Skoro devet meseci nakon konzolnog izdanja stiže nam igra Darksiders u verziji za PC računare. Priča o prevarenom Ratu, jednom od jahača Apokalipse, poslužila je da se izgradi igra koja na jednom mestu okuplja fazone iz desetak popularnih ostvarenja. Stripski autor Džo Madureira uspeo je da stvori zaista zanimljivo okruženje koje, nažalost, služi samo kao poligon za masovno istrebljenje raznolikih neprijatelja. Prava je šteta što u igri nema više zanimljivih likova, jer su bosovi često preslabi, obični protivnici nisu dovoljno raznoliki, a glavni lik je hodajući stereotip. Izdvaja se samo sablasni nadzornik kome glas pozajmljuje Mark Hamil i koji se odlično uklopio u nenametljivu simfoniju postapokaliptičnih zvukova koji krase ovaj naslov. Međutim, da li sve navedeno znači da se radi o lošoj i nezanimljivoj igri? Svakako da ne.

Darksiders je prvenstveno akciona igra iz žanra tabačina, dok su delovi iz drugih žanrova tu da bi se dobilo na raznovrsnosti. Ovaj trik uspeva savršeno, jer povremeno njihanje na lancu, pomeranje obeliska i traženje skrivenih škrinja zaista sprečavaju monotoniju koju bi izazvalo neprestano seckanje demona.

Kako je konzolna igra već opisana u našem časopisu (SK 3/2010), ovu priliku iskoristićemo da bacimo kraći pogled na port za računare i njegove specifične osobine. S grafičke strane, iako nije u vrhu današnje ponude, Darksiders izgleda odlično. Nažalost, mogućnosti podešavanja grafike u igri veoma su ograničene i svode se na promenu ekranske rezolucije i uključivanje vertikalne sinhronizacije. To znači da ovaj naslov jednostavno neće moći da se igra na slabijim mašinama jer nije moguće isključiti određene filtere i efekte. Pored toga, zamerka ide i upravljačkom interfejsu i menijima u igri, koji nisu nimalo prilagođeni radu sa mišem i tastaturom. Kretanje kroz inventar i prodavnicu mnogo je jednostavnije ako se koristi analogni upravljač. Tu se javlja drugi problem, jer igra ne dozvoljava promenu kontrolera. Naime, ukoliko je gamepad priključen na računar u trenutku pokretanja igre, bićete osuđeni na igranje njim (što i nije tako loše). Jedini način da se izabere tastatura jeste povratak na desktop i isključivanje analognog upravljača iz USB ulaza. Igranje tastaturom nije obavezno loše iskustvo, jer je kamera veoma pokretna i retko se postavlja u katastrofalan položaj koji bi sprečio da vidite šta se dešava na ekranu. Pojedinim komandama dodeljeni su tasteri na, u najbolju ruku, čudnom mestu, ali je, na sreću, moguće samostalno dodeliti tastere svakoj komandi u igri. Još jedno ograničenje zaostalo sa konzola ogleda se u ograničenom broju mesta za čuvanje pozicije. Još gore, kada se igra nastavi nakon pauze, Rat se pojavljuje na poslednjem unapred zadatom mestu za snimanje napretka, a ne na tačnoj lokaciji na kojoj ste bili pre izlaska iz igre.

Nikola BULJ