Poklon u vidu ekspanzije Warlords, koji su Sid Mejer i drugari iz Firaxis Gamesa darovali ljubiteljima Civilizationa 4 prošle godine, mnogima je pokazao kako se na pravi način tretira respektabilna baza obožavaoca. Šta onda reći za najnoviji, drugi po redu, dodatak pod nazivom Beyond the Sword, svakako najsveobuhvatniji expansion za bilo koju igru, u širem smislu, dodatak koji donosi toliko sjajnih novina (da cela stvar deluje gotova, kao nova igra) i koji dodaje još jedan blistavi biser u (podužoj) niski Civilization sage?

Nakon bezbolne instalacije (potrebno je da imate verziju Civa 4 već instaliranu na mašini), igra se bez problema integriše sa prisutnim sadržajem i, na opštu radost, donosi i kompletan sadržaj Warlords ekspanzije zajedno u paketu (ako već nije bio instaliran). Taksativno, novine koje donosi BTW tiču se 16 novih lidera (Gilgameš, Šarl de Gol, poglavica Bik Koji Sedi i zvezda ekspanzije, Abraham Linkoln), isto toliko novih zgrada, 10 novih civilizacija (Etiopljani i Kmeri, recimo, sa kojima se zatvara krug svih relevantnih), tone novih tehnologija i modifikacija starih, nasumične evente koji dodaju dinamici igranja (pad aviona, zemljotresi, tornada...), predefinisane scenarije, zanimljive modifikacije same igre (kompilacija do sada objavljivanih uz nekoliko novih – originalnih ili fan-made), koje donose kako fantasy orijentisane kampanje, tako i one smeštene duboko u svemir (od kojih jedna komotno može da parira UFO naslovima).

Sistem špijunaže se otključava ranije i može biti pasivan (špijuniranje protivničkih gradova, tehnologija i vojski) i aktivan (krađa tehnologija, podrivanje i podizanje revolta kod suprotne strane, kontrašpijunaža), a ubačena je i mogućnost osnivanja kolonija unutar sopstvene imperije (dodeljivanjem pomenutog statusa delu teritorije na drugom kontinentu, što donosi lakšu (AI automatizovanu) kontrolu nad istom, uz rizik da dođe do proglašenja nezavisnosti, ako zapostavite svoje obaveze kao kolonijalne sile). Apostolic Palace (kao jedno od novih svetskih čuda) predstavlja srednjevekovnu verziju Ujedinjenih nacija, sa sve predsedavajućim koji donosi rezolucije i agituje za primenu istih, a tu su i korporacije kao svojevrsni produžetak religije (u kasnijem toku igre), kojima se može efikasno potkopavati ekonomija protivnika otvaranjem filijala na tuđoj teritoriji, uz nekoliko mehanizama za njeno saniranje (uvođenjem komunizma kao najradikalnijeg rešenja, jer se momentalno eliminišu sve tekovine „trulog kapitalizma”).

Grafika je ostala nepromenjena (čitaj lepa i funkcionalna), sa fantastično animiranim portretima lidera kao (i dosad) glavnom atrakcijom igre. Muzika se opet sastoji od izvrsnih ambijentalno-instrumentalno-vokalnih melodija hipnotišućeg kvaliteta, koje su maksimalno primerene dešavanjima na ekranu, dok su zvuci korektni ali u (primetnom) deficitu.

Pored osećaja da je ekran često prenatrpan ikonicama i opcijama koje lako mogu da zbune i odbiju nove igrače, sveopšti overwhelming karakter ekspanzije je možda, paradoksalno, i najveća mana igre. Oh, well, ako ste hard core igrač, počnite da se opraštate i od ono malo dronjaka socijalnog života koje ste dosad imali, Beyond the Sword će se bezbolno pobrinuti za to.

Aleksandar DINIĆ