Enter The Matrix

Kada se igra nadovezuje na verovatno najiščekivaniji film godine, a moći glavnih likova podrazumevaju efekte koji su istovremeno impresivni i neverovano zabavni, uspeh igre očigledno ne može da izostane. Ipak, jednostavnost, repetitivnost i pokušaj dizajnera da učine igru privlačnom za prosečnog američkog posetioca bioskopa koji je video najviše tri video-igre u životu, sprečavaju Enter The Matrix da postane pravi igrački hit.

Radnja igre nadovezuje se na poslednju epizodu „Animatrixa”, „Final Flight of The Osiris” i odvija se paralelno sa filmom „The Matrix Reloaded”. Priča prati posadu Logosa, najbržeg broda u floti Ziona, tačnije dva člana njegove posade: kapetana Niobe i njenog prvog oficira Ghosta. Radnja igre je striktno linearna, što je logično jer prati filmom predefinisane događaje. Ipak, izvesnu dozu nelinearnosti daje mogućnost izbora lika koji vodite. Zavisno da li prezumete ulogu Ghosta ili Niobe, određene filmske međusekvence biće drugačije, a jedan nivo potpuno je drugačiji svakog lika.

Za vreme snimanja fimova „The Matrix Reoladed” i „The Matrix Revolutions” braća Wachowski snimili su i više od sat filmskog materijala za Enter The Matix sa glumcima koje možemo da vidimo u filmu. Smenjivanje kadrova viđenih u filmu, sa ovima rađenim za igru stvara odličan utisak povezanosti. Pored perfektne glume u FMV sekvencama, Enter The Matix pokazuje i kako predivno glasovi holivudskih glumaca mogu da zvuče u igri, kada se zaista potrude.

U Enter The Matrixu postoje tri različita moda igre. Sa jedne strane tu je klasična akcija u trećem licu, zatim vožnja automobila i na kraju pilotiranje hoverkraftom Logosom. Osnovni deo Enter The Matrixa, naravno, ne može da izbegne poređenje sa Max Payneom, i dok je namršteni Max „pozajmio” Bullet-time iz filma „Matrix”, tako Enter The Matrix nije pozajmio dugotrajno interesantnu igrivost.

Iako glavni likovi raspolažu arsenalom od dvadesetak oružja, znaju i na desetine akrobatskih kung-fu poteza koji posebno dolaze do izražaja kada se „fokusirate”: osim indikatora zdravlja, vaš lik ima i skalu fokusa, i dok god lik ima malo fokusa može da pređe u Bullet-time mod u kom se vaše sposobnosti nišanjenja i izbegavanja metaka neverovatno povećavaju, kao i kompleksnost akorbacija koje možete da izvedete. Sve poteze koreografirao je lično Juen Vu Ping, a izveli su ih originalni glumci, Džejda Pinket-Smit i Entoni Vong, pa su naknadno prenošeni u igru motion caprureom.

Zbog svega ovoga, vašem oduševljenju neće biti kraja... prvih sat vremena. Nakon toga igra postaje monotona. Hodanje po zidovima, izbegavanje metaka, pucanje dok pravite zvezde jednostavno nisu sve vreme nabijeni dinamikom i atmosferom koja čini Maxa Paynea tako dobrim. Sretanje Nea, Trinity, Morpheusa ili Agenta Smitha razbijaće ravnodušnost na momente, ali to nije isto što i inherentna primamljivost jedne igre.

Drugi mod staviće vas u upečatljivu akcionu filmsku sekvencu –jurnjavu po auto-putu. Ako za vreme ovog nivoa budete igrali kao Niobe onda upravljate klasičnim Pontiac Firebirdom kroz gužvu na auto-putu, a ako izaberete Ghosta, sešćete na suvozačevo mesto, izvaditi oružje i obračunavati se sa policajcima i agentima koji vas prate.

...još jedno mišljenje Za igru koja je istovremeno razvijana za sve tri glavne igračke konzole i PC (što podrazumeva bremenitost kompromisima), Enter The Matrix je ispao začuđujuće dobro. Ako zanemarimo kontrolnu šemu koja prosto vapi za dual-analog kontrolerom kojeg na PC-u poseduje 0.01 odsto igrača, kao i monstruoznu hardversku zahtevnost, dobijamo više nego solidnu 3D borilačko-pucačku igru na čijoj izradi se nije žalilo para. Princip paralelne radnje sa sadržajem koji je sniman uporedo sa materijalom za veliki ekran predstavlja odličnu ideju – gotovo da poželite više Ghosta i manje Nea u novembarskoj kruni trilogije. M.K.

Pilotiranje Logosom dok vas jure sentineli zvuči interesantno, ali ovo je zapravo najmonotoniji deo igre. Mnogo interesantija je mogućnost „hakovanja” iz osnovnog menija putem koje možete da dobijete dodatne informacije o delu igre kroz koji ste prošli.

Kisela trešnja na vrhu torte su dva običaja iz portovanja igara sa konzola na PC. To su, naravno, sistem snimanja samo na specifičnim lokacijama i kontrole. Ponovo vas čeka veselje oko mapiranja komandi na tastaturu, jer je miš klasično neupotrebljiv.

Sem što je jednostavna i kratka (pogotovo s obzirom da dolazi na 4 CD-a) Enter The Matrix ostaje defintivno zabavna igra uz koju će svaki igrač bez problema provesti nekoliko ispunjenih sati. Sa druge strane su gotovo religiozni poklonici „Matrix” mitologije koji sem efekata i repetitivne igre očekuju proširenje interesantne priče i kompleksnog sveta koje su stvorili braća Wachowski. Oni će ostati razočarani, jer povremeno trčanje uza zidove i Bullet-time ne čine pravo „Matrix” iskustvo.

Dragan KOSOVAC