Sve je počelo te noći. Posle nekoliko sati igranja novog Silent Hilla krenuo sam na spavanje. Sve užase koje sam preživeo trebalo je da pregazi jedan dobar i dug san. I sve je lepo počelo... „Zemun” je uspešno prošao do četvrtfinala Lige šampiona u fudbalu, a ja se sa ser Aleksom Fergusonom, strategom gornjovaroškog prvoligaša, dogovaram oko pojačanja za sledeću sezonu. Odjednom idilu kvari jeziva škripa, nedugo zatim glasan krik. Ustajem iz kreveta, a osećaj da se nalazim zaključan u stanu, u koži jadnog Henrija, sve više me obuzima. Grabim bežični miš kao zamenu za hladno oružje. Polako prilazim vratima, osluškujući svaki zvuk. Na svoje zaprepašćenje, čujem korake. Ko zna šta me tamo čeka? Silent Hill paranoja je uzimala sve više maha. Da li je tamo mutirani pas, zombi ili još neko veće zlo? Polako sam odškrinuo vrata ispred kojih me je čekalo – moje čupavo kućno ljubimče, željno šetnje... Ostala je još samo sumnja da li se u mom kupatilu ipak nalazi tunel koji vodi u mračni svet Silent Hilla...

Četvrti Silent Hill će za neke biti prosečna igra, dok će pravim poklonicima ovog serijala ponovo uterati strah u kosti. Priča koja je uvek na neki način povezana s prethodnom i sada nas vodi jednosmernom ulicom koja nas vraća u Silent Hill. Henri Taunsend budi se posle stravične noćne more, još uvek ne sluteći da je realnost još gora. Zaključan je u svom stanu i ne može da pozove nikakvu pomoć. Jedini izlaz je tunel u kupatilu koji se proteže unedogled, ali na tom putu moraće da se suoči s nebrojenim strahovima i još gorim čudovištima. Centar svega je njegov stan, portal ka užasu, ali i rešenju misterije.

Tehničke karakteristike igre gotovo da se nisu promenile. Jedina novina je pogled u prvom licu koji ćete koristiti u stanu, dok veći deo avanture pratite u trećem licu. Konstantan problem loše postavljene kamere sada je prilično dobro rešen. Retke su situacije kada se izgubi orijentacija i kada ne možete da uočite neprijatelje. Više nije neophodno precizno naciljati željeni objekat jer je interakcija s okolnim predmetima sada mnogo jednostavnija. Čak se može reći i da je taj segment suviše pojednostavljen.

Malu konfuziju na samom početku može stvoriti sistem napadanja. Dok koristite oružje za blisku borbu, kao što su cevi ili štapovi za golf, upotrebljavate dva tastera. Problem je što morate biti veoma brzi i reagovati u pravom trenutku jer će neprijatelj znalački iskoristiti svaku vašu grešku. Često se dešava da i kada ubijete čudovište, nišan i dalje ostaje usmeren ka njemu, a ne prema ostalima koji nadiru sa svih strana. Na hard nivou težine protivnici su izuzetno opasni, pogotovo dok ne nabavite neko vatreno oružje. Golf štapovi su jaki, ali se brzo slome, pa treba uvek imati neko oružje u rezervi. Otežavajuća okolnost je to što je inventar ograničen na deset polja. To postaje veliki problem kada nosite sa sobom puno municije i eventualno cev i jedan medkit. Tada nećete imati mesta za predmete koje morate pokupiti tokom igre. Rešenje je ostavljanje nepotrebnih stvari u sanduku koji se nalazi u stanu. Tunel u kupatilu koristi se kao portal između stana i ostalih lokacija u igri. Kad god naletite na tunel, možete se vratiti u stan i tamo se oporaviti, ostaviti sakupljene predmete ili snimiti poziciju. Ovo dodatno usporava igru, ali na neki način pruža vam sigurnost da postoji barem jedno mesto na kojem ste bezbedni.

Pored standardnih neprijatelja kao što su psi i nešto nalik zombijima, sada su tu i mutirani ljudi, ogromni komarci, kao i novi i opasniji bossovi. Posebna priča su duhovi koje nije moguće ubiti običnim oružjem, a nanose vam povrede čak i kada su samo u istoj prostoriji gde i vi.

Lokacije koje ćete obilaziti kreću se od metro stanice, preko šume u Silent Hillu, pa do nezaobilazne bolnice i morbidnog dečjeg zatvora. Tokom igre pojavljivaće se razni likovi, a od vašeg odnosa s njima donekle će zavisiti i kraj priče.

Grafika je standardno dobra. Animacije su bolje nego ikada, lokacije kao da su uzete iz najstrašnijeg horor filma. Ceo ambijent ispunjen je užasom i stravom i stvarno ledi krv u žilama. Zvučni efekti upotpunjuju odličnu atmosferu.

Silent Hill 4: The Room je odlična igra, sa malo drugačijim konceptom u odnosu na prethodna izdanja. Čudna priča sigurno će zaintrigirati mnoge, ali ostaje pitanje – da li je to dovoljno fanovima serijala koji su mnogo očekivali od ovog nastavka?

Konstantin MILUTINOVIĆ