Iz poznate softverske kuće Enlight stiglo nam je pravo osveženje kada je u pitanju žanr menadžerskih simulacija. Programerski tim koji stoji iza poznatog Capitalism II i manje-više uspešnog Restaurant Empirea izradio je jednu od najzabavnijih igara na temu izgradnje i upravljanja zoološkim vrtom. Pored izuzetno uspešnog (čitaj: prodavanog) Microsoftovog Zoo Tycoona (zvanični nastavak bi trebalo da se pojavi uskoro), ljubitelji životinjskog sveta (i „trpanja” životinja u kaveze) do sada su u ovoj tematici mogli da uživaju tek na kašičicu. Stvari bi donekle mogao da promeni Zoo Empire koji je „pokupio” sve dobre osobine prethodnika, ali je doneo i nekoliko jedinstvenih poboljšanja.

Zoo Empire je prvenstveno vedra i izuzetno zarazna igra namenjena nešto neiskusnijim korisnicima i mlađem uzrastu. Pored neospornog edukativnog karaktera (najmlađi će moći mnogo toga da nauče o osobinama i navikama pojedinih vrsta životinjskog sveta), igru krasi nenametljiv tempo dostizanja postavljenih ciljeva i potpuna orijentisanost ka uživanju u izgradnji zoološkog vrta iz mašte odnosno posmatranju života njegovih stanara. Kao po pravilu, postoje dva moda igranja – kampanjski i slobodni – koji su u neku ruku međusobno povezani jer uspešno kompletiranje misija u prvom uzrokuje „otključavanje” dodatnih funkcija i mogućnosti (nove životinje, građevine, objekti...) za korišćenje u drugom. Period uhodavanja je više nego bezbolan pošto je čak pet od tridesetak misija tutorijalnog karaktera (korišćen je „tekstualno-naratorski” stil podučavanja) i pokriva gotovo sve aspekte igre.

Akcenat je, shodno tematici, stavljen na brigu o životinjama. Igraču je na raspolaganju preko 40 vrsta zveri, sa jedinstvenim potrebama i zahtevima, a programeri su gotovo do detalja iskopirali pravila koja važe u Zoo Tycoonu. Osnovno je obezbediti odgovarajuće habitate u čijem su dizajniranju i opremanju od neprocenjive pomoći saveti koji se mogu dobiti od virtuelnih pomoćnika – eksperata na tom polju (dovoljno je taksativno ispunjavati njihove savete). Pored neizbežne konfiguracije terena, važno je izabrati odgovarajuću podlogu, vrstu i količinu okružujućeg biljnog sveta, pomoćne objekte (za zabavu, oštrenje kandži, „istresanje” viška energije...), skloništa u kojima će se životinje odmarati, hranilice, ali i odgovoriti na zahteve za društvom odnosno prirodnim potrebama kao što je parenje. U igri postoji preko 200 objekata, građevina i pomoćnih sredstava od kojih oko 150 može da se svrsta u pomenutu grupu.

Da bi se briga o životinjama sprovodila nesmetano, može se unajmiti čitava armija pomoćnog osoblja, od običnih domara, preko veterinara, pa sve do menadžera i naučnika zaduženih za izučavanje novih tehnologija. Da bi se kritične delatnosti, kao što su hranjenje, briga o zdravlju ili higijeni, odvijale po planu, ljudstvo je moguće raspoređivati na rad samo u određenim habitatima ili treba angažovati veći broj „službenika”.

S druge strane, udovoljavanje potrebama posetilaca kao da je „gurnuto” u drugi plan. To naravno ne znači da se o njima ne treba brinuti, već da ih je jako lako predvideti i zadovoljiti. Popularnost zoološkog vrta, koja umnogome odražava i zadovoljstvo njegovih posetilaca, data je u procentima, dok je omogućeno i ispitivanje želja i zahteva svakog posetioca ponaosob. Standardnu paletu objekata – „mamipara” – upotpunjuju štandovi sa grickalicama (hamburgeri, sendviči, sladoled...), osvežavajućim pićem, poklonima, suvenirima itd. Radi ulepšavanja ambijenta moguće je postavljati klupe, stolove i stolice za ručavanje (od kojih su neki u obliku životinja), kante za otpatke (dizajnirane u istom duhu), table sa informacijama... Posebna pažnja posvećena je detaljima poput izgradnje staza (postoji desetak različitih materijala kojima se one mogu „popločavati”), rasvete, ukrasnog biljnog sveta (drveće, cveće, žbunje...), ograda i slično. Isto tako, mogu se angažovati vodiči koji će goste povesti u organizovan obilazak, izgraditi informacioni odnosno edukacioni centri ili angažovati ljudi koji će biti zaduženi za izučavanje potreba posetilaca, a samim tim i osmišljavanje novih objekata za „izvlačenje” novca. Najlepšu stvar čine interni transportni sistemi koji će, pored toga što će doneti ekstra zaradu, višestruko podići renome i popularnost zoološkog vrta u očima posetilaca. Tako se mogu graditi vozići koji saobraćaju na šinama postavljenim na nekoliko metara od zemlje (nešto slično kao Roller Coaster) ili čamci koji improvizovanim rečnim kanalima posetioce mogu da povedu u svojevrsni akva-obilazak. Naravno, posetioci se mogu privlačiti i korekcijom cena ulaznica ili redovnim reklamiranjem u sredstvima javnog informisanja (novine, radio, televizija). Još jedan način za brzo podizanje rejtinga zoološkog vrta ogleda se u treniranju životinja za performanse u specijalnim arenama, dok postizanje natprosečnih rezultata, pored dodatnih rejting poena, donosi „otključavanje” retkih primeraka zveri ili unikatne građevine.

Konačan utisak o ovom ostvarenju bio bi još povoljniji da dizajnerski tim nije, donekle, podbacio u obavljanju svog dela posla (to se ne odnosi na vrlo dobru zvučnu komponentu i odličnu animaciju životinja i posetilaca). Zoo Empire koristi sve prednosti 3D grafičkog okruženja pa je shodno tome igraču ostavljena potpuna sloboda prilikom zumiranja, rotiranja ili određivanja nagiba kamere (jedino ograničenje odnosi se na postavljanje objekata u samo četiri položaja). Međutim, raznovrsnost građevina, biljnog i životinjskog sveta nije dočarana na najvišem nivou prvenstveno zahvaljujući nešto lošijem izboru boja i teksturama male detaljnosti. Na svu sreću, to neće u tolikoj meri uticati na narušavanje više nego povoljnog utiska koji će Zoo Empire ostaviti na svakog ljubitelja menadžerskih igara.

Vladimir PISODOROV