The Sims 2

The Sims 2 se ne može smatrati igrom u klasičnom smislu te reči. Kao i ostala remek-dela iznikla iz otkačenog uma dizajnera Vila Rajta, ovaj naslov se pre može okarakterisati kao virtuelna igračka. Prvi Simsi su bili jedna od onih izuzetno retkih igara koje je apsolutno svako hteo da proba. Kada vam je dobar procenat publike ženskog pola (dakle, tradicionalno zakleti protivnik višesatnog zurenja u monitor), onda znate da nešto radite kako treba.

Imajući u vidu enormna očekivanja nepreglednih legija Sims zaljubljenika, ne čudi što su EA i Maxis išli linijom manjeg otpora kada su dizajnerske inovacije u pitanju. The Sims 2 je pažljivo kalibrisan da igračima pruži identičan doživljaj kao i prva igra, samo u kudikamo lepšem izdanju. Očigledno je da Maxis već sad planira novu lavinu modula kojom će naknadno osvežiti osnovni sadržaj. Malo zdravog cinizma od strane potlačenih potrošača nikad nije na odmet, ali, i pored korporacijske pohlepe, stoji jednostavna činjenica da je The Sims 2, ovakav kakav je, izuzetno zabavno parče softvera.

Osnovna sandbox koncepcija nije se promenila ni za dlaku – sagradite svoju kuću snova, uselite nekoliko digitalnih čovečuljaka koje ste sami kreirali i zabava može da počne. Broj alatki kojima raspolažete da biste izgradili mikrokosmos po svojoj meri zbilja je obiman. Pre svega, uz igru dolaze tri različita komšiluka, popunjena stanovnicima i spremna za upotrebu. Pleasantville, na primer, kao da se oformio u snovima tipične američke domaćice (sa sve dugom na nebu), dok bi se u Strangetownu, negde u pustarama Nevade, agent Molder osećao kao kod kuće. Veronaville pak postavlja dve sukobljene porodice, a samo od igračeve mašte zavisi do kakvih dramatičnih scena može doći. Ukoliko vam nijedan od ova tri ponuđena instant-komšiluka ne odgovara, možete uz nešto truda napraviti sopstveni.

Proces kreiranja Simića predstavlja igru za sebe i dovoljno je detaljan da možete lako provesti nekoliko sati samo nameštajući njihove crte lica. Pored osnovnih stvari poput izbora odeće (za različite prilike), boje kože i frizure, lice vašeg štićenika moguće je modifikovati do neslućeno sitnih detalja. Jednostavnim pomeranjem reglera podešava se takva ezoterija kao što je razmak između očiju ili oblik obraza. Dijapazon mogućnosti je dovoljno širok da vaša kreacija na kraju može biti spremna za modnu pistu ili karijeru cirkuske nakaze.

Simići sada stare i prolaze kroz nekoliko etapa ljudskog životnog veka pre nego što umru (naravno, ako ih vaš nehat prethodno ne dokrajči). Deca rastu, prolaze kroz pakao tinejdžerskog doba i potom nalaze sopstvene partnere. Pored toga, svako dete kroz gene nasleđuje karakteristike svojih roditelja. Detinjstvo utiče na razvoj ličnosti, budući da su Simići sada u stanju da pamte važne događaje poput venčanja, smrti bližnjeg, požara ili čak romantičnog celovečernjeg druženja u novom đakuzi bazenu. Ekstremne životne prilike otkrivaju iščašeni smisao za humor po kojem je i prvi deo bio poznat. Usamljenom Simiću pojaviće se veliki zeka za druženje (omaž filmu „Harvi” iz 1950. godine, u kojem se Džejms Stjuart „pajtašio” s takvim zecom), a tragično nastradali članovi porodice mogu vaskrsnuti kao duhovi, dok prisustvo vanzemaljskog DNK ponekad dovodi do bizarnih permutacija u nečijem potomku.

Za sve one koji su se žalili na preteranu nelinearnost originala, uveden je sistem težnji i bojazni. Naime, pri kreaciji svakog Simića određujete osnovnu kategoriju unutar koje će on imati neostvarene želje. Svakog dana možete pokušati da ispunite neku od četiri trenutne težnje: romantični Simić težiće da se grli ili ljubi sa svojim partnerom, dok će Simić sklon akademskom životu hteti da čita ili posmatra zvezde. Ispunjavanje težnji donosi bodove koji poboljšavaju raspoloženje Simića i produžavaju mu životni vek. Mračna strana ovog sistema jesu strahovi, kojih u datom trenutku ima po tri i čije ostvarenje drastično pogoršava njegovo mentalno zdravlje.

Svakodnevni ritam života ostao je sličan originalu. Dok vodite svoje štićenike kroz rutinu jutarnjeg ustajanja, tuširanja i zbrzanog doručka pre odlaska na posao, lako je saživeti se sa njihovim sitnim problemima i trenucima veselja. Kada se popodne vrate umorni s posla, pravo je zadovoljstvo posmatrati ih kako se odmaraju, igraju pikado ili plešu pre odlaska na spavanje. Simići su sada nešto samostalniji nego ranije i češće ih možete pustiti da rade šta im je volja. Štaviše, verovatno će se čuti planetarni uzdah olakšanja zbog podatka da ih više nije potrebno stalno vodati za ruku do WC šolje ili frižidera. Radna nedelja ima po dva dana odmora, kada svoju surogat porodicu možete recimo izvesti na piknik u lokalnom parku (koji ste, uzgred, možda i sami napravili).

Fleksibilnost kamere u novom 3D endžinu omogućava nivo digitalnog voajerizma o kakvom se ranije moglo samo sanjati. Možete lebdeti tik iznad nečijeg ramena dok čita novine ili posmatrati izbliza kako mladi bračni par spava zagrljen. Često je dovoljno samo posmatrati njihovu živu gestikulaciju i izražajna lica da se dokuči kakvo im je raspoloženje. To dovodi do daleko većeg stepena identifikacije nego što je to bio slučaj sa prvobitnim Simsima. Simići se zaista doimaju živim iza stakla vašeg monitora, pa možete da se zateknete kako i nehotice naglas komentarišete njihovo (ponekad krajnje blesavo, ponekad zaista briljantno) ponašanje.

Stepen uživanja u ovoj igri direktno zavisi od mašte igrača. Što se više saživite s prilikama vaših Simića, spontano ćete formirati anegdote oko brojnih zgoda i nezgoda koje oni doživljavaju dok prolaze kroz život. Jedina ozbiljna mana je hardverska zahtevnost. Samo će hard core igrači imati dovoljno jaku mašinu da igru pokrenu kako Vil Rajt zapoveda, što je, imajući u vidu njenu ciljnu grupu, prava šteta.

Đorđe NAGULOV