Bojan JOVANOVIĆ

1. februar 2024.

Izgleda da ne prođe ni godinu dana, a da se ne pojavi bar jedan nastavak nazvan identično kao originalna igra iz franšize. Malo ko se seća igre Lords of the Fallen (SK 12/2014, i.sk.rs/22481), objavljene u senci giganta zvanog Dark Souls 2 i to još sa previše bagova. Sada igramo novi LotF, čija radnja se odvija milenijum nakon one iz originalne igre i istovremeno predstavlja remake, reboot, nastavak i, autori se nadaju, novu šansu za mesto pod reflektorima u jeku soulsborne groznice.

Lajtmotiv ovog kvazi-nastavka je „više svega, po svaku cenu”. Novi LotF duplo je veći od prethodnika; umesto tri početne klase sada ih je deset, više je i oružja, magija i načina da lickate svog heroja dok sklapate delove oklopa. Ako protutnjite kroz kampanju, bez pauza za jelo, kafu, WC i branje cveća, potrošićete tridesetak sati. Većini igrača, a naročito onima koji žele da zađu u svaki budžak, druženje sa igrom trajaće duplo duže, a zatim će imati i priliku da pokrenu New Game+. Da li je ovo pozitivna ili negativna stvar, zavisiće isključivo od vaših ličnih afiniteta i otpornosti na takozvani „Souls zamor”.

Sem što je grandiozniji od istoimenog originala, LotF, takođe, ima i dva igriva sveta, što je i ključni deo gameplaya. Vaš junoša ima unikatnu mogućnost da istovremeno boravi u svetu živih, ali i u svetu mrtvih (Umbral), zahvaljujući fenjeru koji nosi. Podizanjem fenjera otkrićete donji, umbralni sloj ispod arhitekture. Time možete skloniti neku prepreku sa puta, otkriti most preko jame ili ukloniti, na primer, deo jezera. U umbralni svet možete i potpuno da pređete aktiviranjem kombinacije tastera, kao i kada poginete u „normalnoj” ravni. Potonje je, faktički, dodatna šansa pre nego što popijete Game Over ekran, s tim što pri ulasku imate 50 odsto manje zdravlja. A ako ste mislili da su dizajneri slučajno hteli da vam olakšaju igranje, ne brinite - u Umbralu ima mnogo više protivnika, a da biste se vratili u stvarni svet, morate naći izlaznu tačku pre nego što tajmer popuni čitav krug i saleti vas horda sablasti. Lampu ćete koristiti i za isisavanje duša protivnicima, istovremeno ih bacakajući unaokolo, a postoje i oni protiv kojih morate izvesti taj manevar da biste uopšte mogli da ih propisno umlatite. Uopšteno govoreći, mehanika je jako interesantna i vrlo elegantno izvedena, samo što bismo voleli da su se dizajneri još malo igrali sa njom i dali nam još neke poteze pored pomenutih.

Ostatak Lords of the Fallen biće vam jasan kao dan, ako ste se ikada susretali sa igrama iz ovog žanra. Sukobi sa monstrumima su valcer zamah-blok-rolanje, uz naglasak na pariranje udarcima kako biste slomili protivničku odbranu. Igra vas vrlo rano obasipa hordama protivnika i pred vas stavlja kvarne zamke, sačekuše i forsira borbe na preuskim prolazima, gde jedan pogrešan korak znači pogibiju. Uopšteno govoreći, LotF je više kvarna, nego zaista teška igra, jer će put do bossa uglavnom biti teži i naporniji nego sam taj fajt. Iako na određenim mestima možete da napravite prenosni checkpoint, ona su najčešće preblizu predefinisanih vestidža (ekvivalent bonfireu), tako da su često više trošenje resursa, nego stvarno korisna stvar.

Tehničkih problema ima za izvoz. Na konzolama, akcija oscilira između 45 i 60 sličica u sekundi, najčešće tokom borbi sa kraljicama i u zoni Skyrest koja služi kao glavno odmorište. Što se PC-a tiče, iako je test mašina odgovarala preporučenoj (Ryzen 5 3600, RTX 3060, 16 GB RAM), igra je štucala na najnasumičnijim deonicama. Krivac za probleme je Unreal Engine 5 sa kojim se, očigledno, mnogi developeri i dalje jako muče. Nasumična zaglavljivanja u geometriji, gubljenje progresije i pucanje igre su i dalje prisutni, a šansa da se jave zavisi samo od gremlina koji budu zaposeli vaš primerak.

Uz sve rečeno, Lords of the Fallen ostaje na oceni svog prethodnika. Korak napred ispraćen je korakom unazad, tako da je preporuka nabavka igre isključivo na nekom većem popustu i ako ste baš veliki fanatik za ovakvim tipom igara.