Održavanje letnjih Olimpijskih igara pravo je vreme da programeri svoju pažnju i talenat usredsrede na izradu potpuno zaboravljenog podžanra sportskih igara koji se bavi track & field takmičenjem. S obzirom na to da lider na polju sportskih igara, EA Sports, uporno ignoriše zahteve i želje igrača širom sveta za izradom bilo kog drugog tipa sportskih igara sem oprobane fudbal-košarka-hokej-američki fudbal varijante, vlasnici PC-a su do sada bili prinuđeni da uživaju u starim hitovima (SK 9/2004, rubrika „Test of Time”) ili ostvarenjima s drugih platformi, putem emulatora. Post je konačno prekinula kuća Surfside Games, potpuno nepoznata široj javnosti.

Summer Games 2004 kombinuje tri sportske oblasti i donosi 11 prilično neuobičajenih disciplina za ovaj tip igara. Stvorena je mešavina klasične atletske igre i igre bazirane na olimpijskim sportovima.

Čast „kraljice sportova” u Summer Gamesu 2004 brani svega pet disciplina (sprint na 100/400 metara, trčanje na 110/400 metara sa preponama i skok uvis), pa će okorelim „dekatlonašima” vrlo brzo zasmetati izostanak skoka udalj, bacanja koplja, skoka s motkom, bacanja kugle/kladiva i sličnih uobičajenih disciplina. S druge strane, ljubitelji plivanja biće oduševljeni jer su autori uvrstili čak pet plivačkih disciplina (plivanje slobodnim stilom na 50, 100 i 400 metara odnosno leptir stilom na 100 i 200 metara) kao najpopularnijih izdanaka bogatog plivačkog repertoara. Tu je i (za nas) najsimpatičnija disciplina – brzo gađanje iz pištolja mete sa razdaljine od 25 metara u stojećem stavu – koja po zanimljivosti prevazilazi sve prethodne zajedno.

U zavisnosti od afiniteta, „obaranje” najboljih svetskih rezultata (igra pravi spisak za svaku disciplinu posebno i beleži deset najboljih ostvarenja) može se izvršiti učestvovanjem u pojedinačnim disciplinama (Arcade-Game mod) ili svim disciplinama unapred utvrđenim redosledom (Tournament 2004 mod). Naravno, tu je i Training mod za uvežbavanje disciplina (odnosno koordinacije pokreta), kao i opcija za multiplejer okršaje na jednom računaru (Hotseat) uz podršku za čak osam igrača.

Umesto klasičnog „ispuni normu” sistema, za prolazak dalje dovoljno je postići bilo kakav rezultat od čije vrednosti zavisi broj osvojenih ranking poena koji se na kraju zbrajaju. Pored toga, prva tri mesta nagrađuju se medaljama pa bi se moglo reći da cilj igre nije stići što dalje, već osvojiti što više medalja u toku ciklusa takmičenja koji obuhvata svih 11 disciplina.

Osnovna odlika Summer Gamesa 2004 je pre svega prelepa grafika prožeta odličnim specijalnim efektima i kvalitetnom rutinom za senčenje koja prikazu daje specifičnu „težinu” (hardversku zahtevnost ne treba shvatiti olako, pošto igra ume da „secka” i na jakim mašinama). Borilišta su modelovana s puno detalja (čak je i publika neuobičajeno kvalitetno izrađena) i može se reći da su programeri, što se ovog segmenta tiče, prilično ozbiljno shvatili svoj posao. Puno pažnje posvećeno je i animaciji pokreta i kretnji takmičara, što sve zajedno čini Summer Games 2004 vizuelno najupečatljivijom sportskom simulacijom ovog tipa na PC-u.

Nažalost, to neće biti dovoljno da vas privuče na duže vreme i natera na konstantno konzumiranje. Nedostaje esencija sportskog duha koja bi upečatljivom vizuelnom prikazu ubrizgala neophodnu dozu dramatike i sportskog izazova. Delimični krivac za to je falični sistem upravljanja. Umesto klasičnog „udri dok ne slomiš tastere” sistema (tokom godina pokazao se kao najbolji), autori su implementirali „senzibilniji” sistem koji od igrača zahteva koordinisano naizmenično pritiskanje dva tastera za „nabijanje” snage, zbog čije manjkavosti su u potpunosti eliminisani napadi adrenalina tokom igranja.

Ipak, ono što nam je najviše zasmetalo odnosi se na propuste vezane za osmišljavanje disciplina, kao i rutinu za generisanje postignutih rezultata. Kako u igri postoji izbor takmičenja u muškoj i ženskoj konkurenciji, bilo je očekivano da programeri prilagode discipline stvarima „na terenu”. Umesto toga, samo su zamenjeni grafički modeli na borilištima, dok je sve drugo identično (najsmešnije je kada žene trče na 110 metara sa preponama, iako se zna da ta disciplina ne postoji u njihovoj konkurenciji odnosno da je distanca kraća za 10 metara). Rutina za generisanje postignutih rezultata prilično je brljiva pa se dešava da postignete nerealno dobre rezultate bez po muke i „razvaljivanja” tastera, što ubija gameplay i volju za daljim igranjem.

Igru krase prelepa grafička rešenja, uz obilje specijalnih efekata (kao što je prelamanje svetlosti i talasanje vode u bazenu), ali se sve završava na tome. Igranje disciplina potpuno je neizazovno (gotovo izveštačeno), upravljački sistem je daleko od onoga što bismo želeli, dok je rutina zadužena za „pretakanje” korisnikovih akcija u realno vreme na sportskom polju ispod zadovoljavajućeg nivoa.

Vladimir PISODOROV