Darko MIHOKOVIĆ

1. jul 2024.

Budite se u cik zore, nebo iznad Novosibirska je sumorno sivo, živa u termometru pokazuje minus dvadeset. Otvarate konzervu ribe, uz doručak stučete par unučića votke i žurno hitate ka hangaru na kraju ranžirne stanice. Ulazite u VL-10 električnu lokomotivu, proveravate stanje baterije, startujete motor, palite grejanje, ispitujete pritisak u kočnicama i sve je spremno za početak novog monotonog radnog dana. A onda se preko internog radija začuje muški glas: „Svrati do Jevgenija po eksploziv, danas ima da napravimo pravi vatromet”.

Ako ste pomislili da je Trans-Siberian Railway Simulator običan simulator vozova, grdno ste se prevarili. Ovo je neobičan spoj simulatora i pucačine iz prvog lica, jer naš mašinovođa tezgari kao plaćenik sibirskog ogranka Bratve.

Avanture u službi ruske mafije prezentovane su u takozvanom story režimu, dok vam na raspolaganju stoje još dva: survival, gde nema prangijanja, ali se i dalje morate starati o ispunjenu fizioloških potreba lika, te klot simulacija vožnje električne lokomotive po sibirskim bespućima.

Survival elementi igre ogledaju se u konzumaciji hrane i pića - na stanicama ćete naići na buvljake gde se iz gepeka automobila prodaju konzerve, kupus, krompir, jabuke, mleko... Naravno, kakav bi to sovjetski radnik samoupravljač bio da mu za preživljavanje nije potreban i alkohol. Ne treba preterivati, jer je teško upravljati lokomotivom i napucavati se sa mafijašima ako ste pijani k’o letva, ali crno vam se piše i ako makar ponekad ne drmnete jednog pivkana, jer u protivnom skala mamurluka neumitno raste. Svi znamo da je Sibir hladan kao taštin osmeh, stoga ne bi valjalo provoditi previše vremena na otvorenom, naročito noću, kada temperature padnu i ispod -40, kako ne bi skončali kao kocka leda. Na kraju, tu je i skala energije, odnosno grafički prikaz količine metaka koju možete da popijete pre gameovera. Važi ona narodna da je jabuka dnevno bolja od tri doktora, jer se energija obnavlja klopanjem.

Morate voditi računa i o fizičkom stanju lokomotive, redovno menjati dotrajale delove u maniru XY Mechanic igara. Delovi kao da su pravljeni od sira, jer se kvare prostim stajanjem na vazduhu, što iziskuje popravke u skoro svakoj stanici, dok se troškovi rezervnih delova izbijaju iz vašeg džepa.

Autori igre navode da je pruga između Novosibirska i Krasnojarska verno predstavljena u 1:1 razmeri, što je nekih 700 kilometara vazdušne linije. Drugim rečima, putovanja između stanica su duga i prepuna ničega.

Čini se da je najveći problem igre pronaći publiku koja će ovo čudo da igra više od sat vremena, jer je presek grupe ljubitelja simulacija vozova i grupe likova naloženih na pucačine maltene prazan skup. Ovim prvim će nedostajati viši nivo realizma pri upravljanju vozom, a pucački delovi će vrlo brzo izgubiti draž, dok će ovi drugi verovatno zaspati dok se dovuku do krljanja. Misije koje dobijate od Bratve nisu preterano inspirativne: sabotaže, prepadi u striptiz klubovima, eliminacija suparničkih bandi, valjanje falsifikovanih novčanica, sve se vrti u krug i brzo dosadi.

Kad smo kod krljanja, to je i najslabija tačka igre i nadamo se da će se to promeniti do konačne verzije igre (što može poprilično da potraje, s obzirom na to da je igra prvi put predstavljena još 2019). AI protivnika praktično je nepostojeći: kad počne puškaranje, svi će se ukopati u mestu i snajpovati čim se promolite iza zaklona kao da koriste aimbot.

Trans-Siberian Railway Simulator u suštini je „mim” igra, sa satiričnim pogledom na sovjetsko društvo u poznoj eri komunizma, koje štancuje poljski izdavač PlayWay. Nije na nivou prošlogodišnjeg hita Contraband Police, ali uz malo peglanja gejmpleja i nešto raznovrsnije misije, lako može da postane „GTA Siberia”.