Igre Guilty Gear serijala, koji je na Sega Dreamcast platformi promovisan pre četiri godine, svaki ljubitelj borilačkih igara opisaće kao fenomenalne 2D tabačine koje, iako nisu dostigle popularnost Street Fightera ili Mortal Kombata, i danas imaju pravu armiju obožavalaca na svim meridijanima. Ove igre su stekle takav renome zahvaljujući karakterističnom fantazijskom okruženju, dinamičnom izvođenju, bogatoj galeriji neobičnih likova i frenetičnoj atmosferi koja igrače obuzima, zahvaljujući kolažu bogatih vizuelnih predstava upotpunjenih autentičnim zvučnim efektima. Treba istaći i specifičan starinski „šmek” kojim Guilty Gear evocira uspomene na vreme kada se pred automatima u luna-parkovima čekalo po nekoliko sati samo da bi se odigralo nekoliko rundi.

Guilty Gear XX #Reload, prošireno izdanje drugog dela igre, objavljen je najpre na PlayStationu 2 u Japanu, a ubrzo i na severnoameričkom tržištu, ali isključivo u varijanti za Xbox. Krajem jula, pomalo neočekivano i bez pompeznih najava, a na radost nemalog broja ljubitelja borilačkih arkada kojima je računar jedini izvor elektronske zabave, kompanija Media Kite objavila je PC verziju ove interesantne igre. Renomirani japanski izdavač PC publici je poznat po uspešnim konverzijama nekoliko igara s različitih igračkih platformi, kao što su Galaga (Namco, arkade), Resident Evil 3 (Capcom, PlayStation) i Fatal Fury 3 (SNK, NeoGeo). Ova kuća se „proslavila” i skandalom kojim su se tabloidi naslađivali pre dve godine, kada je Media Kite neoprezno ušao u vredan posao s arkadnim mašinama koje su u sebi imale ilegalan emulator. Incident je prevaziđen bez mnogo buke, finansijskim poravnanjem u kojem je Media Kite izvukao deblji kraj.

Kvalitet nove konverzije za dva koplja nadmašuje bljutavu PC adaptaciju Guilty Geara X, koju je pre tri godine objavio Cyberfront Studios. Iako nije u potpunosti prevedena (program za instalaciju i podešavanje tehničkih parametara, uputstvo, govorni komentari i tekst u Story režimu su na japanskom), igra je potpuno funkcionalna kopija originala od kojeg se razlikuje po bolje balansiranim borcima, jednim novim takmičarem (Robo-Ky) i story režimu. Scenario koji objašnjava otkuda toliko različitih majstora borilačkih veština na jednom mestu zasnovan je na priči o novom obliku energije Guilty Gear koji je korišćen za izradu ubojitog oružja putem biosinteze ljudskog i životinjskog DNK materijala. Kao što to obično biva kada se neko poigrava s genetikom, priča iznenada poprima dramatičan tok, kada mutirane antropomorfne kreature nastale kao rezultat ambicioznog eksperimenta odluče da zavladaju planetom. Više detalja izneto je u „pripovedačkom” režimu s dvadesetak aktera, za čije smo priče uskraćeni zbog jezičke barijere.

Osim nekoliko uobičajenih režima (duel, trening, arkadni i story mod), igra sadrži i opcije Survival, svojevrstan test izdržljivosti sačinjen od 1000 mečeva rastuće težine, i Mission Mode u kojem je moguće izmeniti uslove pod kojima se vodi borba. Galeriju likova čini više od dvadeset boraca preuzetih iz „običnog” Guilty Geara XX. Svaki od njih ima karakterističan izgled, jedinstven nastup i dijapazon specijalnih udaraca i magija pomoću kojih protivnicima oduzima više energije. Na primer, Millia Rage je simpatičan devojčurak sa izuzetno dugom plavom kosom koju na borilištu koristi kao veoma ubojito oružje, dok bledunjavi Zappa nastupa u tandemu s duhom koji mu je zaposeo telo. Izbor likova je zaista prebogat: na spisku se nalaze i stari i mladi, muški i ženski, živi i mrtvi, tanki i debeli, a ima i potpuno bizarnih likova, poput sumanutog naučnika Fausta koji nastupa s papirnom kesom na glavi, a protivnike obrađuje džinovskim hirurškim skalpelom i jezikom. Zanimljivo je što nekoliko likova svojim figurama i imenima podseća na članove legendarnih rok grupa (Guns n’ Roses, Slayer, Iron Maiden), tako da ni izbor muzičke podloge u hard rok i hevi metal fazonu verovatno nije bio slučajan.

Što se borilačkog enginea tiče, Guilty Gear XX #Reload pruža bukvalno sve što se od 2D makljaže u Street Fighter stilu može očekivati. Izvođenje je dinamično, ali ne i prebrzo, likovi imaju širok dijapazon najrazličitijih udaraca, borbenih pokliča i rugalica kojima ponižavaju protivnike. Sve tehnike se mogu podeliti na osnovne koje se izvode pritiskom na jedan taster i kombinovane kojih ima daleko više, ali zahtevaju malo vežbe i dosta strpljenja da bi se pravilno izvele. Srećom, borba se do petog ili šestog nivoa može uspešno voditi i korišćenjem manje efikasnih kombinacija, zahvaljujući čemu će i manje iskusni igrači biti motivisani da nastave s igranjem i usavrše tehniku. Borbe izgledaju veoma atraktivno, zanimljive su čak i pasivnim posmatračima i traju taman koliko treba. Utisak upotpunjuju raznovrsni audio-vizuelni efekti, koji kulminiraju kada jedan od boraca izvede neku od specijalnih tehnika kojima neprijatelja šalje na brojanje ovaca.

Kada je igranje preko tastature u pitanju, upravljački sistem je dobro zamišljen i uključuje brojne komande koje su, prema podrazumevanom podešavanju, idealno raspoređene (samo jedan ili dva tastera je malo teže „ubosti” naslepo). Grafika je odlična (za kriterijume 2D igre), likovi su besprekorno nacrtani i bogato animirani, a lokacije na kojima se odvijaju borbe su veoma raznovrsne i bogate pozadinskim detaljima. Niska rezolucija (640 x 480 piksela) je jedini veći propust koji se mogao izbeći.

Gradimir JOKSIMOVIĆ