Dušo, upravo sam instalirao Civ III... Imaš li nešto važno da mi kažeš pre nego što započnem igru...? Ne? Dobro, ključevi od kola su ti ovde, i nemoj zaboraviti da kupiš pivo u sledećem pohodu na samoposlugu... Vidimo se...

Dakle, šta imamo ovde... Dobro, špica nije nezanimljiva, pogotovo preletanje lovca iznad nebodera nalik pokojnom WTC-u... Teksture terena su na prvi pogled nešto tamnije nego u ranijim verzijama, jedinice su raznovrsnije, živopisnije i lepše animirane nego pre... na kraju krajeva, od 1996. godine desila su se ipak neka poboljšanja na planu grafike u kompjuterskim igrama...

Vidi vraga, svaka nacija ima specifična svojstva od kojih zavise početna znanja i jedinice... Znači, prilagođeno različitim tipovima igrača i njihovim afinitetima... A svaka nacija ima i specijalnu jedinicu koju može formirati jedino ona – Rusi kozake, Rimljani legionare, Japanci samuraje, a Ameri F-15...

Ljuba Tadić i kampanja „Lepše je sa kulturom” našli su izgleda tokom godina put i do Sida Mejera, jer je to glavni i najuočljiviji dodatak u ovoj verziji Civa. Razvoj kulture unutar svakog grada (izgradnjom adekvatnih i logičnih objekata) proširuje njegov domet tokom igre i van početnih, „osvetljenih” polja, čineći dostupnim okolne resurse, pa i gradove – obližnje naselje suparničke nacije koje se nađe u kulturnom domašaju igračevog grada lako mu se može dobrovoljno pridružiti, uštedevši mu tako novac za jedinice i opsadu. Zahvaljujući faktoru kulture očuvava se i nacionalni identitet, pa se građani porobljenog grada ne asimiluju momentalno u osvajačku naciju. Koliko dugo će ta asimilacija trajati zavisi prevashodno od kulturnog nivoa sukobljenih nacija, pa se čak dešava da građani zbace ropski jaram i vrate svoj nacionalni identitet, ako je nivo njihove kulture znatno iznad porobljivačkog. Superiornija kultura daje prednost i prilikom diplomatskih pregovora.

U skladu sa svetskim trendovima, diplomatiji i pregovorima dato je mnogo više prostora u ovoj inkarnaciji. Uz kulturnu dominaciju, to je jedno od glavnih sredstava ubeđivanja protivničkih plemena van oružanih sukoba. Nakon podizanja zgrade Ujedinjenih nacija, moguće je završiti igru i pobediti ostale nacije diplomatskim putem. Naime, svaka nacija koja kontroliše bar 25 odsto svetske teritorije ili populacije, ili ona koja podigne zgradu UN, automatski ulazi u Savet Ujedinjenih nacija koji se sastaje periodično i bira generalnog sekretara. Ako igraču uspe da ubedi ostale članove Saveta da je virtuelni Kofi Anan, pobeđuje...

One militantnije će obradovati novosti na borbenom planu. Pre svega, institucija Velikog vođe – jedinica koja izvojuje dovoljno pobeda postaje prvo elitna, a zatim dobija status vođe. Kao takva, može formirati armiju od tri regularne jedinice ili dovršiti izgradnju bilo koje građevine u gradu u koji uđe.

Kod nacija koje su okarakterisane kao militarističke pobeda specijalnih jedinica uvešće tu civilizaciju u zlatno doba, koje traje 20 krugova. Tokom njih dotičnoj naciji cvetaju ruže na svim poljima, pa je potrebno pametno iskoristiti taj trenutak...

Dušo šta ti je, zašto plačeš...? Dobro, znam da sam buljio netremice u ekran poslednjih 14 sati, ali nisam ja kriv... Znam, smejaćeš se, ali vidi šta je bilo – poučen iskustvom iz ranijih verzija, usmerio sam se na naučna istraživanja zanemarujući sve drugo, ne bih li što pre izumeo barut i mogao da formiram jedinice naoružane musketama, one su „majka Mara” spram svih drugih u tom trenutku. I uspeo sam da pronađem barut pre ostalih, kad ono – „slovo T” („nešto si 'teo...?”)

Ispostavilo se da su resursi na pojedinim poljima mnogo više integrisani u koncept igre i razvoj civilizacije nego u prethodnim verzijama. Ranije su bili više bonus faktor dodajući hranu ili produkcijske štitove gradu. Sada bez nekih od njih (tzv. strateških resursa) nije moguće proizvoditi određene jedinice – mačevaoce bez gvožđa, konjicu bez konja, musketare bez šalitre...

Ako resurs nije u „osvetljenom” dometu grada, onda Worker mora da se dogega do tog polja i tamo se transformiše u koloniju (nakon čega, naravno, nestaje). Kolonija se još mora i povezati putem sa najbližim gradom, da bi u njemu moglo da počne formiranje željenih jedinica. Još ako je drvo šljiva, što kaže Radovan III, a gradovi povezani putevima – moguće je u svima štancovati ove zahtevne jedinice. Sve dok protivnička jedinica ne dođe i razbuca koloniju, a onda „Jovo nanovo”...

Resursi s pojavljuju na mapi tek usvajanjem civilizacijskog dostignuća koje omogućava njihovu eksploataciju. Tako ona neprivlačna pustinjska polja naglo postaju interesantna kada se na njima pojavi nafta, a slično važi i za aluminijum, gumu, uranijum... Zato „bunker” taktika sada gubi smisao i bitka za resurse ulazi u fazu „Neka bude borba neprestana...”

Zgodno je i što se resursima može trgovati, i to znatno jednostavnije nego ranije. Imbecilne Caravan jedinice koje su se morale pomerati iz kruga u krug, konačno su zamenjene efikasnijom Trade opcijom u pregovorima...

Dušo, zašto ćutiš i gledaš me tako...? I zašto puštaš tog psa s lanca...? Ma gle, a otkad mi to imamo mastifa? A šta bi s onim našim patuljastim šnaucerom...? Dušo, pozovi ga, ti očnjaci ne deluju bezazleno... Joj! Evo, neću više, tebe mi...

Nenad VASOVIĆ