Bezmalo kao nikada ranije poslednjih meseci programeri nas bukvalno zasipaju brojnim arkadnim simulacijama vožnje. Gotovo svakog meseca pojavi se po jedna vrhunska simulacija u izdanju softverskih kuća koje ranije nisu razvijale ovaj žanr kompjuterskih igara. Vreme kada su tržištem dominirali Need 4 Speed („Electronic Arts”) i Screamer („Virgin Interactive”) već je daleko iza nas. Igra koja je u vrlo kratkom roku postigla zavidnu popularnost dolazi iz švedske firme „Digital Illusions” (poznata po serijalu sjajnih flipera Pinball Dreams/Fantasies) i predstavlja trenutno najaktuelniji naslov u ovom žanru.

Motorhead pripada žanru čisto arkadnih simulacija vožnje čija je radnja smeštena u budućnosti. Zahvaljujući tome imaćete prilike da vozite sjajne i veoma brze automobile futurističkog dizajna u ambijentu koji predstavlja mešavinu stvarnosti i bajkovite vizije mračne budućnosti (ambijent najviše podseća na Wipeout XL). Drugih idejnih inovacija u odnosu na konkurenciju nema. Sistem takmičenja je po liga sistemu, gde svako osvojeno mesto u trci donosi odgovarajući broj bodova od kojih zavisi plasman u naredno kolo. Izbor automobila na početku je sužen na svega tri modela, uglavnom slabijih kvaliteta sa lošim odnosom brzina/ubrzanje. Inače, ukupno postoji deset sjajno modeliranih vozila kojima se može pristupiti tek kasnije. Slično situacija i sa stazama, tako da su na startu raspoložive samo dve od šest staza koje su kružnog tipa.

Sem takmičenja postoji i nekoliko opcija za uvežbavanje vožnje i upoznavanje sa „ćudima” automobila. Trening vožnja je ovde apsolutni imperativ uslovljen izuzetnom težinom igre. Tek posle više desetina odvozanih krugova, kada do detalja zapamtite svaki kamenčić na stazi, možete se nadati nekom uspehu na takmičenju. Zaista odavno nismo imali prilike da vidimo ovako tešku vožnju koja je čak i na najslabijem nivou ostavila mnoge vešte igrače bez plasmana (ako ste mislili da je Screamer težak, čekajte tek da probate ovo čudo!). Faktor koji u toj meri komplikuje igranje nije ni u stazama (koje, naprotiv, i nisu naročito teške) niti u fizičkim zakonitostima (koje su ipak do kraja ispoštovane), već u fenomenalnoj real-time AI rutini koja kontroliše ponašanje suparničkih vozača. Naime, tokom same trke protivnici koje kontroliše kompjuter postepeno prilagođavaju svoj stil vožnje vašem, što znači da koliko god vi bili dobri oni će vas stići, vozeći vašim stilom. Naravno, to ne znači da treba voziti sporo, već pametno, sa što manje izletanja sa staze i udaranja u objekte kraj puta.

Najzanimljivija opcija u toj pripremnoj fazi svakako je Ghost mod koji vam omogućava da se trkate u prethodno snimljenoj solo trci, dakle sami protiv sebe. Ovako ćete najlakše uvideti nedostatke svoje vožnje i u vrlo kratkom roku popraviti svoje takmičarske sposobnosti. Takođe, postoji mogućnost gledanja snimka (replay), što je vrlo zgodno za analizu i upamćivanje staza. Sam tok trke je izuzetno zanimljiv, a može se pratiti iz tri različita ugla: iz kabine (tada je najbrže izvođenje), iza automobila i preko TV kamera koje su montirane na više punktova duž staze.

Imajući u vidu činjenicu da su tehničke karakteristike ipak presudan faktor kvaliteta u ovakvim igrama, programeri su posebnu pažnju posvetili brojnim detaljima koji Motorhead čine posebnim. Pre svega brzina. Zamislite simulaciju vožnje koja se odvija pri brzini od 50 fps (slika u sekundi), uz savršeno glatku animaciju i na Pentiumima bez 3D akceleracije (poželjan je barem MMX procesor). To se rečima ne može lako opisati, posebno ako se uzme u obzir i neverovatna činjenica da je pomoću softverske akceleracije postignuta većina hardverskih 3D efekata, prelamanja svetla, pa i efekat magle. Igru smo probali na P5/200 MMX računaru sa i bez Voodoo akceleracije (u WinGlide i D3D modu) i, izuzimajući omekšavanje tekstura, gotovo da nije bilo razlike! Treba li još nešto reći?

Ostatak tehnikalija, što podrazumeva muziku i zvučne efekte, dizajn staza i automobila, su sasvim zadovoljavajućeg kvaliteta. Broj poligona po stazi prevazilazi čak i Ultim@te Race Pro u odnosu 3:2.

Kritika bi eventualno mogla da se odnosi na nedostatak opcija za konfigurisanje vozila, mada bi to igru više približilo simulaciji. Oštećenja su mogla biti uvedena kao opcija. Staze su pomalo monotone. Takođe, oseća se i nedostatak atraktivnijih sudara, izletanja sa staze i drugih elemenata koji se mogu naći u arkadnim vožnjama. No, bilo kako bilo, ljubitelji ovakvih igara zaista imaju čemu da se raduju dok se ne pojavi neka nova, bolja, lepša i brža igra, a to će, čini nam se, biti vrlo brzo. Za dodatne informacije u vezi sa igrom pogledajte sajt na adresi www.dice.se.

Gradimir JOKSIMOVIĆ