Oziris je, znate, gadan tip. Na stranu to što je egipatski bog života i smrti, to je nekako sporedno, ide mu u rok službe, al’ je mnogo gore što je prznica i zlopamtilo, baja koji nikome ne prašta, ni živima, a mrtvima još manje. Misterija magičnog otvarača za flaše poznatija kao „slučaj ank” koji je uzdrmao Kairo, a bogami i Podzemni svet, mnogo je iznervirala vremešnog čika Ozija koji se zakleo da će mu Asil, momak koji je sve zakuvao i navukao božansko prokletstvo na samoga sebe, pre ili kasnije pasti šaka. I sad taj golobradi bilmez, koji oko vrata nosi sveti simbol života umesto da se krčka u kazančetu u nekom zabačenom kutku Hada, umilno prede u naručju kćerke arapskog ambasadora. E, neće moći ove noći...

Kao i prvi Ankh, i njegov nastavak predstavlja cartoon-like p&c avanturu u kojoj igrač prevashodno vodi Asila, sina faraonovog arhitekte, kome se život okrenuo naglavačke nakon nesmotrene žurke u piramidi kod Gize. Jedno veče, otprilike tri nedelje nakon događaja opisanih u prvom nastavku, mladić se budi u uličici blizu faraonove palate, neobrijan, mamuran i pokisao, bez sećanja na to ko mu je ukrao dragoceni ank. Njegova potraga za lopovima ponovo će ga suočiti sa Ozirisom, ali će egipatski bog ovoga puta tražiti od Asila nešto više od običnog lančića i priveska... recimo, jedno pravo pravcato ljudsko srce!

Sličnost između prvog i drugog Ankha je toliko frapantna da bi manje temeljan igrač, koji ne pamti detalje, veoma lako mogao da pobrka dve avanture. Inicijalno zamišljen samo kao download dodatak na osnovnu igru, Heart of Osiris je prerastao u autonoman projekat koji poseduje skoro sve karakteristike prethodnika, bilo dobre ili loše. S merom doziran humor, stilizovano okruženje Starog Egipta i podsećanje na legendarne likove i situacije iz starih Lukasovih avantura osobenosti su koje su krasile prvi deo, a sada i njegov nastavak. Igru ponovo čini pet poglavlja, strukturno koncipiranih na identičan način kao i kod prvog Ankha, koja se odvijaju u Kairu i okolini, ali i u svetu u kome vladaju egipatska božanstva. Asil je i dalje onaj stari, dovitljivi mladić koji je našao načina da doskoči Ozirisu i koga ovaj sada progoni, tražeći od njega da izvrši zadatak prema kome je onaj prethodni bio mačiji kašalj. Jedina suštinska novina koja se da uočiti jeste uvođenje trećeg aktivnog lika, faraona, koga je pored Asila i njegove voljene Tare sada moguće voditi i sa njim rešavati zadatke. Iako predstavlja subjektivnu procenu, čini nam se da je ova igra za nijansu lakša od prethodne, i to zahvaljujući izbegavanju nelogičnih problema kojih je u prvom delu bilo tušta i tma. Naravno, kroz mahom inventarske zagonetke, i ovde se provlači poneka mozgalica.

U tehničkom pogledu takođe se ništa nije promenilo, mada za to, realno govoreći, nije ni bilo potrebe. Grafika je ponovo sjajna, izuzetno lepog kolorita, a posebno se izdvajaju scene koje se odvijaju noću, a u kojima su, umesto uobičajno korišćenih tamnoplavih nijansi, upotrebljene žive boje. Rezolucija je ostala ograničena na 1280 x 1024, što ni prošloga puta nije bilo za pohvalu, ali je zato, veoma zanimljivo, vreme učitavanja scena znatno skraćeno u poređenju sa prvim delom, koji je po tom pitanju umeo da gnjavi (neko je ozbiljno poradio na optimizaciji loading rutine). I igrački interfejs je ostao isti, sa inventarom u gornjem levom uglu ekrana i sićušnim predmetima koji se ponovo teško razaznaju.

Možda će zvučati maliciozno ako kažemo da je najveći problem ove igre upravo to što je ona isuviše nalik svom prethodniku, no to zaista jeste tako. Teza da ono što je dobro ne treba menjati nesumnjivo stoji, ali je krut pristup takvom načinu razmišljanja i odsustvo želje za bilo kakvim, pa i najmanjim inovacijama, Heart of Osiris svrstalo u one igre koje po svojoj suštini nisu ništa drugo do obične ekspanzije napravljene na konto dobre reputacije osnovnog izdanja. Za razliku od drugih žanrova, avanture nisu pogodno tlo za eksperimente takvog tipa, pre svega zbog njihovog narativnog sklopa, tj. priče koju je najčešće kontraproduktivno rastezati u nedogled. Ankh 2, nažalost, počiva upravo na konceptu usiljene reciklaže i ponavljanja već viđenog, što nikako ne može da prođe kod igre koja slovi za ozbiljan nastavak uspešnog prethodnika. Ako se, pak, uzme u obzir da je treći Ankh, Battle of the Gods, uveliko u produkciji i da se njegovo objavljivanje očekuje već za nekih šest meseci, sasvim je moguće da smo svedoci rađanja jednog novog epizodnog serijala koji će nas u budućnosti dobro zabavljati. Ukoliko je to zaista tako, onda se ovoj igri štošta i može progledati kroz prste.

Za kraj smo ostavili svojevrsnu pikanteriju. Nakon više od deset godina isključive primene različitih vidova softverske zaštite od nelegalnog presnimavanja, o čijem učinku svi sve znamo, Ankh 2 je prva avantura koja koristi random copy protection sistem koji je bio popularan u vreme kada su igre izdavane na disketama i koji je, primera radi, bio specijalitet firme Sierra On-Line. Metod koji se zasniva na generisanju slučajne šifre na koju igrač može da odgovori samo ako u rukama drži originalno uputstvo u kojem je upisan ključ za njeno razumevanje bio je naizgled zaboravljen, da bi ga sada Deck 13 na perfidan način provukao kroz ovaj naslov, na opšte iznenađenje warez zajednice. Zato, ako sebe prepoznajete u ovoj priči, nemojte ni pomišljati da započnete ovu igru bez originala. Prosto rečeno – neće moći ove noći...

Slobodan MACEDONIĆ