Army Men, kao i sve druge strateške igre govori o ljudima prazne glave, ali zato punog srca, spremnih da svoju dušu i telo polože na oltar viših ciljeva. Sreća te su ovde u pitanju, danas već pomalo anahroni plastični vojnici, kojima su se nešto starije generacije kompjuterskih poklonika zasigurno igrale. Ipak, ova igra predstavlja nešto više od nostalgije za starim, dobrim vremenima. Reč je o real-time one man standing taktičkoj simulaciji, u kojoj ste stavljeni u ulogu plastičnog narednika vojske Zelenih, zaduženog da po pravilu vadi kestenje iz vatre vrhovnom savetu odbrane svoje zemlje. Ovo prvenstveno arkadno ostvarenje, ipak, sadrži i mnoge elemente strateškog planiranja, naročito kada se u misije uključe i dodatni vodovi pod komandom oficira koga vodite, vazdušna podrška, izviđanje i mnogo drugog.

Da stvar bude što realnija, pre dragovoljnog odazivanja pozivu na „vojnu vežbu”, imate priliku da pošaljete narednika na kraći kurs preživljavanja u jednoj od kasarni. Ovaj mini tutorial treba obavezno preći, jer je pored korisnih informacija u njemu moguće dobro izvežbati sve pokrete koji stoje na raspolaganju vašem plastičnom heroju, kao i popamtiti mnogobrojne komande sa tastature i familijarizovati se sa njima, jer ipak real-time okruženje zahteva brze reflekse!

Pored, za naše standarde još uvek prilično neupotrebljive, opcije za borbu više igrača, postoje i tri kampanje sa mnoštvom pojedinačnih okršaja, koji su često teži i zapetljaniji nego što se u početku čine i zato garantuju dugo uživanje u igri. (Pod uslovom da vam se sviđa svet plastičnih vojnika, jer ipak u poređenju sa izuzetnim ostvarenjem kakvo je Soldiers at War, ova igra nema preterane izglede za uspeh.) Grafika je po defaultu pomalo ružnjikava (što je i bilo za očekivati, s obzirom na grube crte plastičnog sveta). Nesrećno je rešena i upotreba automatskog oružja, kod koga nije moguće fino nišanjenje pre definitivnog okidanja, što bi trebalo da doprinese realističnosti, a dovodi do nemogućnosti okretanja vašeg vojnika dok šmajser rešeta. Čudi i to da je bacanje na zemlju moguće, ali ne i puzanje, što predstavlja još jedan poen za pomenuti Soldiers at War, koji generalno predstavlja ozbiljniju igru.

Ipak, ne želim da budem preoštar prema ovoj igri (otud i nešto viša ocena od objektivno zaslužene), jer me emocije vezuju za doba kada sam i sam pravio plastična bojna polja, sastavljao mehanizaciju i bojio vojnike. Zato za sve ljubitelje plastike iskrena preporuka – nabavite igru. Oni drugi mogu da se zadovolje i sa više puta hvaljenim Soldiers at War.

Viktor TODOROVIĆ