Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jul 2024.

Posle prilično napornog njakanja, konačno sam stigao u Frankfurt. Put se malčice otegao, ali ne zbog uobičajenog sezonskog štrajka Lufthanzinog sindikata pilota i kabinskog osoblja, već zbog gomile NATO divizija koje su zaprečile tesnac Fulda. Većinu tih divizija moja Crvena armija pretvorila je u mix pepela i zgužvanog metala, što je zahtevalo vremena i truda, te otuda i kašnjenje. Tja. Scenario iz „99 Luftballonsa”, jedinog internacionalnog hita nemačkog new wave benda Nena, obistinio se na najbolji mogući način - eskalacijom koja na kraju ipak nije prerasla u nuklearnu.

Francuski developer Eugen Systems opsednut je 1989. godinom i alternativnom istorijom Evrope i sveta, u kojoj se Sovjetski Savez nije mirno raspao, već je samrtni ropac predupredio invazijom na zapad. Gotovo sve njihove igre iz serijala Wargame zasnovane su na tom predlošku, na besnom urliku komunista koji nisu mirno otplovili u noć, već su zagrizli duboko u meso kapitalista zubima koje su oštrili prethodnih pola veka. Stvarno, šta bi bilo da je tvrda struja politbiroa obesila Gorbačova za testise i raspad sprečila ratom? Možda bi svi kompletno svetleli u mraku ako bi se nekome omakao prstić na taktičkoj nuklearki, pa sva mast otišla u propast? U svakom slučaju, ne bi nam bilo dosadno.

WARNO je NATO akronim za „warning order”, element komandne eskalacije za individualnu jedinicu, kojom komanda nalaže njeno prebacivanje u marševski ili borbeni poredak. Drugim rečima, stanje pripravnosti pred akciju. U kontekstu igre, WARNO podrazumeva prvi odgovor komande NATO-a na sovjetsku invaziju, sprovedenu pod okriljem vojnih vežbi snaga varšavskog ugovora. Iako simulira invaziju sa istoka i dozvoljava igranje iz perspektive obe strane, igra WARNO nema globalne ambicije, već je operativno definisana na prodor iz Istočne u Zapadnu Nemačku kroz tesnac Fulda, što je scenario na kome je doktoriralo nebrojeno mnogo doktoranata na raznim vojnim i političkim akademijama na zapadu i istoku. To, relativno malo parče ravnog terena istočno od Frankfurta, na granici pokrajina Hesen i Tiringija, idealno je mesto za upad tenkovskih armija sa istoka, zbog čega niko nije sumnjao da će budući rat u Evropi početi baš tu.

WARNO je kulminacija svega što je Eugen systems radio proteklih godina i ujedno je njihova najbolja igra do sada. Kao i sve prethodne, tako i ova kombinuje strateške manevre i taktičke bitke, donoseći nekoliko igračkih režima koje ćete birati u zavisnosti od stepena kompleksnosti koji želite. Eugenove igre tradicionalno imaju snažnu i vernu zajednicu multiplayer igrača, a WARNO, pored standardnog PVP-a, donosi i mogućnost kooperativnog igranja. Prava ratna bombonica od igre WARNO jest, zbog čega ima čast da ostane allcaps u tekstu, iako to redovno smudimo kod svih ostalih proizvoda i kompanija.

Srž single-playera predstavljaju mini-kampanje vezane za razne faze bitke oko tesnaca Fulda. Neke imaju manji obim, fokusirajući se na prostorno svedeniji segment bojišta, dok su druge duže i „raskošnije”. Sve kampanje je moguće igrati iz perspektive NATO-a i snaga varšavskog ugovora, a igra se trudi da verno predstavi i snage manjih saveznika sa obe strane, kako po pitanju OOB-a (order of battle), tako i individualnih jedinica. U igri je preko hiljadu pojedinačnih jedinica, mada će sitne razlike zanimati samo potpune fanatike. Sve te silne jedinice moguće je proučavati u Armoriju, superdetaljnom repozitorijumu podataka i 3D modela, gde će dotični fanatici (podiže ruku!) moći da potroše sate i sate listajući bazu, uživajući sa strašću filatelista, numizmatičara ili kanibala.

Prilično je jasno zašto je Eugen opsednut ovim periodom. Kasne osamdesete su romantično vreme pre nego što je borbena kompjuterizacija postala neodvojivi deo svakog roda vojske. Ovo je vreme u kome su doktrine predviđale da sovjetsku oklopnu pesnicu mogu da savladaju britanski čelendžeri i američki Abramsi uz obilnu asistenciju helikoptera Apache i aviona A-10. Vreme konkursa i fagota, milana i ranih džavelina, sa tek ponekim TOS-1 Buratinom kao vesnikom budućih, termobaričkih vremena. Ovo je era u kojoj su fiksne fortifikacije bile smatrane prošlošću, a svaka odbrana trebalo da bude aktivna. Igrajući WARNO, čovek ne može a da se ne zapita kako bi se crveni valjak sa istoka zaista proveo kada bi pokušao da iznabada NATO u zapadnoj Evropi. U Ukrajini sve ide sporo, jer imamo srazmerno malo vojske na ogromnom terenu prepunom dobrih fortifikacija - na Fuldu bi udarila mnogo veća koncentracija trupa neopterećenih rovovima i minskim poljima. Možda bi se danas ruski govorio do Bresta?

Realni odgovor na to pitanje ostaće misterija, ali mi osećaj govori da je ovaj virtuelni vrlo autentičan. U odnosu na prethodne igre iz serijala Wargame, pa i u poređenju sa Steel Division II, strateška mapa nudi mnogo više mogućnosti za, well, strategiju. Najbolja nova stvar je borbeni planer, u kome možete ručno birati bataljone na liniji dodira za koje želite da učestvuju u lokalnoj bici. Ovo obezbeđuje totalnu kontrolu svake bitke, gde, recimo, oklopno-mehanizovani pešadijski bataljon, koji samostalno nema preterane šanse protiv dva tenkovska bataljona sa druge strane, možete augmentovati artiljerijom, jedinicom protivtenkovskih helikoptera (koja se na bojištu „vidi” kao kopnena jedinica u lokalu) i eskadrilom jurišnih aviona, poput SU-25 ili A-10. Takva vrsta bitke, u kojoj ćete daljinski peglati tvrdog protivnika, koristeći pešadiju u transporterima za plasiranje konkurs/fagot timova u urbane zone, totalno će se razlikovati od klasičnog, hard-core sudara dva tenkovska bataljona na livadi. Ovakve kastom strategije sprovodićete uz pomoć bataljonskog planera, najbolje inovacije koju je Eugen implementirao u proteklih deset godina.

U svakom potezu u okviru strateškog segmenta možete inicirati onoliko borbi koliko imate funkcionalnih i odmornih bataljona. Preteranim rabljenjem jednih te istih trupa smanjujete im borbenu gotovost, što može dovesti do kraha, bekstva ili dezintegracije ukoliko ih protivnik pritisne u takvom stanju. Truditćete se da protivnika navučete na tanak led, ne dajući mu vremena da zveknute bataljone povuče u pozadinu radi odmora i popune. Sve bitke u ovom segmentu možete i simulirati, pri čemu igra grubo kvantifikuje odnos snaga, ne računajući sa inputom genijalnog komandira poput vas. Mnogo više uspeha možete da imate igrajući ih na taktičkoj mapi, što u dugim kampanjama može da vam pojede bukvalno desetine sati vremena.

Taktičke bitke i dalje koriste spektakularni IRISZOOM 3D engine koji je Eugen razvio za sopstvene potrebe. One oduvek predstavljaju vizuelno najlepši segment igre, iako sistemski nisu pretrpele nikakve posebne izmene još od druge Wargame igre (AirLand Battle), kada je sistemu dodata borbena avijacija. I dalje imam osećaj da je default brzina odvijanja akcije nerealno brza, a da je niži stepen „prenosa” prespor - neka zamišljena sredina između te dve vrednosti bila bi realnija. Uglavnom, taktičke bitke su onaj pravi test za komandira u rangu majora ili potpukovnika, koji će komandom nad nekoliko bataljona morati da zauzme teritoriju i spreči protivnika da to uradi njemu. U igri se svaki pojedinačni gubitak računa i otpisuje iz brojnog stanja svake jedinice, tako da niz pirovih pobeda najčešće podrazumeva vrlo pirov poraz down the line.

Dve stvari koje zameram WARNOU su nepostojanje nuklearnog oružja i konvencionalnih balističkih projektila. Nuklearne bombe sam zavoleo još u ranoj mladosti, igrajući Theatre Europe na Spectrumu 48K, te smatram da je njihovo izostavljanje iz igre koja se bavi početkom Trećeg svetskog rata u Evropi strateški previd developera. Fale i „Točke” i drugi konvencionalni projektili tog perioda, koji mogu da se nađu i u Wargame klonovima srednjeg kvaliteta, kao što je ubogi Regiments (SK 09/2022, i.sk.rs/31417). Ovde ih nema, a bile bi idealne kao strateško pomagalo kojim bi mogle da se proprate taktičke bitke. No, ima vremena za evoluciju i implementaciju svega ovoga, pogotovo što se pored „golog” WARNOA prodaje i expansion pass, koji će doneti nove kampanje, jedinice i oruđa.

PRETHODNI TEKST Elden Ring: Shadow of the Erdtree

SLEDEĆI TEKST Songs of Conquest