Ne želeći da mnogo uznemiravaju koku koja donosi kakva-takva zlatna jaja, autori iz Sigma Teama nedavno su nam podarili još jednu Alien Shooter igru. Ovog puta u pitanju je samostalan spin off vrlo dobrog nastavka od pre čitave tri godine koji nije menjan ni za milimetar, ni konceptualno, ni tehnički.

Igra se odvija paralelno sa događajima iz drugog dela i pokriva kratku odiseju generičkog operativca korporacije M.A.G.M.A. koga početak službe zatiče u jednom od vojnih bunkera usred sveopšte vanzemaljske invazije. Kao što je rečeno, mehanika igranja ostala je netaknuta – gomila linearno beživotnih objektiva unutar kratkih nivoa koji okidaju prolaze za dalje, horde nadirućih vanzemaljaca koji dolaze sa svih strana i koje je često najpametnije zaobilaziti, šačice malobrojnih preživelih unutar sigurnosnih zona i nekoliko dodatnih modova da zamaskiraju činjenicu da igrate grubu kopiju mnogo interesantnijeg uzora. U igri su opet i RPG elementi i napredovanje po nivoima, budženje nekoliko vitalnih karakteristika, jedna (ali vredna) specijalizacija koju birate na početku i izbor između gomile oružja, oklopa, dodatne opreme i implanata koji podižu pomenute karakteristike lika. Nažalost, ne samo u tehničkom smislu, iz igre izbija preagresivan utisak amaterizma u gotovo svim aspektima. Nivoi su lako zaboravljivi laviriniti, dizajn vanzemaljaca i čudovišta je detinjasto bizaran, osećaj prilikom prangijanja nije preterano zanimljiv, sporedni likovi su tu čisto da vas usmere ka sledećem checkpointu, a sve to upareno je sa simpatičnom retro grafikom, previše jadnom animacijom kretanja glavnog lika i totalnim odsustvom glasova (iako voice podešavanje postoji u audio opcijama).

Konačni utisak malo popravlja nekolicina survivor modova u kojima se slabo naoružani suprotstavljate progresivno napasnijim hordama protivnika. Pored standardnog i career moda (u kojem napredujete po nivoima i gde vam igra snima status nakon svakog level upa), najinteresantnije je odrađen režim gun stand. U njemu ste u ulozi stacionarnog gattling turreta koji prangija po nadolazećim talasima, tokom čega dotični opremate pomagalima nakon što složite određen broj neprijatelja (pojačana vatrena moć, dodatne rakete koje okidate desnim dugmetom miša, obnavljanje betonskih barikada i stalak sa dodatnom pucom ili angažovanje vojnika koji će vam pomoći da se što duže oduprete najezdi). U ovom modu, pored sveopšteg mitraljiljanja, glavni favorit je izgled okoline, koja se od normalne gradske raskrnice pretvara u klanicu vanzemaljskih lešina koju preoravate svojim topom.

Kad se sve ovo uzme u obzir, Conscription je pravi dokaz toga da je ovako potentnom konceptu arkadne pucačine definitivno vreme za jedan kvalitetan grafičko-konceptualni remont.

Aleksandar DINIĆ