 StarCraft II: Wings of Liberty |
Napisati objektivan opis igre kao što je Starcraft II nije jednostavno iz više razloga. Kao prvo, to podrazumeva da čovek prestane da je igra dovoljno dugo kako bi se posvetio objektivnom kritičkom osvrtu. Zatim, tu je i pitanje koliko je neko zaista objektivan u ocenjivanju igre ako mu je za lice prikovan džokerovski cer dok pevuši hit Whiteboy Jamesa & the Blues Expressa „Shotgun, Zerg and You”.Kao i njegov prethodnik, i Starcraft II je fenomenalna igra. Možda Starcraft II nije dobar na onom nivou na kom je to bila originalna igra i možda nije zabavan iz potpuno istih razloga kao prvi Starcraft, ali onaj ko se upušta u takvo cepidlačenje sam sebi uskraćuje neverovatnu količinu sreće koja proističe iz ove igre. Iako su se original i njegova ekspanzija pojavili pre skoro dvanaest godina, Starcraft je sve vreme aktivno prisutan u igračkom svetu uprkos mnogobrojnim kvalitetni(ji)m real-time strategijama koje su se u međuvremenu pojavile. Kada neki naslov ima milione fanova, predvođenih visoko organizovanim odredima elitnih fanatičnih poklonika (u javnosti poznatih kao „Južna Koreja”), autori imaju određenu obavezu prema tolikim ljudima. Trej Parker i Met Stoun pokušavali su u više navrata, istina ne baš najsuptilnije, da objasne ljudima poput Džordža Lukasa i Stivena Spilberga da kada dovoljan broj ljudi postanu obožavaoci nečega, izvorni vlasnik intelektualne svojine sa eventualnim nastavcima mora da ispoštuje sve njih. Milioni ljudi kojima je Starcraft bio deo života duže od decenije sigurno nisu pomogli Blizzardu da stvori originalni Starcraft. Ipak, članovi ovog studija, koji je u međuvremenu od malog bastiona kvalitetnog igračkog dizajna prerastao u sinonim za veliku korporativnu igračku mašineriju, našli su u sebi kako onu staru iskru kreativnosti koja je bila odgovorna za originalni Starcraft tako i dovoljno poštovanja prema legijama fanova koji su vapili za naslednikom svoje omiljene strategije. Na naše ushićenje, taj naslednik je konačno stigao.Neko bi na prvi pogled mogao da kaže da je Starcraft II u osnovi prvi Starcraft presvučen u bolju grafiku i da istovremeno bude i sasvim u pravu, ali i da bude daleko od suštine koliko je to uopšte moguće. Da, Starcraft II je pravljen polako, uz neprestano sondiranje mišljenja igračke zajednice kako bi, konačno, po zvaničnom izlasku igre što veći broj potencijalnih igrača bio srećan i zadovoljan konačnim rezultatom. Kako tako nešto može da bude loše? Možda mnogi ljudi ne znaju ili su zaboravili, ali i originalna igra prošla je kroz sličan proces. Kada je Starcraft prvi put predstavljen na sajmu E3 davne 1996. godine, reakcije su bile toliko negativne da je Blizzard potpuno napustio tu igru i napravio ono što će postati legenda, takođe uz konstantno ispitivanje igračke zajednice i opsežno beta testiranje. Starcraft II najavljen je pre više od tri godine i tokom tog vremena mogli smo da pratimo kako nastaje igra. Od kraja prošle godine pa do izlaska igre u toku je bila sve otvorenija beta, koja je pomogla kako Blizzardu da dotera ovu igru i novi Battle.net tako i igračima da se familijarizuju sa naslovom uz koji će provoditi mnogo, mnogo vremena. Finalni rezultat je, kao što smo i navikli od strane dizajnera iz Irvajna, nešto čarobno – igra za toliko širok spektar igračkih ukusa da je to zapanjujuće. Da se odmah razumemo – ako neki usputni hobi igrač slučajno zaluta u multiplejer sekciju Starcrafta II biće brutalno sasečen, upucan, izgažen i spaljen, jer je u pitanju još robusnija e-sports platforma od prethodnog dela. Ipak, ovo ne znači da ne možete da uživate (istina, nakon ekstenzivne obuke) i u ovom delu igre, zato što nam je Blizzard bukvalno dao alat za učenje igre.U retoričke svrhe, recimo da ste poslednjih dvanaest godina bili iz nekog razloga sprečeni da se upoznate sa Starcraftom (prihvatljivi izgovori za ovo su život među urođenicima na Papui Novoj Gvineji, neželjeni boravak u izolovanom skloništu od nuklearnog bombardovanja i krio-san tokom međuzvezdanog putovanja). Čak i u tom slučaju, još za vreme instalacije počeće vaše upoznavanje sa događajima koji su oblikovali galaksiju u koju ćete uskoro uploviti. Iako možete da se prepustite multiplejeru čim startujete igru, osnovna ideja, naročito za nove igrače, jeste da prvo završite kampanju. U dalekom 26. veku i još daljem sektoru galaksije Koprulu, ljudske kolonije organizovane u Terransku konfederaciju nailaze na dve vanzemaljske rase. Zergove, roj bioloških bića čija je jedina očigledna svrha da se šire i uništavaju sve pred sobom. Na drugoj strani su Protosi, visokorazvijena rasa telepata koji pokušavaju da zaustave Zergove. Tokom događaja prikazanih u prvoj igri i njenoj ekspanziji mala grupa pobunjenika podigla se protiv Konfederacije. Jedan od njih, Arkturus Mengsk, postao je novi imperator ljudskih kolonija. Sara Kerigan, mlada žena koju je izdao, postala je mutirana kraljica Zergova, a Džim Rejnor, bivši šerif koji mu to nikada nije oprostio, postao je progonjeni plaćenik, kao i protagonista prvog dela trilogije StarCraft II. Jedno od mnogih priznanja koje se mora odati Blizzardu odnosi se na prezentaciju priče. Događaji iz originalne igre u poslednjih dvanaest godina višestruko su prošireni kroz osam romana smeštenih u ovaj univerzum. Za one koji su čitali knjige mnogi od novih likova u igri su stari znanci, ali, naravno, za praćenje radnje Starcrafta II nije neophodno čitanje lektire i svaki lik je solidno predstavljen. Naracija u Starcraftu II podignuta je na novi nivo i tokom misija, a mnogo više između njih. Wings of Liberty počinje četiri godine nakon događaja iz Brood Wara. Tokom ovog perioda nije bilo aktivnosti ni Zergova ni Protosa. Rejnor se bavi dizanjem pobune protiv Mengska i temeljnim pražnjenjem flaša viskija. Kako ni viski, a ni revolucija nisu jeftini, Rejnor stalno traži plaćeničke ugovore. Novi posao je na vidiku kada se pojavi Rejnorov nekadašnji ortak Tajkus Findlej, koji je navodno pobegao iz zatvora i sada radi za naučnike koji traže artefakte iščezle civilizacije Xel’Naga, rase koja je stvorila Protose i Zergove. Nedugo zatim pojavljuju se i Zergovi i protosi, te žurka može ponovo da počne. Centar vaših operacije seli se nakon nekoliko misija iz kolonije Mar Sara na krstaricu Hyperion, komandni brod odreda Raynor’s Raiders. Na brodu između misija komunicirate sa brojnim likovima i možete da posetite četiri lokacije. Oružarnica je mesto gde za stečene kredite možete da unapredite svoje jedinice i građevine. U laboratoriji „kupujete” specijalne sposobnosti, strukture ili jedinice, ali ne za kredite već za resurse koji potiču od analize protoskih i zergovskih tehnologija. Uzorke za ove analize nalazite tokom misija. Sa komandnog mosta birate nove i pregledate stare misije. Za razliku od originalne igre koja vam je linearno davala jednu misiju za drugom, sada sami birate svoj sledeći zadatak od dva ili tri ponuđena. Svaka misija daje određenu svotu kredita, otključava neku novu jedinicu ili građevinu za korišćenje u daljim misijama i pruža mogućnost nalaženja tačno određenog broja uzoraka za analizu u laboratoriji. Zato redosled izvršavanja može prilično da utiče na težinu određene misije. Tu je i brodska kantina, gde se skupljaju živopisniji likovi. Sem regrutovanja plaćeničkih odreda (jedinice jače od običnih koje tokom misija regrutujete sa vremenskom zadrškom, a na bojno polje stižu bilo gde iz orbite), u kantini možete da pratite i vesti iz galaksije ili da se opustite uz shoot-em-up arkadu Lost Viking. Kantina je takođe mesto gde šarm single player dela ove igre verovatno najviše dolazi do izražaja. Mešavina Divljeg zapada i američkog Juga u svemiru je apsolutno fantastična, zajedno sa džuboksom na kome se vrte obrade pesama Lynyrda Skynyrda i Elvisa Prislija, klasici kao što su „American Trilogy” ili instrumental „Rumble” sve do originalnih Blizzardovih pesama kao što je slavni „Jem’s Song”, instrumental koji slušaju kolonisti na početku prvog Starcrafta. Tradicionalno za Blizzardove igre, i Starcraft II može da se pokrene na onome što se već neko vreme ljubazno oslovljava „starijim sistemima”. Ipak, kada se igra stavi na maksimalni stepen detalja, tada imate pravi festival za oči, što tokom misija, što tokom međusekvenci. Zaista je divota gledati kako Blizzardu polazi za rukom da kombinuje kič, klišee i razne „pozajmljene” sadržaje i ideje u celinu, koja svetlosnim godinama prevazilazi ono što je bilo inspiracija. Ono što mnogi vide kao zamerku je kombinacija dva faktora. S jedne strane je cena, koja je 20 odsto viša od prosečne cene novih igara. S druge strane stoji činjenica da Wings of Liberty, iako ima skoro 30 misija (od kojih neke nisu terranske), predstavlja samo jednu trećinu Starcrafta II. Druge dve kampanje, koje će zaokružiti priču koja nam je predstavljena kroz single player kampanju, izaći će tokom sledećih godinu-dve u vidu ekspanzija Heart of the Swarm (Zergovi) i Legacy of the Void (Protosi). No, evo zašto je ova zamerka neosnovana. Danas se izbor novog naslova koji želite da igrate može porediti sa navigacijom kroz asteroidski oblak sačinjen od šljaštećeg otpada koji igrom sudbine biva svrstan u okvir „elektronska zabava”. Starcraft II vas za malo veću sumu može poštedeti bilo kakve sumnje – ovo je dobra, pažljvo napravljena igra, ispolirana do visokog sjaja. Blizzard pruža igračima tako kvalitetno igračko iskustvo da može da traži više za svoj proizvod i da bude uveren da će to i dobiti. Iako na pakovanju piše Wings of Liberty, Starcraft II je mnogo više od kampanje. Nakon što završite deo igre sa pričom, želećete još, i to odmah! Tada je dobar trenutak da se upustite u single player izazove koji vas postepeno uče kako zapravo Starcraft II treba da se igra. Naime, tutorijal koji ide uz kampanju dovoljan je da vas upozna sa osnovama mehanike i omogući vam da pređete kampanju, ali sa Starcraftom II to je tek vrh ledenog brega. Odnos jedinica, vrste napada, vrste oklopa, specijalne veštine, hotkeyevi – za sve postoje izazovi sa više stepena težine. Sve ovo prati interfejs za dostignuća (engl. achievement), koji pokazuje šta ste sve uradili sa igrom. Iako su nagrade za ispunjavanje ovih dostignuća ili lične ili kozmetičke prirode (tj. personalna satisfakcija ili novi portreti za vaš igrački alter ego), ostaje činjenica da su veoma zarazne i da ćete mnogo puta sebi reći: „Hajde da probam ovaj achievement” i nakon nekog vremena uvideti da zapravo igrate već danima. Multiplayer, prema mišljenju mnogih najvažniji deo igre, ostavili smo za kraj. Igra preko Battle.neta verovatno nije srce ove igre. To su šarm i superiorno pripovedanje koje donosi kampanja. Online igra je pogonski reaktor neverovatne snage koji će ovoj igri obezbediti životni vek reda veličine prvog Starcrafta. Multiplay je brutalan, u svakom mogućem smislu te reči. Energija iza svakog meča, ma kako nisko bili rangirani protivnici, jeste neverovatna. Novim igračima preti opasnost da ih inicijalni porazi (koji su neminovni) obeshrabre. Međutim, ako se to desi, onda kompetitivni deo Starcrafta II nije namenjen takvom igraču. Sve tri suprotstavljene frakcije su pažljivo izbalansirane (mada će, kao i prethodnik, i SC2 imati brojna doterivanja balansa kroz patcheve). Iako se mečevi mahom završavaju za desetak minuta borbe, mogu da se protegnu i nekoliko puta duže. Tada kombinovanje jedinica, prilagođavanje i izviđanje još više dolaze do izražaja. Tempo je furiozan. Ko nema unapred isplaniranu strategiju i taktiku biva kažnjen u treptaju oka, ko ne koristi hotkeyeve izgubio je pre nego što se mapa uopšte učita. Kao što je sigurno da negde u kosmosu postoji inteligentni vanzemaljski život, tako je sigurno da negde postoje i ljudi kojima se ova igra neće svideti. Naravno, svako može kada je željan rasprave (ili baraža flejmova) da nađe neku zamerku na ovaj ili onaj aspekt igre, ali da iskreno kaže da ovo nije najbolja RTS zabava koju je iskusio godinama – nema šanse! Starcraft II predstavlja još jedan dragulj u kruni najboljeg tima za dizajn igara današnjice i svako kome strategije u realnom ne predstavljaju apsolutno odbojan žanr biće oduševljen ovom igrom. Dragan KOSOVAC | | |
