U novembarskom broju 1994. godine opisali smo Kolonizaciju Sida Mejera, koja se tada pojavila na tržištu, u izdanju nekad čuvene firme MicroProse. Sticajem neobičnih okolnosti, opet je u pitanju novembarski broj, samo 14 godina kasnije, a pred nama je rimejk iste igre, od istog autora i njegovog novog programerskog tima Firaxis.

Kao što je već „preporodio” Pirates! i Civilization, takođe petnaestak godina od prvog pojavljivanja na tržištu, Mejer se latio fejsliftinga igre koja je imala poprilične sličnosti sa Civilizacijom, ali je bila i u dovoljnoj meri različita. Colonization je zasnovan na istom engineu koji pokreće četvrti Civilization, štaviše, pun naziv igre upravo i glasi Civilization IV: Colonization. Međutim, ovo nije expansion pack, već samostalni spin-off. Tako je kretanje po mapi sveta potpuno u duhu Civa IV, ali je ekran grada znatno izmenjen, u skladu sa koncepcijom Colonizationa. I dalje je u pitanju potezna upravljačka simulacija, kao i ranije.

Onima koji su se kasnije uključili u priču dužni smo da damo kraće objašnjenje. Igrač predvodi jednu od četiri velike pomorske evropske nacije (Engleska, Francuska, Holandija, ili Španija) u otkrivanju Novog sveta. Premda bi to trebalo da bude prepoznatljivi američki kontinent, novootkriveni svet generiše se po slučajnom izboru prilikom svakog startovanja igre i pun je iznenađenja, kako po pitanju oblika tako i po pitanju terena, rasporeda sirovina, urođeničkih plemena itd. To bi trebalo da omogući raznovrsnost i takozvani „replay” efekat, što nije zanemarljivo za kupce originala koji izdvajaju pedesetak evra za to zadovoljstvo.

U Novom svetu igrač uspostavlja kolonije, osniva nove gradove i podiže ih „od nule”, kao i u Civilizationu. Raspoređuje stanovnike po poljima oko grada kako bi raspoložive sirovine iskoristili za prehranu i industriju. Unutar gradova podiže odgovarajuće građevine koje potpomažu rast i napredak kako samih gradova tako i kolonije u celini. Istražujući okolinu, igrač dolazi u dodir sa predstavnicima ostalih evropskih nacija u Novom svetu i sa urođeničkim plemenima od Asteka do Apača. Hoće li sa njima zaratiti, trgovati ili ih ignorisati, zavisi od afiniteta igrača (što ne znači da druga strana neće „flagrantno prekršiti primirje” kad joj to bude odgovaralo). Kolonije se vremenom šire, pridošlice iz Evrope im se „trbuhom za kruhom” sve više pridružuju i, kako nas istorija uči, postepeno dolazi do sukoba sa matičnim državama koje udaraju sve veće dažbine na kolonijalnu robu. Konačno, dolazi do proglašenja nezavisnosti i „Jelenskih mi rogova”, odnosno „Svih mi dabrova Ontarija”, kako bi se poetski izrazili drugovi Blek Stena i Komandant Mark, pristiže kaznena ekspedicija u vidu „crvenih mundira”... Za konačnu pobedu u igri potrebno je potući kraljevske trupe i održati nezavisnost kolonija (lakše reći nego učiniti).

Pošto se Colonization ne bavi celokupnom ljudskom istorijom kao Civ, već samo periodom od otkrića Amerike (1492) do američkog rata za nezavisnost (1776), ovde nema civilizacijskih dostignuća, izgradnje svemirskog broda, niti dramatične nadgradnje građevina ili jedinica koje bi postale prevaziđene protokom milenijuma. Analogiju sa civilizacijskim dostignućima i svetskim čudima ovde čine „očevi nacije”, veliki državnici koji su ostali upamćeni u istoriji po svom zalaganju za prosperitet američkih kolonija. Pridruživanje neke od ovih znamenitih ličnosti igračevoj koloniji povlači za sobom određene olakšice i poboljšanja na nivou održavanja gradova, ponašanja jedinica itd.

Trgovina je od esencijalnog značaja za prosperitet kolonije. Prvo, tu je trgovina sa Evropom, željnom novih sirovina i egzotičnih stvari. Potom, tu je trgovina sa urođeničkim plemenima ili, kako bi to rekao Broj Jedan u nekadašnjem „Alanu Fordu” na hrvatskom prevodu, „Hajde, stari pokvarenjače, daj mi to bezvrijedno žuto kamenje za ove predivne staklene perle!” – princip koji u Colonizationu treba slepo slediti za sticanje bogatstva. Preostaje i trgovina sa ostalim kolonizatorskim nacijama u susedstvu ili bezočno pljačkanje njihovih teško natovarenih galija sopstvenim Privateerima, koji plove pod gusarskom zastavom, pa se ne mogu dovesti u vezu ni sa jednim nalogodavcem, niti izazvati rat.

Trgovina sa Evropom prestaje proglašenjem nezavisnosti i otpočinjanjem ratnih dejstava, pa je prilično važno obezbediti pre toga zalihe svega što koloniju čini zavisnom od matice, a naročito oružje. Za revoluciju treba prethodno stvoriti i odgovarajuće raspoloženje u narodu. Za raskid sa prošlošću i jačanje patriotizma prema novoj državi služe „zvona slobode” (po filadelfijskom Zvonu slobode kojim su 1776. godine građani pozvani da se okupe i prvi put javno čuju Deklaraciju nezavisnosti). Zvona slobode generišu se izgradnjom obrazovnih ustanova i angažovanjem dokonih političara po gradovima. Kada zbirno revolucionarno raspoloženje kolonije pređe 50 odsto, vreme je za Bostonsku čajanku. Ipak, pre tog odvažnog poteza, pametno je proveriti sa kakvim snagama će debeli evropski kralj pokušati da izvrši odmazdu, da ne bude posle igračka-plačka.

Nažalost, ovo je premalo prostora da se na dostojan način opiše raskoš Colonizationa i iole zagrebe ispod površine igre. Neki bi čak ovo nazvali tek „pukim telegrafisanjem”... No, ljubitelji upravljačkih simulacija, a naročito Civa, vrlo dobro znaju šta mogu da očekuju od renovirane Kolonizacije, a naše je samo da im potvrdimo da Sid Mejer ni ovog puta ni u kom pogledu nije izneverio ta očekivanja.

Nenad VASOVIĆ