Pre nekoliko meseci kanadski „Dreamcatcher Interactive” doživeo je reorganizaciju, podelivši svoju delatnost na dve grane. Manji deo kompanije, koji je zadržao staro ime, usmerio se na proizvodnju i distribuciju akcionih igara, dok je preostali deo promenio naziv u „The Adventure Company”, postavši tako trenutno jedina firma u svetu koja se isključivo bavi objavljivanjem kompjuterskih avantura. Male evropske i američke softverske kuće, koje bi teško mogle da izdrže današnju tržišnu utakmicu, na taj način su dobile relativno moćnog promotera i priliku da plasiraju igre za koje je veliko pitanje da li bi ikada doživele adekvatan komercijalni tretman (uzmimo za primer Syberiu i Post Mortem).

Jedna od takvih je i firma „Omni Adventures”, čija je avantura Riddle of the Sphinx pre dve godine izazvala podeljene reakcije zbog svoje izvanredne ideje i priče, ali očajne tehničke izvedbe. Uvidevši, doduše samo delimično, da se današnje igre umnogome prodaju na konto fancy looka, bračni par Karen i Džefri Tobler, arheolozi-amateri i zaljubljenici u kompjuterske igre, koji stoje iza pomenutog projekta, nisu štedeli ni vreme ni trud kako bi nastavak učinili mnogo boljim. I zaista, The Omega Stone, noseći svu onu intelektualnu raskoš kojom je blistao Riddle of the Sphinx, ali i daleko bolju i prirodniju grafiku (mada i dalje u skromnoj rezoluciji od 640 x 480), pleni svojom pojavom i podseća nas da igre Mystolikog tipa mogu mnogo toga da pruže i da im za sada, na svu sreću, još nije odzvonilo.

The Omega Stone počinje tačno na onom mestu gde se Riddle of the Sphinx završava: unutar Velike Sfinge u Gizi, nekoliko trenutaka nakon što je profesor Džil Blajt Džerfiz shvatio da je Sfinga samo jedna karika u lancu misterije koji drevne narode povezuje sa legendom o Atlantidi. Uzbuđen tim otkrićem, on šalje svog pomoćnika u obilazak nekoliko čuvenih svetskih arheoloških nalazišta, radi prikupljanja dokaza o izvesnom „omega kamenu” koji treba da potvrdi teoriju o skoroj propasti planete Zemlje. Kao i u slučaju prvog dela, sve lokacije u igri su autentične: plato u Gizi, deo Uskršnjeg ostrva, Stounhendž, majanske ruševine Čičen Ica u Jukatanu, pa čak i morsko dno u oblasti Đavoljeg trougla, detaljno su snimljene i uz neophodne modifikacije prilagođene potrebama scenarija. Zagonetke, kojih ima u izobilju, nisu previše teške.

Slobodan MACEDONIĆ