Postojanje velikog broja (aktivnih) igračkih sistema u kombinaciji sa pohlepom razvojnih timova koji bi da „umoče prst u šlag svake torte”, poslednjih godina doveli su do pojave tzv. multiplatformskog developinga. Iako na papiru podatak da u konkretnom naslovu možete uživati bez obzira na to koju platformu posedujete zvuči sasvim primamljivo, stvari u praksi daleko su od idealnog. Zarad portabilnosti, programeri svesno žrtvuju određene segmente igre (grafiku, sistem snimanja pozicija, veličinu nivoa...), nakon čega obično nastaje bućkuriš – tvorevina koja retko na kom igračkom sistemu „zasvetli” punim sjajem. Sve to samo zato što bi pojedinačan razvoj svake instance igre iziskivao angažovanje dodatnog ljudstva i prekovremene radne sate.

Serijal Splinter Cell trenutno hoda po žici i, ako se nastavi sa praksom „zgrabi para kol’ko možeš uz što manje truda”, poštovaoci Sema Fišera uskoro bi mogli da ostanu bez svoje omiljene zanimacije. Pogledajte samo spisak podržanih platformi u info-boksu i setite se da je sve počelo ne tako davne, 2002. godine, kao Xbox ekskluziva. Bilo kako bilo, Double Agent konačno nam je stigao u verziji za PlayStation 3 (naravno, sa akumuliranim zakašnjenjem u odnosu na sve ostale platforme), pa smo s nestrpljenjem požurili da vidimo kako će se moćan hardverski sklop izboriti sa zahtevnošću koja je sve samo ne skromna i zanemarljiva.

Budući da smo PC verziju igre opisali u SK 12/2006, nećemo se previše zadržavati na „radnji fabule”. Podsetimo se ukratko... Sem je završio u ferderalnom kazamatu zbog isfabrikovane optužbe za veleizdaju, a sve sa ciljem da se infiltrira u terorističku ćeliju koja sebe naziva John Brown’s Army (JBA). Nakon uspešnog bekstva iz zatvora nalazi se u poziciji dvostrukog agenta i mora da ispunjava često potpuno oprečna naređenja suprotstavljenih frakcija kako bi zadržao njihovo poverenje. U ovom segmentu, PlayStation 3 verzija igre ni po čemu se ne razlikuje od onih za PC, odnosno Xbox 360.

Da je dizajnerski tim uložio puno rada da Double Agent bude trenutno jedna od vizuelno najupečatljivijih igara, bilo nam je jasno još kada smo videli PC/Xbox 360 izvedbu. Grafička rešenja i u slučaju Sonyjeve konzole vrše atak na čulo vida igrača odmah po startovanju igre. Sem je izuzetno animiran i detaljno modelovan, okoliš je „prefarban” teksturama visokog kvaliteta (posebno je upečatljiva misija u Ohotsku i fenomenalno dočarane ledene sante), specijalni efekti vrcaju na sve strane kao med iz košnice... Ipak, PlayStation 3 verziji igre nedostaju neke od naprednih grafičkih „zezalica” (mada se to na prvi pogled ne primećuje). Kvalitet senki drastično odstupa od ostatka scenografije, a „nestali u akciji” su i neki od viđenih čestičnih efekata (volumetrični dim, na primer). To ne znači da je ova verzija igre hendikepirana – naprotiv, ekran je podjednako dobro „nafilovan” detaljima baš kao i u PC/Xbox 360 izvedbi. Da je za monstruoznu hardversku zahtevnost u PC verziji igre delom zaslužna i loša optimizacija, zaključujemo i na osnovu testiranja ove verzije. Problemi sa framerateom koji su tokom cele igre vidljivi, ne i alarmantni, dokazuju da je Double Agent na brzinu smućkan kako bi se igračima što pre osmehnuo sa rafova prodavnica. Pojava nije izražena u toj meri da onemogućava normalno igranje, ali „gutanje” sličica nećete moći da ne primetite. Isto je i u slučaju verzije za Xbox 360.

Nakon kompletiranja kampanje, ukoliko ste konzolu nabiflovali najnovijim firmwareom, možete da se posvetite multiplayer okršajima. Iako praktično postoje samo dva režima, zabava je zagarantovana. Versus mod podrazumeva tri na tri okršaje, a zbog prisustva unikatnih pravila držaće vam pažnju dugo vremena. Naime, igrač može da se opredeli za jednu od dve strane – plaćenike ili špijune, na osnovu čega automatski bira način na koji će učestvovati u igri. Plaćenici su do zuba naoružani i imaju zadatak da, kako znaju i umeju, spreče špijune u nameri da pristupe naznačenim kompjuterskim terminalima i downloaduju inkriminišuće podatke. Zanimljivo je da špijuni nemaju mogućnost baratanja vatrenim oružjem, te da se mogu isključivo koristiti tehnikom šunjanja i ograničenim brojem gedžeta. Takođe, svaka od „zaraćenih” strana donosi i specifičan pogled na bojno polje. U slučaju plaćenika pogled na akciju izveden je iz perspektive prvog lica (kao u klasičnim FPS ostvarenjima), dok je u slučaju špijuna okoliš moguće posmatrati iz perspektive trećeg lica (kao i u samoj igri). S druge strane, Coop challenges mod predstavlja neku vrstu kooperativnog meča u kojem igrač i njegov tim mogu, u zavisnosti od iskazanih performansi, da zavrede neku od medalja.

Double Agent u verziji za PlayStation 3 dobra je igra u kojoj mogu uživati čak i oni kojima „šunjački” žanr nije prvi pik na draftu. Next-gen grafika, zanimljiva kampanja za jednog igrača i odlična multiplayer podrška stavke su koje teško možete ignorisati. Pomenuti problem sa framerateom je, ipak, stvar s kojom ćete naučiti da živite, a predugačko učitavanje misija odlika je i PC/Xbox 360 verzije i tu nema pomoći.

Vladimir PISODOROV