Dragan KOSOVAC

1. februar 2024.

Davne 1994. godine, premijerno je prikazan film „Stargate” koji je otkačeni mladi Nemac Roland Emerih režirao na osnovu scenarija koji je napisao u saradnji sa drugarom Dinom Devlinom. Spoj egipatske mitologije, akcije i naučne fantastike učinio je film trenutnim hitom na blagajnama i neverovatno popularnim među fanovima, što dovodi do toga da je tri godine kasnije pokrenuta TV serija „Stargate SG-1”, koja je emitovana kroz ukupno deset sezona (a četiri spin-offa nakupili su još devet sezona ukupno). Nije se zabušavalo ni na polju igara, pa su, pored ttRPG sistema i kartične igre, objavljene i dve igre (avantura SG-1 Unleashed i online pucačina Stargate: Resistance), a u razvoju su još bili i MMO i jedna akciona igra, ali su otkazani. Sve to desilo se zaključno sa 2013. godinom, tako da kada su iz Slitherinea rešili da pazare licencu za razvoj squad based taktike (u stilu Commandosa) pod naslovom Stargate: Timekeepers, neko u Sonyju (sadašnji vlasnik MGM-ovih prava na „Stargate”) je garantovano bio zabezeknut. Ovaj atipičan žanrovsko-tematski spoj nije loš, ali je naprosto čudan i zahteva specifičan profil igrača.

Stargate: Timekeepers igračima veoma rano otkriva o kakvom se naslovu radi. Naime, neupućeni igrač će, gledajući uvodni „sinematik” ovog naslova, da se zapita: „Kakvo je ovo retro đubre?” Sa druge strane, dugogodišnjem fanu „SG-1” upaliće se lampica: „Hej, pa ova animacija je kao preslikana iz Bitke za Antarktik na kraju sedme sezone TV serije.” Zaista, kompjuterska animacija 2004. godine u TV seriji na Sci-Fi kanalu bila je agonalno loša, ali i tada i danas ima neki svoj šarm. Što se zapleta igre tiče, i on je povezan sa pomenutom Bitkom za Antarktik, jer dok su članovi SG-1 bili iznad i ispod površine ledenog kontinenta, fokusirani na okršaj sa Aubisovom flotom, na površini Antarktika pukovnik Eva MekKejn i snajperista Maks Bolton imali su zadatak da spreče Anubisove Jaffa ratnike da iskoriste oružje i eksploziv iz olupina koje su se srušile širom ledenog prostranstva. Kasnije, Eva dobija zadatak da sa svojim timom ode na planetu Hak’tyl i pomogne pokretu otpora slobodnih Jaffa protiv Goa’ulda Moloca, da olakša sklapanje saveza sa Unasima ili da se izbavi iz vremenske zamke Goa’ulda Dolusa. Sve sami termini koji nešto znače fanovima, ali novajlijama neće zvučati najlogičnije.

Sam gameplay je solidan - možete da birate između tri stepena težine (normal je u skladu sa onim što očekujete od Commandos-like naslova), ali dok taktičko planiranje, šunjanje i koordinisanje akcija više likova (za ovo postoji specijalni interfejs) funkcionišu lepo, sa narativne strane imaju malo smisla. Tačnije, „Stargate” igra trebalo je da bude neki 3D akcioni naslov u kom ima mnogo čavrljanja između članova tima, jer to je ono što je seriju učinilo popularnom. Dok ćete tokom igranja otključati šest članova tima, u akciju bilo kog nivoa možete da ih povedete samo dvoje ili troje. Dok svaki junak ima jedinstvene veštine, nije teško sklopiti tim sa svim alatkama za dati nivo.

Što se samih nivoa tiče, u onome što autori nazivaju „prvom sezonom” postoji 14 nivoa, ali ih je trenutno u igri samo sedam (druga polovina otključaće se početkom aprila). Svaki nivo može da se pređe za oko sat vremena ili malo više za opuštene igrače, ali i malo brže za iskusne veterane žanra. Tako da ste za oko sedam sati gotovi sa ovom „prvom polovinom sezone”. Vizuelna strana igre je solidna, ali niko neće reći da je prelepa. Zvuk je mnogo bolji, što jeste bitno kod naslova u kom je šunjanje značajna komponenta.

Dok je gameplay na mestu i u skladu sa žanrom, a „Stargate” fanservice nije loš, sve je uklopljeno nekako nezgrapno. Niti timska stealth taktika pomaže predlošku, niti on izdiže mehaniku iznad proseka. Finalni utisak je da će se ovo najviše svideti nekome ko zna dosta i o Commandos-like naslovima i o „Stargateu”, ali nije toliko zagrižen, pa ga ne nervira zašto sve ovo nije izvedeno bolje. Verovatno ćete lakše pronaći kapiju ka drugoj planeti.