Stara (proverena) izreka veli da put do muškarčevog srca vodi preko njegovog stomaka. Ipak, poznato je da su neki od najboljih svetskih šefova kuhinje uprkos svemu muškarci. Najsvežiji primer za poslednju tvrdnju je otkačeni Džejmi Oliver čiju demonstraciju kulinarskih veština možemo da pratimo u popularnoj TV emisiji „Oliverov Tvist”. Restaurant Empire koji nam dolazi iz softverske kuće „Enlight Software” (Hotel Giant, Seven Kingdoms II, Capitalism II...) predstavlja pravi test za ljubitelje kulinarstva i menadžerskih igara, bez obzira na pol.

Kao i većina novih naslova iz žanra Restaurant Empire pokušava da unese novine koje se konkretno ogledaju u kombinaciji dva potpuno različita tipa igara. Po rečima idejnog tvorca Trevora Čana (Trevor Chan) osnovna ideja bila je spajanje strateško-menadžerskih sa avanturističkim elementima radi „razbijanja” monotonije klasičnih menadžerskih igara. Igrač se nalazi u ulozi mladog Armanda, nedavno svršenog studenta kuvarske akademije, koji od svog ujaka na poklon dobija njegov stari restoran ne bi li pokušao da ga vrati na puteve nekadašnje slave i zgrne novac. Uz već standradnu kupi-gradi-prodaj komponentu prisutni su avaturistički delovi koji se ogledaju u razgovoru sa NPC-ovima (uglavnom za prikupljanje važnih informacija) i učestvovanju na kulinarskim takmičenjima (pored novca donose i značajno boostovanje rejtinga). Informacije koje se razgovorom mogu „izvući” uglavnom se tiču novih recepata, tajnih sastojaka, lokacija snabdevača kvalitetnih i retkih sastojaka itd. Pored toga, često će se pojavljivati likovi sa kojima je potrebno ostvariti neku vrstu saradnje ili ih privoleti da se priključe vašem jatu. S obzirom da je avanturistička komponenta prilično linearna, ne donosi neki izazov (uvek znate kako će se završiti), ali je sasvim dovoljna da povremeno „trgne” igrača iz uobičajene letargije.

Opremanje i postavljanje restorana za rad predstavlja najzanimljiviji deo Restaurant Empirea. Pored tri tematski različita restorana (američka, italijanska i francuska kuhinja) postoji čak 400 objekata i 180 recepata koje po volji možete uključivati u meni. Detaljnost ide do te mere da je moguće određivati intezitet osvetljenja (pojedinačno za svako svetlosno telo) ili font kojim će biti ispisane stavke u meniju. Ostavljena je i mogućnost renoviranja eksterijera ugradnjom brojnih dodataka koji će pored popravljanja izgleda uspešnije „mamiti” mušterije.

Iako se na prvi pogled čini da igra nije preterano teška, te da ne sadrži previše kontrolnih elemenata koji mogu da odvuku pažnju, privikavanje na osnovne zakonitosti može da odnese prilično vremena. Kao dokaz tome služi i podatak da je prvih pet nivoa (od ukupno osamnaest) tutorijalnog karaktera što je gotovo 30 odsto igre. Najveći problem predstavlja briga o zadovoljstvu mušterija (divnog li čuda) i ma koliko se trudili nećete uspevati da se oslobodite njihove kuknjave. Pristup žalbama pregledno je dat u nekoj vrsti knjige utisaka, a čak se zbrajaju iste primedbe pa je put do otkrivanja potencijalnog problema u neku ruku olakšan. Pored toga, važno je voditi računa o rasporedu objekata kako bi kelneri uspešno isporučivali hranu mušterijama u toplom stanju mada nam se čini da ni ovde lako ne može da se nađe idealno rešenje. Tu su i nepristojno osoblje (možete ih slati na obuku), pogrešan izbor recepata u meniju, nedovoljno kvalitetni sastojci hrane čisto da začine stvar ako sve drugo ide kako treba.

Zanimljivu stvar u igri predstavlja proticanje vremena. Za razliku od srodnih ostvarenja u kojima je vremenski tok znatno ubrzan i može se dodatno podešavati, Restaurant Empire donosi drugačije rešenje. Naime, čak i na maksimalnoj vrednosti vreme će proticati relativno sporo zahvaljujući svojevrsnom žrtvovanju kontinuiteta proticanja vremena zarad preciznosti igranja. Igra je tako zamišljena da procenjuje poteze korisnika na bazi dešavanja u toku jednog dana (radnog vremena restorana) na osnovu kojih se projektuje uspešnost poslovanja za ceo mesec. To dovodi do toga da je proticanje vremena sporo (daje igraču vremena da reaguje pravovremeno), ali ga ograničava da sve dobro podesi u toku radnog vremena jer se eventualni propusti odražavaju na poslovanje u toku celog meseca.

Najveći nedostatak Restaurant Empirea jesu tehničke karakteristike. Za grafiku se ne može reći da je ružna, ali je evidentno da su teksture mogle da budu preciznije a likovi manje „kockasti”. Sa druge strane, primenjeno 3D okruženje igraču daje potpunu slobodu pokreta (zuma i rotacije) što se ne može reći i za postavljanje predmeta u restoranima (samo u četiri osnovna položaja). Pohvalu zaslužuju dobro renderovani obroci od čije raznovrsnosti vam prosto voda polazi na usta. Zvučni efekti su solidni i sasvim dovoljni da dočaraju restoransku atmosferu (čuje se žamor gostiju, zveckanje posuđem, srkanje i mljackanje...), za razliku od muzičkih numera koje se sporadično pojavljuju (nisu uslovljene dešavanjima na ekranu) i izuzetno su kratkog daha.

Vladimir PISODOROV