Dubinu i viskozitet živog blata u Avganistanu bilo je teško proceniti 2001. godine, kada su na talasu osvetničkog entuzijazma američke oružane snage započele invaziju te najsiromašnije zemlje u centralnoj Aziji. Reboot franšize Medal of Honor pokušava da na patriotsko-senzacionalistički način dočara prvih nekoliko dana te nesrećne operacije. Priprema terena kroz ubacivanje specijalaca, helikopterski desant regularnih trupa, vazdušna podrška apačima i AC-130 ganšipovima i druge aktivnosti koje ćete ovde iskusiti predstavljeni su kroz prizmu realnih operacija iz te faze rata (osvajanje avio-baze Bagram, na primer).

Single player komponenta igre korača stazom koju su odavno utabale ranije igre iz MoH franšize, a koju su apsolutno kapitalizovali Call of Duty: Modern Warfare 1 i Modern Warfare 2 i Battlefield: Bad Company 2. Totalno skriptovana, bogato producirana pucačina čiju okosnicu čine moderno ratno okruženje i realni borbeni hardver, prepuna spektakularnih momenata i konstatnog prebacivanja fokusa s jednog na drugi, po mogućnosti kozmetički-intenzitetno drugačiji mod ratovanja (sloj specijalaca, režanj pešadije, prstohvat rokanja iz helikoptera...). Sve što igra nudi već je viđeno na drugim mestima, što novi MoH ipak ne sprečava da bude uzbudljiv i ukusan tokom konzumacije.

U želji da kompletnije dočaraju atmosferu na modernom bojištu skript planeri i pisci dijaloga u igru su ubacili gargantuansku količinu vojnog lingoa i NATO akronima koje će u potpunosti razumeti samo aktivna vojna lica i najcrnji military frikovi. Ugly 35 tallies your laser, on approach; CAS inbound from Grid XYZ; 06 roger, Going switches hot. Gunfighter 11, firing thirty mike-mike; OP delta bravo Neptune, going RTB; AC Bagram drop on your six delta hotel; Roger, Chilli-Willi, Milli Vanilli... Hooah? STFU! Ultrarealna komunikacija stoji u oštrom kontrastu s arkadnim, „shooting galery” karakterom igre, u kojem pešadijsko odeljenje US Army rendžera uništava brigadu talibana i pri tom ne dobija ni ogrebotinu. Možda su Amerikanci stvarno najjači, ZOMG? Ovaj suptilni hint vidljiv je i kod disproporcionalno malih olupina T-55 tenkova i Migova 21 o koje ćete se povremeno saplitati, a čija veličina asocira na to da su naši heroji visoki tri metra i kusur.

Single player Medal of Honora je ono što anglosaksonski novinari zovu „roller coaster ride” – masan, izazovan i uzbudljiv, ali skriptovan sa jasnom namerom da outCoDuje CoD: MW2 (Quad-bike deonica i nivo na otpadu aviona? Please...). Bez obzira na uzbudljivu činjenicu da jedan od komandosa u naslovnoj roli neverovatno liči na Aleksandra Aškovića, igra na kraju nije ispala veći katolik od Pape, a petiposatni single player svakako nije dovoljno opravdanje za investiciju od 5K dinara. Zato je (potencijalno) tu multiplayer...

Multiplayer Medal of Honora potpuno je drugačija zverka od moda za jednog igrača, što nije ni čudo s obzirom na to da s njim ne deli ni autore niti 3D engine. Umesto studija Danger Close i Unreal 3 enginea, MP komponentu potpisao je Dice, bazirajući je na osiromašenoj verziji Frostbite enginea koji je pogonio Battlefield: Bad Company 2 (manje mape, teren nije destruktabilan, tri umesto pet borbenih klasa, isti hardcore model štete, sličan sistem napredovanja po nivoima i otključavanja novog oružja, podrška za dedicated servere...). Pomalo smeta totalna mehanička disproporcija u odnosu na single player, a odsustvo mogućnosti zaleganja i proklizavanja u zaklon (nakon odigranog SP-a) doživećete kao mini-hendikep. Sve nekako podseća na jeftiniju verziju Bad Company 2 MP-a, kojem je dodat modifkovan sistem mw2olikih borbenih specijalki (koje dobijate killstreakovima) čisto da ljudi ne kažu „WTF is this cheap xrap?”

Ako ste se dobrano zasitili Bad Company 2 multiplayera i njegovih mapa koje odavno znate napamet (apdejta nema ni od korova već ohoho vremena) ili ste demonstrativno odbili da date 2 x 14 evra za Stimulus Package i Resurgence Pack za CoD: MW2 (a takođe ste se smorili od defaultnih mapa), onda MoH može da bude dobar, zapravo jedini sveži obrok sa potencijalom zadovoljenja apetita za AAA pucačinom baziranom na savremenom ratovanju. Ako pak niste okusili gore pomenute laureate, svaki pojedinačno predstavlja bolji izbor za igrače sa ozbiljnim online namerama (čak i MW2 koji nema namenske servere, bez obzira na to šta bilo ko misli o tome). Ukratko, utisak o MoH multiplayeru nije epohalan.

Medal of Honor nije meh, ali i jeste meh... Ambicija da (u single playeru) dostigne i prevaziđe Modern Warfare 2 izbija iz svake pore igre, ali ne na moćan i dominantan način već liči na pišteći blef nekog nerda koji je obukao kostim Darta Vejdera, što ga ipak ne čini Sith Lordom. Kolizija sa Bad Company 2 još je čudnija s obzirom na to da ni jedna firma sa jasnim biznis planom ne izbacuje dva šutera koji će da konkurišu jedan drugom na polju online multiplayera. Weird.

Miodrag KUZMANOVIĆ