Konzolni hitić iz prošlogodišnjeg prazničnog perioda, publikovan u sve tri popularne forme (Xbox, PS/2 i GameCube) konačno se dokotrljao i u naš atar. Koristeći odavno proverenu kombinaciju seksepila, nasilja i mistike, BloodRayne sigurno i stameno korača utabanom stazom ekonomske isplativosti, ne nudeći radikalna iznenađenja niti opipljive razlike u odnosu na verzije sa konzola, bar što se tiče Xboxa (od Playstation 2 „inačice”, naravno, izgleda mnogo masnije).

Po količini nasilja i bliskoborbene krvave makljaže, BloodRayne nema adekvatnog premca u bližoj istoriji akcionih igara za PC, uz (ne)časni izuzetak Postala. Iako se radi o 3D arkadnoj makljaži/pucačini iz perspektive trećeg lica, nikako nismo mogli da se otmemo utisku da igramo modifikovanu verziju Diabla 2, osakaćenu za elemente RPG-a, ali nasviranu sa aspekata čiste akcije i nerafinisane surovosti: konstantni melee sa mnogobrojnim protivnicima, makljanje oštricama u „čelepenka-to-čelepenka” rangu, prskanje krvi, let udova i nepravilnih telesnih fragmenata mnogobrojnih protivnika igri je obezbedio M (Mature) ESRB rejting, efikasno je udaljivši od mlađe omladine na Zapadu.

Zaplet, naravno, nije previše originalan, ali nažalost, na nekim mestima ni previše jasan. Stavljeni ste u ulogu seksi poluvampirice Rayne, člana misterioznog „Brimstone societya” koji istražuje paranormalno i brani čovečanstvo od štetnih aspekata istog. Tridesete godine prošlog veka, okultni eksperiment nacista koji se oteo kontroli, artefakti misteriozne prošlosti i mutirana čudovišta su pojmovi koji će vas pratiti tokom igre, ali o kojima ćete do kraja steći polupovršnu i ne sasvim jasnu sliku. Sem uvodne sekvence u kojoj se vide dve maskirane figure koje se spremaju da regrutuju Rayne u redove Brimstonea, nigde se ne kaže, vidi niti naslućuje o kakvim se likovima radi (jeste da je u pitanju supertajno društvo, ali gde je standardna ključaonica kroz koju igrači saznaju pikantne detalje?). Takođe, ni traga o detaljnijoj agendi naše heroine, motivima, prošlosti ili ličnosti: sve što ćete saznati o njoj biće to da zna da psuje, da joj je stalo do čovečanstva, da voli da pije krv i da je beskrajno surova prema protivnicima (pogotovo bossovima, koje vređa na vrlo maštovit način). Za razliku od bogatih brifing filmova u game engineu jednog po okultnosti i mračnom feelingu sličnog Wolfensteina, BloodRayne nudi konfuzni niz sekvenci koje nisu dobro povezane jedna sa drugom. Za akcionu igru sa naglašenom literarnom premisom ovo je ozbiljan propust.

Zato sama akcija više nego uspešno vadi stvar iz potencijalne bule. Kvalitet i kvantitet borbenih situacija, širina i raznolikost nivoa, enterijera i eksterijera, maštoviti protivnici i mikro-avanturistički elementi čine celinu koja je sasvim dovoljno sočna. Naša junakinja je agilnija od Sema Fišera i sposobna za izvođenje kompikovanih borbeno-utilitarnih manevara za koje običan čovek nije kadar (a pogotovo obična crvenokosa devojka): Rayne može da skače 5-6 metara uvis i na stranu, bezbolno da pada sa bilo koje visine, da vrši kolutove postrance zarad izbegavanja paljbe i kandži, da skače sa nogama napred i probija zidove na posebno predviđenim i skriptovanim mestima, da secka protivnike srebrnim sečivima instaliranim na podlaktice, da skuplja oružje i gađa dva protivnika istrovremeno... Najkontroverznije akrobacije naše male seksi poluvampirice tiču se obnavljanja energije sisanjem krvi: na svakog čovekolikog protivnika Rayne može da naskoči spreda i otpozadi, opkorači mu nogama struk, zarije zube u vrat i počne da sisa krv (uz mljackavo-mazne mmmmm zvuke).

Protivnici imaju nekoliko tipskih formi: standardni i mutirani vojnici Vermahta, prerasli paukovi (iz prve celine u Luizijani) i lebdeći satrapi koji ostaju kada ubijete čovekolikog mutanta, uz popriličan broj šefova pojedninih deonica (pored nacističkih oficira koji preovlađuju, tu je i nekoliko maštovitih monstruma). Oružje koje ostaje od pojednih protivnika dolazi u nekoliko kategorija (laka, srednja, teška, specijalna i eksplozivna): pištolji, šmajseri, jurišne puške, dvocevcke, Pancerfaust automatski se stavljaju u vaš inventar, gde ih možete koristiti dok se ne isprazne, posle čega ih Rayne automatski baca. Nišanjenje je takođe automatsko, a od vas se jedino zahteva da odaberete klasu oružja i pritisnete obarač. Motivacija za seckanje protivnika ugrađenim sečivima je tzv. Bloodlust meter: kada se napuni do vrha, pritiskom na Caps lock ulazite u usporeni, bullet time mod kada nanosite mnogo veće povrede u bliskoj borbi, što je jedini način da pobedite pojedine glavonje.

Bloodrayne je brza i osvežavajuća akciona makljaža koja efikasno popunjava prolećnu prazninu kada standardno vlada manjak novih naslova. Kao stvorena je za pražnjenje negativne energije.

Miodrag KUZMANOVIĆ