Kakva godina za ljubitelje sportskih igara! Sve je počelo fantastičnim NHL-om 11, nastavilo se novom rock solid iteracijom Fife i nikad boljim PES-om, da bismo krešendo doživeli sa NBA 2K11. Igra je već na prvi pogled toliko dobra da je naterala tvorce serijala NBA Live da ovogodišnje Elite izdanje pomere za sledeću godinu. Furthermore, krasi je tako dobra prezentacija da, kada posmatrate „odmotavanje” meča sa strane, na momente imate utisak da gledate pravi prenos. Sjajna animacija pokreta, televizijsko kadriranje, pomahnitala publika, čak tri komentatora... Kako su samo uspeli da naprave sve ovo?

Igra počinje na krajnje neuobičajen način. Godina je 1991, istrčavate iz tunela na parket dok vas razularena masa časti povicima odobravanja – vi ste Majkl Džordan i pred vama je prva utakmica finala plej-ofa protiv Lejkersa. Na terenu su Medžik Džonson, Vlade Divac, Džejms Vorti, Skoti Pipen, Horas Grant i drugi. Pravi blast from the past! Ali, to je tek početak, pošto igra odiše retro ukusom gde god da se okrenete. Autori su implementirali hrpu legendarnih timova, pa ćete se družiti sa Seltiksima koje predvodi Leri Bird, Atlanta Hoksima (Dok Rivers, Dominik Vilkins, Mozes Maloun...), Detroit Pistonsima (Ajzeija Tomas, Džo Dumars, Denis Rodman...), Njujork Niksima (Patrik Juing, Derek Harper, Čars Oukli...), Sijetl Supersoniksima (Detlef Šrempf, Šon Kemp...), Juta Džezom (Karl Meloun, Džef Hornaček, Džon Stokton...) itd. Naravno, akcenat je bačen na Čikago Bulse, koji su zastupljeni čak sa osam timova iz različitih era – od sezone 85–86. do sezone 97–98. Majkl Džordan je dobio i posebnu sekciju koja sadrži nekoliko specijalno osmišljenih igračkih modova. Okosnica je režim The Jordan Challenge, u kojem igrač mora da „proživi” neke od MJ-evih legendarnih utakmica i ispuni naročite zadatke (postigne određen broj koševa, dovede tim do pobede, prebaci naznačen procenat šuta, napravi zacrtani broj asistencija i slično). Otežavajuću okolnost predstavlja činjenica da neispunjavanje jednog zadatka automatski znači ponavljanje cele utakmice, a kada se zna koje je standarde MJ tokom godina postavio, uvidećete da ovaj režim igranja predstavlja više nego krupan zalogaj.

Za to vreme, u sadašnjosti, NBA2K11 donosi sve aktuelne NBA timove i igrače. Kako ćete krenuti ka prstenu namenjenom pobedniku zavisi samo od vas, pošto igra na meniju drži sijaset radnih režima. Ako izuzmemo odigravanje egzibicionih mečeva i mogućnost kreiranja igrača kog ćete voditi od utakmica u školskim dvoranama do zvezda, na raspolaganju su igranje čitave sezone ili samo plej-ofa, potom online liga, pa utakmica u kojima se polazi od početnih uslova koje sami definišete (rezultat, četvrtina, broj tajm-auta, načinjeni faulovi i tako dalje). Zatim, tu su takmičenja u zakucavanju i šutiranju trojki, igranje basketa, „jedan na jedan” mečeva, odnosno „pet na pet” neobaveznih utakmica na uličnom igralištu, te podugački Association mod. Međutim, pre svega toga potrebno je dobro proučiti režime koji se nalaze skriveni pod okriljem sekcije Practice. Naime, NBA 2K11 donosi toliko slobode u igranju, sadrži toliko različitih poteza, načina da blokirate igrača ili uputite šut ka košu da su za to potrebni posebno uputstvo i živa demonstracija. Upravljanje se obavlja kombinacijom digitalnih i analognih kontrola, što znači da je za maksimalno uživanje u igri potrebno posedovati odgovarajući kontroler (dovoljan je bilo koji džojped sa pečurkicama). Bez preterivanja možemo zaključiti da je NBA2K11 sportska igra koja nudi real thing experience i da joj u tom segmentu zaista nema ravne.

Gameplay je oduvek bio element koji je franšizu izdizao iznad konkurencije. Njegova aktuelna verzija je skoro pa savršena i tera vas na pametno i racionalno igranje. Ovde ne prolaze trkačke taktike, kontinuirano „jedan na jedan” završavanje akcija ili suludi solo prodori koji kulminiraju spektakularnim zakucavanjem. Protivnička odbrana već je na podrazumevanom stepenu težine tvrda kao betonski zid, pa ćete napade morati da pletete k’o pauk mrežu – strpljivo i polako. Brzopleti šutevi, loše pozicioniranje igrača i „za taktiku ne marim” sistem igranja ne prolaze i dovode samo do gubljenja utakmica velikom koš razlikom. Utakmice u NBA 2K11 toliko su realne i žive da je to zastrašujuće! Na početku sve deluje obeshrabrujuće, ali kada jednom savladate kontrole i te kako ćete znati da cenite tuce načina za šut ka košu, finte koje se mogu izvesti prilikom vođenja ili dodavanja lopte, odnosno sposobnost prepoznavanja prave pozicije i momenta da se uputi šut ka košu. Da vredi uložiti vreme – vredi!

Tehničke karakteristike igre su vrhunske. Još na početku rekli smo da posmatraču odvijanje akcije na ekranu deluje skoro kao pravi TV prenos. Za to nisu zaslužni samo fluidna animacija pokreta, česta promena kadrova (fokus na publiku, klupu sa rezervama, pojedine igrače na terenu...), ponovljeni snimci i razularena publika, već i fantastičan trio komentatora. Kako oni znaju da brbljaju, objašnjavaju situaciju i podižu atmosferu nakon izuzetnih poteza na parketu, to je teško objasniti rečima. U pitanju je verovatno najbolji komentar koji je do sada viđen u nekoj sportskoj igri.

Kada se svedu svi utisci, mesta za skepsu jednostavno nema. Uz Fifu 10, ovo je najcelovitije sportsko ostvarenje i bez premca najbolja simulacija košarke. Šteta je samo to što se igra vrti isključivo oko NBA univerzuma, te ne nudi podršku za evropska takmičenja (klubove), odnosno reprezentacije. Takođe, zamerku imamo i na odveć zaguljeni glavni meni zbog kog do opcija možete doći samo uz porođajne muke. U konzolnoj verziji igre, zanimljivo, ovaj meni potpuno je drugačiji i mnogo primereniji.

Vladimir PISODOROV