Dragan KOSOVAC

1. jul 2024.

Vreme leti kad se čovek zabavlja, a pogotovo ako je to uz kvalitetnu igru. Prošlo je više od dve godine otkako smo pisali o početku Early Access faze razvoja retro potezne strategije Songs of Conquest, ostvarenja četvoročlanog indie tima Lavapotion iz švedskog Geteborga (SK 6/22, i.sk.rs/31145). Krajem maja ove godine, igra je, skoro na mala vrata, prešla u verziju 1.0, ali u pomalo nezgodnom trenutku (neposredno pre odlaska junskog broja „SK” u štampariju). Umesto da uradimo ishitrenu recenziju za dan-dva, rešili smo da ostvarenju ovakvog kalibra posvetimo vreme koje zaslužuje.

Kao što smo pisali u pomenutim „Prvim utiscima”, Songs of Conquest nije puka kopija igre HoMM3, mnogima omiljenog fantasy hibrida TBS-a i RPG-a, ali je uticaj tog klasičnog hita na brojne aspekte ove igre neporeciv. Kao prvo, mehanika je u istom fazonu, ali je malo drugačija. Vizuelni dizajn igre namerno ima pikselizovani, retro vajb. Na momente se čini da grafika deluje „starije” od one u HoMM3, a na momente je jasno da su animacija i osvetljenje mnogo kvalitetniji. Prosto se radi o specifičnom stilu ove igre na koji se morate navići (mada je velika verovatnoća da će vam se svideti „na prvu”). Muzička pratnja u SoC jeste dopadljiva, epska i pomaže u tome da vas svaki sekund još više uvlači u svet igre dok se potezi i dani nižu, ali niko neće pokušati da tvrdi da je igde blizu HoMM3. Najbitnije je, ipak, to da opšti šarm kojim SoC odiše apsolutno pripada „istoj familiji” kao slavni uzor. Kada se sve navedeno uzme u obzir, ako ste fan Heroja, SoC je nešto što morate da probate, iako je sasvim izvesno da ste već pazarili SoC u nekom trenutku tokom poslednje dve godine Early Accessa. Inače, kao i tokom EA, igra košta samo 34 evra što je neverovatno povoljno za ostvarenje sa ovoliko gameplaya i potencijala za igranje unedogled. Takođe, možete da kupite i skuplji „Launch Bundle” (45 evra) sa soundtrackom i digitalnom kolekcijom crteža nastalih tokom razvoja igre. Sada kad smo namirili fanove Heroja, da se okrenemo retkim (ili fiktivnim) osobama koje nekim čudom nisu upoznate sa HoMM3. Prvo, obavezno ispravite taj užasni propust, a zatim se vratite ovim redovima i našem pokušaju da vas ubedimo da probate i Songs of Conquest.

Srž ove igre je njen skriptovani single-player segment, sa četiri odvojene kampanje smeštene u isti fantazijski svet. Retka dobra stvar nesrećne TV serije „Game of Thrones” je to da pripovedanje u SoC-u pozajmljuje ideju kako u srednjovekovnom/fantasy okruženju bardovi po tavernama pevaju pesme o aktuelnim događajima koji menjaju sudbinu kraljevstava. Tako, u svetu Aerbor, vekovima nakon raspada velike Aurelijanske imperije na manja kraljevstva i baronije, naslovne „pesme o osvajanju” opisuju dešavanja u svakoj pojedinačnoj kampanji ovog naslova. Prva pesma/kampanja prati Ceciliu, mladu naslednicu baronije Stoutheart, koja nedugo nakon očeve smrti odlazi da lično proveri šta uzrokuje nerede oko vrednog rudnika Barkspur. Ispostavlja se da je u pitanju napad plaćenika u okviru niza spletki suparničke familije koja pokušava da preuzme kontrolu nad vašom baronijom. Junak druge pesme je Rasc the First Rider, žaboliki odbegli rob iz močvara Rane, rešen da ujedini sve reptile i oslobodi ih iz vekovne potlačenosti. U trećoj pesmi Aldus iz zabačene baronije Loth odlučuje da vrati moć svojoj zemlji na bilo koji način, makar to značilo oslanjanje na kultiste iz Unseen Societyja. Naposletku, četvrta pesma vodi nas u pustinjski region Barya, gde vremešni tehno-mag Bihgli Satherdown dobija poziv da pomogne starom prijatelju, kapetanu Silkspoolu koga su pogodili događaji u močvarama Rane.

U stilu klasika koji su ga inspirisali, Songs of Conquest igračima daje kontrolu nad herojima (ovde se zovu wielderi) koji predvode armije sastavljene od raznolikih stvorenja i istražuju prelepe 2D mape. Kada dođe do sukoba sa protivničkom armijom ili grupom neinformisanih neutralaca, dobijate opciju da se ishod bitke izračuna automatizovano (svetogrđe!) ili da zasučete rukave i lično se upustite u potezni boj na taktičkoj mapi, podeljenoj na heksove (woohoo!). Postoji nekoliko bitnih razlika između SoC-a i Heroja (kao i ostalih klasika). Nijedan od njih nije suštinske prirode, već više služi da ovom naslovu pruži njegov specifičan vajb. Prva razlika je odsustvo zasebnih ekrana za upravljanje gradovima, već je svaki „grad”, zapravo, deo glavne mape na kom podižete građevine za regrutaciju, izučavanje tehnologija i ekonomsku podršku. Niz razlika odnosi se i na same bitke, a najbitniji je sistem koji objedinjuje jedinice i magije. Naime, svakog poteza specifične jedinice stvaraju manu za određenu školu magije. To, efektivno, eliminiše „boltovanje” iz Heroja, jer su neophodni i specifičan sastav armije koji će odgovarati magijama koje dati wielder zna, kao i određeno vreme za razvoj energije za aktivaciju magija. Uopšteno, borbe (čak i početne) u SoC-u su izazovnije i lakše ćete gubiti jedinice, nego što je to bio slučaj u HoMM3. Naravno, kada razvijete osećaj za ovu igru, ta specifičnost prestaje da „žulja”.

Igrači koji decenijama vrte naslove poput Heroja 3 rado će vam reći da, uz fenomenalnu mehaniku, jedan od glavnih razloga za toliku dugovečnost njihovog omiljenog komada digitalne zabave leži u gotovo neiscrpnom izvoru sadržaja. Autori Songs of Conquesta imaju sličan pristup sadržaju ove igre, jer njene kampanje predstavljaju samo vrh ledenog brega sazdanog od mapa. Tako, u SoC-u može da se nađe skoro četrdeset standardnih mapa za igru od jednog do osmoro igrača, kao i deset izazovnih scenarija. Tu je i generator nasumičnih mapa u kom prvo birate osnovni layout mape i uslove za pobedu, a zatim i frakcije i boju pojedinih igrača, stepen težine AI neprijatelja i početnog wieldera. Kao da nepresušna mogućnost automatskog štancovanja novih mapa nije dovoljna, igra ima i prateći editor za ručno stvaranje mapa i kampanja koji je, navodno, identičan skupu alatki koje su koristili u Lavapotionu za stvaranje zvaničnih mapa za igru. Editor u Songs of Conquestu je jasan, intuitivan i veoma lako omogućava bilo kome da uz minimum učenja stvori mapu ili kampanju koja će biti interesantna velikom broju igrača. Zapravo, igra ima i tu sekciju, nazvanu Community Maps, koji povezuje SoC sa platformom mod.io, preko koje se obavlja razmena mapa i kampanja koje su stvorili entuzijastični korisnici.

Song of Conquest ima čak sedam nivoa težine: Simple, Fair, Risky, Worthy, Challenging, Overwhelming i Deadly. I dok bi Worthy mogao da se smatra „normalom”, jer na ovom nivou AI protivnici nemaju ni bonuse ni penale u odnosu na ljudske igrače, igra, zapravo, nudi Fair kao default težinu za novog igrača i u single i u multiplayer partijama. Tri lakša stepena ograničavaju AI u nivou razvoja gradova i wieldera, a smanjuju im i količinu prihoda i XP-a koji stiču kroz bitke. Situacija je suprotna sa tri teža nivoa, gde AI ima bonuse na primanja, početne građevine, brzinu regrutovanja jedinica, dometa vidljivosti kroz fog of war, kao i brzinu kretanja wieldera po mapi. Kao što je to bio slučaj sa Herojima, najbolji pristup je da na početku druženja sa igrom pratite stepen težine koji vam ona predlaže, a zatim da u skladu sa vlastitim osećajem samouverenosti lagano podižete nivo težine jedan po jedan stepen. Kasnije, kada ovladate igrom, sigurno ćete samo samo da jurite izazove na Overwhelmingu i Deadlyu.

Nakon više od šest godina razvoja, verzija 1.0 igre Songs of Conquest je prelep, pažljivo poliran dragulj igračke scene. Mali, posvećeni razvojni tim Lavapotion stvorio je nešto što istovremeno predstavlja omaž pun poštovanja prema klasičnim, vanvremenskim hitovima iz devedesetih godina prošlog veka, ali nije klon ili kopija. SoC i dalje ima vlastiti identitet, stoji na svojim nogama i neprestano nalazi nove načine da igračima izmami osmeh. Ako imate bar jednu stratešku koščicu u telu, dugujete sebi da probate ovu igru. Za kraj, istaći ćemo činjenicu da aktuelna verzija igre nije prestanak njenog razvoja, jer su na vidiku već i DLC paket Rise Eternal, kao i ekspanzija Bleak East, koji će, do sledećeg proleća, dodati igračkom svetu nove kampanje i dve nove frakcije. Do tada, još samo jedan potez...