Svega nekoliko meseci od premijere prve epizode svojevrsnog rimejka dobrog, starog Alien Breeda, Team 17 nastavlja svoj fool proof biznis plan izbacivanja novih epizoda na kašičicu i bogaćenje u manjim ali češćim dozama na duži period. Iz tog razloga nema nikakvog iznenađenja po pitanju priče, koja milimetarski klizi ka nekakvoj konkluziji koja slabo koga interesuje. Nakon što je uspeo da se ukrca na gigantsku monstruoznost sa kojom se njegov brod sudario, na inženjeru Konradu (ugly, ugly mo-fo) ostaje da nastavi misiju s ciljem sprečavanja da se oba plovila survaju povučena silom teže sa obližnje planete.

Assault očekivano nastavlja dobro utabanom stazom koju je napravila prva epizoda. Sve je gotovo u dlaku isto: tumaranje slabo osvetljenim nivoima, koji su namerno osmišljeni kao zamršeni tehno lavirinti a manje kao funkcionalne lokacije, roštiljanje po agresivnim alienima i mučno i ubi bože repetitivno traženje key kartica, kuckanje po terminalima i aktiviranje ovog generatora i pokretanje onog reaktora. Kao i u slučaju Impacta, postavlja se pitanje u čemu je poenta revitalizovanja jedne takve legende kada će nonšalantno biti ignorisano sve ono što je čini takvom? Gde se dede single player kampanja koja se prelazi u društvu? Gde je ekonomisanje ključevima za jednokratnu upotrebu? Gde je mukotrpno planiranje escape rute sa fiksnih mapa na terminalima? Gde su zanimljiviji i raznovrsniji nivoi? Šta se desilo sa bosovima koji su bili obavezni na kraju gotovo svake misije? Gde je adrenalinska bežanija kroz hodnike nivoa dok prijatni ženski glas odbrojava ono klasično „Ti-majnus...”?

Naravno, nije sve baš tako crno. Čitava atmosfera prilično je napeta i mračna, za šta najveću zaslugu ponovo ima kvalitetna implementacija Unreal 3 grafičkog enginea, koji opet efektno dočarava svu silu kompleksne industrijske mašinerije i opreme koju bismo zatekli na jednom svemirskom brodu daleke budućnosti. Dodatni plus ide i na povremene promene perspektive i blage izmene gameplaya (bljuvanje vatre sa stacioniranih turetnih instalacija, npr.), koje ipak ne unose preko potrebnu svežinu u koncept koji se besomučno ponavlja od prvog nivoa prethodne igre. Ovo se odnosi i na nepromenjen upravljački sistem sa rotiranjem pogleda pozicioniranjem miša na krajevima ekrana (ili u koracima od 45 stepeni na tastaturi), s kojim ćete se i dalje rvati kako biste imali optimalnu preglednost prilikom igranja.

Zapravo, najveća mana igre odaziva se na dve reči i u potpunosti je besplatna za mezetenje – Alien Swarm. Modifikacija koja je skoro prešla pod skute Source enginea neverovatno dobro sublimira samu esenciju onoga što je novo-stari AB trebalo da bude – zarazan gameplay, raznovrsne klase likova, superkvalitetno implementiran co-op i celokupno bolja, napetija i zabavnija atmosfera.

Aleksandar DINIĆ