Vladimir PISODOROV

1. februar 2024.

Ko je gledao TV seriju „Carnival Row”, u kojoj glavne uloge tumače Orlando Bloom i Cara Delevingne, taj će imati dobru predstavu o tome kakvo ga okruženje očekuje u igri Sovereign Syndicate. Radnja se odvija u viktorijanskoj Engleskoj, tačnije u njenom glavnom gradu - Londonu, ali je sve dodatno začinjeno steampunk aromom, magijom i hrpom čudovišnih likova i rasa.

Na početku, vodite Atikusa Dejlija, minotaura koji je odrastao u sirotištu i smisao života traži na dnu boce žestokog pića. Reč je o grubijanu koji ne preza od ulaska u sukob, a ni od obavljanja sumnjivih poslova, zbog kojih je i završio na poternici. Kasnije, avanturi se pridružuje Klara Rid, žena iz ulice „crvenih fenjera”, čiji su motivi bivstvovanja na ogavnom mestu kao što je London - osveta. Inteligentna, pronicljiva i snalažljiva, Klara je spremna da učini sve, ne bi li sebi omogućila dostojniji život. Konačno, Teodor Redgrejv je inženjer kome društvo pravi automaton Oto, koji poput Dejte iz „Star Treka” želi da bude više od veštačkog života. Između njih postoji čudna simbioza, a bićete u prilici da ih vodite i jednog i drugog.

Sovereign Syndicate je cRPG, koji umesto kockica koristi tarot karte. Početni izbor omogućava vam da vođenog junaka usmerite jednim od četiri puta, tako što ćete odabrati dominantnu osobinu (čitaj: kartu), a samim tim definisati osnovnu crtu njegove ličnosti. Atikus, tako, može da se osloni na životinjski instinkt, može da bude snalažljiv i probleme rešava magijom, iz nezgodnih situacija može da se izvuče besedništvom ili svet može da gleda iz perspektive osobe odlične samodiscipline. Klara je potpuno druga priča, pa njenom ličnošću caruju intuicija, milosrđe, intelekt i taktičnost. Kao što možete da vidite, u pitanju je u potpunosti različit sadržaj, a upravo to igru čini zanimljivijom kada dođe do promene karaktera. No, ni to nije sve, jer su priče glavnih likova potpuno drugačije i, videli ste, motivisane na drugačiji način. To gotovo da čini da igrate tri različite igre koje povezuje identična ideja.

Zanimljivo je i to da se opis situacija dobija kroz seriju dijaloga koji se u glavi vođenog lika odigravaju između pomenutih strana ličnosti. „Odmotavanje” dijaloga koji se vodi sa NPC-ima usmerava se odabirom dostupnih fraza, dok prilikom donošenja krucijalnih odluka morate da se oslonite na karte. Ponekad ćete morati da rizikujete i odaberete da „odigrate” kartu koja jačinom ne odgovara postavljenom zadatku, ali to ne znači da on neće biti uspešan. To znači da iz špila može da se izvuče karta koja donosi pobedu u bilo kojim uslovima, pa čak i onda kada statistika debelo nije na vašoj strani. Takođe, moguća je i obrnuta situacija, odnosno, da bez obzira na to što su brojke na vašoj strani, završite licem u prašini. Inače, dostupnost odgovora prilikom vođenja dijaloga u velikoj meri zavisi od temperamenta glavnog lika na čiji „razvoj” imate uticaj. Svaka preduzeta radnja i svaka misao koja vam se „javi” u glavi (a odaberete je kao odgovor na postavljeni task), vrednuje se i zaračunava. To nije sve, jer osim na temperament, može da se utiče i na pomenute osnovne crte ličnosti. Kada sakupite dovoljan broj, da tako kažemo, iskustvenih poena, statistika se povećava i to se obavlja automatski.

Što više forsirate jednu stranu ličnosti, to će ona preuzimati primat u odnosu na ostale, što za posledicu ima postepeno smanjenje izbora kada su u pitanju ponuđene akcije u datoj situaciji. Opis encountera neverovatno je detaljan, do te mere da igra u ovom departmentu podseća na stare, dobre tekstualne avanture. Iako je sve smešteno u krajnje ubavo generisano 3D okruženje, opis situacija, vaši odgovori na postavljena pitanja i konverzacija sa likovima stvar su koja preuzima primat. Zapravo, najjači segment igre je upravo ta priča i prava je šteta što autori nisu obezbedili dovoljan budžet da se tone i tone teksta „presvuku” kvalitetnim voiceoverom, koji bi učinio igru pitkijom za mnogo širi segment publike van hard-core cRPG fanova. Ovako je za igranje potrebno uložiti daleko više vremena i truda (tekst na ekranu mora da se čita veoma pažljivo, jer svaka odluka povlači ozbiljne posledice, koje su ponekad vidljive i trenutno). Sa druge strane, kada bi se taj stepen detalja i količina teksta eliminisali iz jednačine (OK, znatno smanjili), pitanje je da li bi onda Sovereign Syndicate bio ono što jeste sada.

Iako je priča faktor na koji se igra oslanja svom težinom, njeno praćenje nije jedina stvar koju možete da radite. Lokacije na kojima se nalazite možete slobodno da istražujete, usput razgovarajući sa likovima, ali i preuzimajući na sebe rešavanje sporednih misija. Istovremeno, možete da imate više aktivnih zadataka za koje u dnevniku postoje informacije šta je, otprilike, potrebno uraditi, a šta je ono što je već urađeno. Ono čega nema su tačni waypointi ili slična uobičajena pomagala u modernim naslovima, nego do cilja morate da stignete na tradicionalni, konzervativniji način - čitanjem i razmišljanjem. Ukoliko tako želite, sporedne misije možete da ignorišete (ne morate čak ni da ih prihvatite kada vam ih neko ponudi), sve dok ne ometaju „odmotavanje” glavne priče. Kretanje po lokacijama obavlja se kao u point & click avanturama, za šta se koristi miš i samo levi taster. Ko preferira akciju, ovde neće pronaći puno „mesa na kostima”.

Kao što smo rekli, igra je smeštena u simpatično 3D okruženje koje je modelovano sa puno pažnje. Lokacije su prelepe, mada ne i prepune dešavanja, pa nećete biti u prilici da puno lutate. Pogled, sem automatski, ne može da se menja, što je ovde i nepotrebno, ali je opet čudno. Jedino što možete da uradite je da obavite zumiranje i na taj način, donekle, promenite perspektivu. Ukoliko baš zapnete i ne znate koji je sledeći korak koji bi trebalo da načinite, možete da pritisnete taster ’Tab’, kada će na ekranu da se pojave jasno označene tačke od interesa: mesta na koja možete da odete, NPC-i sa kojima možete da razgovarate, predmeti koji bi mogli da vas interesuju...

Autori ističu da je Sovereign Syndicate open-world igra, ali to nije u potpunosti tačno. Na raspolaganju imate mapu i na njoj ucrtane lokacije između kojih možete da se krećete. Zapravo, u pitanju je fast travel funkcija, a sve što se nalazi između lokacija koje posećujete za vas će ostati misterija.

Za igru role-play karaktera, Sovereign Syndicate, donosi nekoliko neuobičajenih stvari. Već smo pomenuli da se „razvoj” likova obavlja (polu)automatski, odnosno da prikupljene iskustvene poene ne možete da raspoređujete kako želite, već samo po oblastima kojima pripadaju osobine koje ste koristili kada ste ih zavređivali. Dalje, ne postoji način da baratate špilom karata, što znači da ne postoji način direktnog izbora sposobnosti i veština kojima baratate. S druge strane, akcenat je više na avanturističkom, nego na role-play elementu, čiji je ovaj drugi, praktično, nusproizvod. Ne kažemo da je to loše, već da je neuobičajeno i da je veliki deo onoga što igra predstavlja.

Svojim šarmom, odličnom pričom i neobičnim sadržajem, Sovereign Syndicate kupuje vas, ako ne na prvu, a, ono, na drugu loptu. Nije u pitanju igra čiji sadržaj možete da bistrite ne obraćajući pažnju na detalje, jer ako to budete učinili, nećete daleko stići. Čak i da, kojim slučajem, uspete da odmaknete, na taj način ćete propustiti ono najvažnije, a to je osećaj da živite sa likovima čije priče pratite. Primenjeni role-play sistem u isto vreme ograničava, ali je i širokogrud i definitivno donosi potpuno drugačiji pogled na tematiku od sličnih ostvarenja iz žanra. Ukoliko planirate da uživate u igri, naoružajte se strpljenjem i koncentracijom potrebnim za praćenje nepreglednih linija teksta. Bez toga, uživanje je jednostavno nemoguće.

Za kraj, ostaje još da kažemo da je u pitanju indie ostvarenje za koje treba da izdvojite svega 20 evra kako bi postalo vaše, a koje nudi toliko toga. Pre svega, produkcijsku vrednost koju bi poželeli i mnogo skuplji i bolje kotirani naslovi.

PRETHODNI TEKST Prince of Persia: The Lost Crown

SLEDEĆI TEKST War Hospital