Predstavljanje igre čija se idejna rešenja uzdižu visoko iznad učmalih mediokriteta koji gospodare tržištem modernih elektronskih igara zaista je retko zadovoljstvo. Razlog za to zadovoljstvo ovoga puta dao nam je EA Sports. Da nisu isisali poslednji gram ideja, prekaljeni alasi iz kalifornijskog giganta dokazali su igrom koja oživljava žanr fantazijskih sportskih simulacija, koje su sa scene nestale negde u vreme početka revolucije 3D igara.

Chaos League je ukusno zgotovljena igra sazdana od RPG, RTS i arkadnih elemenata, uobličena u karakteristično haotičan univerzum s urnebesnim likovima koji ne poznaju pravila fer pleja. Štaviše, set standardnih komandi koje se koriste tokom „sportskih” okršaja više podseća na borbu do istrebljenja u kojoj protivnika treba izgaziti, šutnuti u lice, prikovati za zemlju ili mu servirati vatrenu kuglu i druge magijske džidžabidže.

Pravila igre su relativno jednostavna i najviše podsećaju na američki fudbal. Teren je podeljen na dve polovine, a timovi se sastoje od devet igrača kojima je cilj da sačuvaju loptu u svom posedu i smeste je na kraj protivničkog dela terena. Na terenu, kao i u svlačionicama, jedino pravilo je da nema pravila. Zato sebi možete priuštiti sve nedozvoljene radnje koje vam padnu na pamet – dopingovanje, podmićivanje i huligansko divljanje, i to i pre nego što meč počne. Na terenu se, ako lopta nije ono što vas najviše interesuje, možete posvetiti sistematskom uništavanju protivnika, koristeći se svim prljavim trikovima „iz knjige” i naročito efikasnim magijskim vradžbinama i klopkama. Bogat arsenal nehumanih metoda za masakriranje protivnika neće biti od velike pomoći ako ne budete imali dobro uobličen plan, taktički razrađen do najsuptilnijih detalja. Potrebno je voditi računa o igračima i na pravi način iskoristiti njihove individualne osobine i talente. Ne sme se zanemariti ni raspoloženje tima, tako da igrače koji se nađu u škripcu treba ohrabriti rečima utehe ili ih pak bezočno kritikovati, već kako vam je draže. Za igrače koji ne haju previše za dinamiku sportskih simulacija predviđen je taktički režim, u kojem se igra odvija po poteznom principu. Ipak, najviše uzbuđenja donosi RTS režim koji zahteva strategijsko planiranje, ali i brzinu za izvođenje.

Chaos League nudi tri režima igranja, Solo, Career i Multiplayer. Solo mod čine egzibicioni mečevi, pre kojih igrač bira jedan od osamdeset ponuđenih timova i odmah potom počinje da krcka kosti suparnika. U režimu za više igrača (LAN, Internet) dostupna su ligaška takmičenja i turniri. Najzanimljiviji je režim Career koji počinje odabirom jedne od deset rasa, a nastavlja se sastavljanjem tima i serijom teških sezonskih mečeva koji stoje na putu do konačnog uspeha, šampionske titule – u suštini, radi se tek o blago razrađenoj varijanti solo režima u kojoj, nažalost, prave menadžerske operacije nisu dovoljno zastupljene.

Na spisku raspoloživih rasa nalazi se mnogo kreatura koje većinom izgledaju kao plod teškog mamurluka, a među njima su i „dežurni krivci”, poput zombija, ljudi, varvara i vilenjaka. Svi oni se međusobno toliko razlikuju da zahtevaju sasvim različita taktička rešenja odnosno imaju karakterističnu kombinaciju vrlina i mana koje treba domišljato eksploatisati. Na primer, ljudi imaju ujednačene osobine i nepredvidivu prirodu, tako da njihovim timovima treba omogućiti raznovrsne taktičke kombinacije kojima će zbuniti protivnike. Varvari se, s druge strane, oslanjaju na brutalnu fizičku snagu koja im omogućuje da do pobede dođu kombinacijom čvrste odbrane i eksplozivnog napada. Povrh svega, svaki pojedini igrač ima i sopstvene „bubice” koje određuju kako će se ponašati tokom meča i njih treba uzeti u obzir prilikom raspoređivanja na terenu.

Ljubitelji strategijskih igara imaće u RTS režimu pune ruke posla, neprestano razmišljajući o sledećem potezu. Bukvalno bez ijedne sekunde odmora vodiće računa o lopti koja brzo prelazi iz ruke u ruku i svim fazama igre koje se menjaju u treptaju oka. U svakom trenutku u glavi morate imati dobro razrađene ofanzivne i defanzivne kombinacije, ne zaboravljajući pri tom specifičnosti i ograničenja svoje ekipe i oružja kojim u tom trenutku raspolažete. Da biste povećali šanse za pobedu, pre utakmice se možete poslužiti lukavstvima – podmititi sudiju ili napumpati igrače steroidima, kako bi što efikasnije slomili otpor protivnika.

Izrazita dinamičnost akcije, kombinovana s fantazijskom raznovrsnošću likova i naizgled neiscrpnim taktičkim varijantama, rezultovala je prilično teškom igrom u kojoj verovatno nikad nećete uspostaviti potpunu kontrolu nad zbivanjima na terenu. To je ujedno osnovna prednost i najveća mana Chaos Leaguea – količina informacija koje treba zapamtiti i kombinacija koje treba razumeti je naprosto prevelika. Već na najlakšem nivou potrebno je nekoliko sati treniranja i mrcvarenja tutorijala pre nego što se ovlada veštinom brze izmene faza napada i odbrane. Mnogi igrači na to jednostavno neće biti spremni i moraće da se ograniče na multiplayer režim.

Što se tehničkih karakteristika tiče, Chaos League nije baš briljantno ispoliran, ali ima dovoljno atraktivnih vizuelnih rešenja i zvučnih efekata koji podgrevaju autentičnu atmosferu – EA je sve to stručno zapakovao, da ni u čemu ne pretera, a da se ipak dobro zabavimo.

Gradimir JOKSIMOVIĆ