljenije. To nije mana, ali je naprosto drugačije od prethodnika. Kao i sa svakim nastavkom tabačine, prisutne su i promene u balansu likova, uglavnom smislene, ali su pojedine krajnje nepotrebne. Međutim, Arc System Works naglasio je da je moguće pečovati Continuum Shift do te mere da se može menjati i sama fizika igre, tako da će se tier lista verovatno često menjati.

Network mod pretrpeo je mnoge promene, kako dobre tako i loše. Partije su još podeljene na Ranked i Player (prijateljske). Ako ne volite da čekate, ranked mod dozvoljava da igrate trening ili arkadni mod dok vam ne naiđe protivnik, dok prijateljska soba dozvoljava samo trening dok čekate nekoga. Kartica sa informacijama o igračima sadrži više podataka nego ranije. Pored uobičajene win/lose ocene, moguće je videti koliko je igrač odigrao mečeva sa svakim likom. Velelepni netcode prethodnika sada je spao na prosek i često ćete morati da tražite obližnje partije ili rivale sa veoma brzim Internetom.

Grafički, igra je i dalje u prelepom 2D HD-u, sa nivoima koji besprekorno objedinjuju 2D sprajtove i 3D modele. HUD i interfejs pretrpeli su blažu stilsku promenu i deluju primetno tamnije nego u prvom delu. Nove pesme u igri su odlične, što nije iznenađenje s obzirom na to da ih je radio Daisuke Išivatari, koji je odgovoran za muziku u BlazBlue: Calamity Triggeru i serijalu Guilty Gear.

S obzirom na cenu od 40 dolara i stil Super Street Fightera 4, ne bi trebalo mnogo razmišljati o kupovini ovog naslova. BlazBlue: Continuum Shift nije ni bolji ni gori od prethodnika, ali ima nekoliko dodatnih opcija. S obzirom na to da je gotovo cela BlazBlue zajednica prešla na nastavak, čak iako je prošlo samo godinu dana, svako ko je ljubitelj online nadmetanja pridružiće im se.

Miodrag KOVAČEVIĆ