Miodrag KUZMANOVIĆ

1. jul 2024.

Hidetaka Mijazaki, veliki maestro From softwarea, izričito je naglasio da će Shadow of the Erdtree biti jedina ekspanzija za Elden Ring, prvi soulslike koji se probio u mainstream i obeležio 2022 godinu. Voljno ili nevoljno, time je debelim flomasterom podvukao njen značaj, dvostruko podgrejavši svačija očekivanja. Hoće li sijenka Erd-drveta biti dvanaesto svetsko čudo ili će samo biti najbolja stvar koja se pojavila ove godine? Kako to obično biva kad se previše sniva (napustiću sahranu sam, ne morate da me vučete, aman...), rezultat je ispao neočekivano blag i razvodnjen sa jedne i gigafrustrirajući sa druge strane. Je li to naš Mijaz izgubio magični dodir kralja Mide koji je pretvarao u zlato sve što pipne? U ovom momentu bacate brz pogled na ocenu i kapirate da nešto nije u redu, gladno anticipirajući revelacije u nastavku teksta. Mali tizer - ocena je viša nego što ova ekspanzija zaslužuje, zadirući u sedmicu samo zbog deceniju sticanog kredita čuvenog autora.

Sve ekspanzije za Dark Souls igre izražavale su svoju volšebnost uvrnutim lokacijama na kojima ste pristupali novom sadržaju. Setimo se samo apsurdne pećine u prvom DS-u, odakle ste kretali na Artorias of the Abyss. Kome bi palo na pamet da zabode nos tamo? Takve stvari se ne nalaze bez Googlanja, ali, srećom, uvek se nađe neko dovoljno lud da to provali pre svih i okači odgovor na internet. Da biste ušli u Realm of Shadow, gigantsku novu zonu ove ekspanzije, morate da prokopate put do Mohga, ali onog drugog Mohga (Lord of Blood), ne onog lesser Mohga (The Omen) i da ga koknete. Za nekog ko je pre dve godine prešao osnovnu igru i započeo NG+, to podrazumeva petnaestak sati ponavljanja sadržaja neophodnog za otvaranje zone gde se nalazi boss koji treba da capne da biste mogli da krenete sa ekspanzijom. Zvanične Elden Ring statistike kažu da je svega 37 odsto igrača zadovoljilo taj uslov - Shadow of the Erdtree je, dakle, namenjen najposvećenijoj trećini igračke baze.

Kada se konačno nađete sa druge strane i nasrnete na golemog wicker mana sa gorućom glavom, koji šeta gigantskim grobljem, očekujući da zver padne pod vašim moćnim melee buildom sto sedamdesetog nivoa, pa vas lik iznabada kao da ste bezobrazno pastorče koje je slomilo krčag, shvatićete da je taj procenat „namenjenosti” mnogostruko manji. Iako je, navodno, optimizovana za sto dvadeseti ili viši igrački nivo, ova ekspanzija vas pasivno resetuje, prisiljavajući vas da tražite specifične nove resurse koji će vas dovoljno osnažiti da biste mogli da izdržite nova iskušenja. Scadutree fragments i Revered Spirit ashes funkcionišu kao golden seeds za flask iz osnovne igre - prvi blessing vam obezbeđuje veću otpornost na štetu i pojačava udarce i magije, drugi to radi vašim summonima. Ti fragmenti raštrkani su po najrazličitijim mestima, čime vam igra jasno stavlja do znanja da morate da istražujete kao manijaci ako mislite da napredujete. Ako odlučite da ovo ignorišete, boss fajtovi biće monstruozno frustrirajući. Ti blesinzi, inače, rade samo u zoni ekspanzije i privremeno nestaju kad se vratite u The Lands Between.

Da budem iskren, frustrirajući su i sa tim blagoslovima. Najveća zamerka koju imam za Shadow of the Erdtree jeste apsurdan dizajn boss fajtova, koji su listom teški, ne zbog finesa i interesantne mehanike, već zbog dizajna koji forsira samo grubu silu. Svaka borba je furiozni šou sečiva, pipaka, vatrenih gejzira i šiljaka od kojih ne vidite šta se dešava na ekranu. Ne samo to, već je i set pokreta većine story bossova običan bull**it, u kome se glavonje kreću bez pravila i kinetike, kenselujući sopstvene animacije da bi vas sprečili da povratite HP. Imam utisak da je Mijazaki ostao bez ideja i uplašeno natovario tri puta više stvari u svaki fajt, nadajući se da se nedostatak šlifa neće videti kroz eksplozije i vatromet. Najgori primer za ovu filozofiju dizajna je Messmer the Impaler, jedan od tri bossa koje je potrebno poseći da biste otvorili put za finale. Iskreno rečeno, zabolela me je glava od šljaštećeg ludila i bulšita koje je lik doneo na scenu. Po prvi put u nekoj Mijazakijevoj igri, shvatio sam da me taj fajt i generalni koncept bossova u ekspanziji toliko smaraju da bih odustao od igranja da nisam morao da napišem recenziju.

Možda vam ovo zvuči kao tlapnja amatera, ali kao neko ko je završio sve Fromove soulsborne igre, ovde primećujem ozbiljan nedostatak vizije. Gde su nestali oni sjajni momenti, nalik na fajt sa vukom Sif iz ekspanzije za DS? Ili Owl Father iz Sekiroa, Slave Knight Gael iz Dark Souls 3, Starscourge Radahn i Malenia iz osnovnog Elden Ringa... Kao da se čovek zamorio i odlučio da ofrlje is the new black.

Najkvalitetniji element ove ekspanzije jesu vizuali, koji i pored činjenice da pokrivaju opšta mesta, nalik na zamkove, otrovne močvare i široke ledine sa ruševinama na horizontu, to rade sa stilom koji je koplje iznad dometa osnovne igre. U igri i dalje ima previše praznog prostora, tako da jahanje po krajoliku koje će trajati satima znatno produžava vreme koje ćete provesti uz ovu ekspanziju. Srećom, po zonama su posejane mnogobrojne zanimacije, među kojima vredi izdvojiti podzemne kovačnice koje podsećaju na Moriju iz najboljih dana Srednje zemlje. U svakoj ćete naći oružje, štit, talisman ili neki drugi korisni komad opreme, tako da se isplati rovariti po njima.

Kad smo kd loota, on, kao i sve u ovom DLC-u, izaziva pomešane utiske. Sa jedne strane imamo nove tipove oružja, poput lakih velikih mačeva (light greatswords), koji predstavljaju zlatnu (i brzu) sredinu između normalnih i masivnih primeraka ove klase oružja. Od interesantnih novina tu su i boce parfema sa različitim elementalnim demidžom, tako da konačno možete da igrate kao parfumer, klasa zakrabuljenih likova koji prskaju aerosol koji bukne nakon sekunde, što ćete probati čisto da vidite kako izgleda i verovatno odmah bataliti. Ima još iznenađenja na polju oružja i tipova borbe, uključujući i borbeno-monaške tehnike obračunavanja golim rukama. Sa druge strane, običan loot koji ostaje od mobova i onaj koji sakupljate po krajoliku se u 95 odsto svodi na kovačku rudu (smithing stones) različitog nivoa kvaliteta. Lootovaćete na stotine komada tog treša kog imate na izvoz još od osnovne igre, pitajući se zašto Mijo i ekipa nisu smislili neku suvislu alternativu. To je toliko banalno da više deluje kao bag ili disbalans, nego kao dizajnerska odluka, ali sumnjam da ćemo znati više detalja pre prvog patcha.

Što se tiče literarne podloge Shadow of the Erdtreea, ona se svodi na potragu za čuvenim Miquellom, jednim od Empyriana koji na sve strane figuriše u osnovnoj igri kroz lore i dijaloške odrednice. Njegov odlazak u zemlju senki ima duboke metafizičke konotacije odbacivanja telesnog, što ćete saznavati u malim dozama, prvenstveno kroz razgovore sa nekolicinom NPC likova, od kojih svaki ima i sopstvenu quest liniju. Ti questovi su, naravno, kriptični kao i svi drugi questovi u Mijazakijevim igrama, tako da često nećete biti svesni da ste nešto propustili sve dok na Redditu ne nabasate na referencu. Neki zadaci isključuju mogućnost da kompletirate druge, tako da se kompletan sadržaj može iskusiti samo ponovnim igranjem. A ponovno igranje ekspanzije podrazumeva PONOVNO rovarenje kroz petnaest sati osnovne igre da bi se uopšte ušlo u ekspanziju. Brate M, znamo da je leto i da ljudi imaju više vremena nego obično, ali baš ga pretera sa poliranjem aluminijuma...

Da budem potpuno iskren s vama, Shadow of the Erdtree me je razočarao u tolikoj meri da smo odlučili da ga puknemo na naslovnu stranu. Ne kao clickbait (ili listbait), već kao ilustraciju pivotalnog momenta u istoriji soulsborne žanra, u kome je njegov kreator i generalni genije delimično izgubio svoj magični ZING. Čak je Dark Souls 2, dugo godina smatran najmanje kvalitetnom igrom iz serije, bolji od ovoga. Slobodni ste da se ne složite sa ovom presudom, ali ako istražite dubine svog srca, videćete da sam u pravu. Još jedna stvar koju moram da naglasim je neoptimizovanost verzije za PC - kao i za goli Elden Ring, važi pravilo da je PlayStation 5 ultimativna platforma za igranje. Ako insistirate na PC-u, predlažem da sačekate prvi peč.

GALERIJA