Jedna od najpoplarnijih i najhvaljenijih poteznih strateških igara u protekloj godini bila je igra Heroes of Might and Magic 2 firme „New World Computing”. Svežiji vlasnici računara, kao i mlađe generacije koje ne pamte eru „ranog PC-ja”, verovatno ne znaju da su Heroji moći i magije 1 i 2 nastali na osnovu starog FRP serijala koji je po „štanc” sistemu pravljen u prvim godinama ove decenije. Osetivši da računarske „role playing” igre ulaze u krizu, i videvši da im je ponestalo originalnih ideja, programeri „New World Computinga” odlučili su da privremeno obustave rad na serijalu Might and Magic koji je do tog trenutka brojao pet nastavaka. Na njegovo ponovno rođenje trebalo je čekati dugo.

Veliki uspeh koji su postigli Heroji bio je dovoljan razlog da se radnja serije Might and Magic iz sveta po imenu Xeen premesti u Enroth, zemlju u kojoj su se dva brata, Roland i Arčibald, zajedno sa svojim armijama borili do istrebljenja da bi osvojili i sačuvali vlast. The Mandate of Heaven se događa petnaestak godina posle bratoubilačkog rata u kome je Roland izvojevao pobedu. Krhki mir u zemlji počele su da narušavaju organizacije i sekte čije je delovanje najpre bilo tajno, ali je ubrzo postalo i problem aktuelne vlasti i to od onog trenutka kada su nedužni ljudi počeli da stradaju u okolini značajnijih trgovačkih centara Enrotha. Grupica od četiri heroja-pripravnika pokušaće da otkrije ko je koordinator ovih akcija.

Svaki pravi poklonik FRP igara znaće da ceni to što je The Mandate of Heaven „role playing” avantura u pravom smislu te reči. Naime, konačno je neko shvatio da je FRP igra sa jednim likom isto što i, recimo, fudbalska utakmica između dva „tima” koji se sastoje od po jednog igrača. Razvijanje različitih osobina i sposobnosti likova u grupi, njihovo međusobno dopunjavanje, odnosno timski rad, suština su ovog žanra, što je, iz razloga koji su nepoznati autoru ovih redova, dugo bilo zanemarivano od strane mnogih firmi koje su pravile igre ovog tipa (npr. Lands of Lore 2). Na sreću, u Might and Magicu VI vodićete četvoročlanu grupu čiji će uspesi u borbama, trgovini, diplomatiji, zanatskim veštinama itd. zavisiti isključivo od vaše umešnosti da stvorite i postepeno razvijete svestrani i izbalansirani tim ljudi, sposoban da se suoči sa svim izazovima. Na početku za svaki lik birate jedno od šest ponuđenih zanimanja (klasa). Tri su klasična (vitez, sveštenik i čarobnjak), a tri hibridna (strelac, druid i paladin). Pored toga, određujete im i po četiri veštine koje se u toku igre mogu razviti do ekspertskih ili majstorskih nivoa. Ostale veštine kasnije mogu se kupovati najčešće za „debele” pare od ovlašćenih učitelja. Zanimljivo je da i same klase mogu pod specijalnim uslovima evoluirati do višeg ranga. Tako, na primer, paladin može postati krstaš, ili čak i heroj, a vitez dogurati do zvanja šampiona. Pored četiri aktivna lika, grupi se mogu pridružiti još dva NPC-a (non-playing character). Njihova uloga se sastoji u poboljšavanju određenih karakteristika u kojima su aktivni likovi slabi. Naravno, NPC za svoje usluge po pravilu zahtevaju novac, odnosno određeni procenat od pronađenog zlata.

Borba protiv neprijatelja mešavina je akcije i strategije i predstavlja originalnu novinu kod ovakvih vrsta igara. Pritiskom na taster ‘Enter’ program prelazi iz „real-time” u potezni sistem vođenja okršaja i obrnuto. I jedan i drugi sistem imaju svoje prednosti i mane. Za koji ćete se odlučiti, zavisi od vaših igračkih afiniteta (da li ste ljubitelj Doomačina ili strategija). Ipak, najverovatnije je da ćete koristiti oba, jer vam potezni daje šansu da razmislite o tome šta ćete uraditi i koju ćete magiju upotrebiti (važno u slučaju sučeljavanja sa jakim protivnicima), a „real-time” mod vam omogućava da brže eliminišete slabije neprijatelje. Pri korišćenju poteznog sistema, kretanje grupe ograničeno je samo na obrtanje oko ose, dok je u „real-time” sistemu ono potpuno slobodno.

Još jedna u moru pozitivnih osobina koju smo odabrali da pomenemo jeste nelinearnost Might and Magica VI. Igra je koncipirana kao skup velikog broja kraćih misija koje se odigravaju u različitim pokrajinama Enrotha. Mali procenat ovih avantura ima obavezujući karakter. Igrač može proizvoljno birati kada će i gde ići, da li će prihvatiti ili odbiti ponudu za izvršenje nekog zadatka i sl. Sa druge strane, svaka uspešno okončana misija donosi nagrade: oružje, štitove, potrošne resurse, zlato i, ono što je svakako najvažnije - iskustvo. Zlato se kasnije koristi za kupovinu magija (što bolja, to skuplja), unapređivanje veština itd.

The Mandate of Heaven nije avantura bez mana, ali one su skoro zanemarljive kada se igra posmatra u celini. Pre svega, izostala je najavljivana podrška za 3D kartice, što znači da igra zahteva brzu mašinu da bi animacija kretanja bila podnošljiva. Svaka čast programerima što su naterali procesor da računa efekte poput magle, providnosti, pa čak i delimičnog uklanjanja pikselizacije (moramo priznati da nešto slično do sada nije viđeno u „običnim” verzijama 3D igara), ali sve to drastično usporava mašinu, pogotovo ukoliko igrate u „real-time” modu, a okruži vas veliki broj protivnika. Šuška se da „New World Computing” priprema „patch” fajlove za najpoznatije setove čipova. Ako budu objavljeni, biće to još jedan veliki plus za ovu firmu i njihovo ostvarenje. Igra ima još nekoliko sitnih mana (malo digitalizovanog govora, izgled meštana u svakom gradu je identičan i sl.), ali bi njihovo potenciranje zaista bilo traganje za iglom u plastu sena.

Slobodan MACEDONIĆ