Blizzard Entertainment” strajks agen! Zanemarljiv je broj programerskih timova i distributera koji nemaju omašku u karijeri, ali ovi momci ne znaju za kiks. Veliki igrači, tipa „LucasArts-a” ili „SSI”-a čije igre godinama predstavljaju jedinicu mere za kvalitet u poslednje vreme znaju da fino zabrljaju izbacujući nedovršene ili neverovatno loše naslove (Rebellion, Dark colony). Sudbinu dinosaurusa glatko izbegavaju male grupe kreativnih „sisara” (ID software, Core design, Firaxis games), sastavljene od ex-top programera kojima su matične kuće postale prevelike, ili garažnih genija sa dobrim idejama i željom za probojem. Upravo je dotični Blizzard primer kako uigrani tim od petnaestak talentovanih ljudi koji čine jezgro firme sa lakoćom krči put na vrh top liste kvaliteta, izbacujući u postojanom jednogodišnjem ritmu igre koje bez izuzetka naprave zemljotres i steknu horde poklonika. Njihov prodor na tržište najčešće je revolutivan za određeni žanr (oba Warcrafta za real-time strategije, Diablo za FRP/RPG svet), dok je Starcraft završna karika u evoluciji jedne ideje, odnosno, klasičan primer uspešne upotrebe šminke na x puta viđenom „licu”. To u praksi znači izuzetno precizno izbrušen, natprosečno zanimljiv i maksimalno igriv proizvod, bez radikalnih novina u odnosu na klasični real-time obrazac, ali svakako najsočniji komad neozbiljnog softvera u poslednjih nekoliko meseci.

Zašto najsočniji? „Atmosferske” karakteristike tehnički (skoro) savršenih igara najčešće ne idu u korak sa inovacijama na polju izvođenja. Tipičan primer je Total Annihilation, gde su nezanimljiva fabula i dosadne animacije između misija u velikoj disproporciji sa fantastičnim doživljajem samog igranja. Nasuprot tome, glavni adut Starcrafta superiorno je osmišljen zaplet, nalik na odličan SF film, koji je glavni nosilac kohezije svih ostalih elemenata bitnih za ukupni utisak i ocenu. U kombinaciji sa atraktivnom multimedijom (odličnom muzikom i još boljim video sekvencama), čini više nego dobitnu kombinaciju za zabavu igrača i zaradu autora. Biće vam potpuno svejedno što u stvari igrate nešto šareniju varijantu Warcrafta 2.

Epopeja počinje naoko bezazlenim incidentom na jednoj od ljudskih planetarnih kolonija, koji prerasta u opštu invaziju tuđinaca rase Zerg (veoma nalik na Xenomorphe iz Alien tetralogije). Loše izvedena evakuacija nekih svetova rezultira pobunom protiv konfederalne vlasti i razbuktavanjem građanskog rata, koji dobija novu dimenziju pojavom brodova galaktičkih istrebljivača, versko-fanatične rase Protos. Isti počinju da spaljuju sve planete zahvaćene zergovima, uključujući i dopola evakuisane kolonije...

Umesto klasične podele na dobre i loše momke, ovde ćete morati da se oprobate u vođenju svih protagonista. Naime, igra se sastoji iz tri epizode (kampanje), od kojih svaka pokriva vođenje jedne od rasa kroz 10 scenarija koji se nadovezuju i linearno grade priču. Tok sledi ljudsku bežaniju, pobunu i raspad konfederacije (prva epizoda), ekspanziju Zergova, potiskivanje ljudi i invaziju na matičnu planetu Protosa, Aiur (druga epizoda), otpor invaziji, sukob 2 Protos-frakcije i neočekivano savezništvo sa ljudima na apokaliptičnom kraju (treća epizoda).

Način igranja čista je klasika. Gradivo koje ste savladali jureći za Orkovima u većoj meri je upotrebljivo za uspešno savladavanje Starcrafta. Gotovo identičan ekranski interfejs, proizvodnja jedinica i jurnjava za resursima (gas i minerali) omogućavaju da bez ikakvog eksperimentisanja zaronite do daske u igru. Nažalost, od starijeg brata je nasleđen i prilično iritirajući sistem „ponavljajućeg nadograđivanja” koji vas prisiljava da u okviru svake nove misije iznova unapređujete postrojenja i vršite istraživanja za poboljšanje mogućnosti jedinica i građevina. No, radikalnije izmene sistema koje bi uključile mnogo više konstantnih apgrejdova vrlo verovatno bi samo zakomplikovale izvođenje, zadovoljivši nas manijake i bacivši u rebus nove klince koji napolju uglavnom pazare igre. I bez toga, nećete ostati uskraćeni za mali milion taktičkih pristupa okršajima, jer je možda nalepša osobina Starcrafta ogroman izbor i šarenilo jedinica i potpuno drugačije filozofije gradnje, odbrane, napada i preživljavanja u zavisnosti od rase koju vodite. Sa Zergovima se, recimo, najviše isplati napadati masovno, koristeći stotine jeftinih i efikasnih zergling-ratnika, u kombinaciji sa tzv. Defilerima, koji imaju sposobnost da grupe protivnika ili građevine zaraze kugom! Ljudi i Protosi se oslanjaju prevashodno na tehnologiju, s tim da kod ljudi postoji više načina da se borite „na kvarnjaka”, npr, šaljući nevidljivog Ghost-komandosa koji laserom označi cilj za nuklearni napad, itd. Većinu sličnih fazona za upotrebu jedinica možete pronaći u bogatoj zbirci tipsova inkorporisanoj u igru.

Kada posle trodnevnog bdenja završite kampanje, bacite pogled na ogromnu zbirku pojedinačnih scenarija koji su kudikamo teži i izazovniji od „obaveznih”. Najzad, svako ko ima mogućnosti trebalo bi da se oproba i u internet multiplayeru, jer brzi Battle.net serveri omogućavaju i nama igranje bez većih seckanja i pauza (pogotovo noću, oko 3.00h). Lepo se ulogujte, nađite Zerga koji čeka na partiju, odaberite mapu (npr.killing grounds), i pružite republjikancu čeličnu kišu do zore.

Miodrag KUZMANOVIĆ