Ivan JAKIĆ

3. novembar 2024.

Odeđeni naslovi u svetu video–igara nastoje da testiraju naše stpljenje oduzimajući očekivane aspekte i opcije, koje se često pobede um nespremnih igrača. Elden Ring nas je lišio lako upravljivih save fajlova, a X–COM serijal nas podseća da zakon verovatnoće ne mora nužno biti teorijski i logički opravdan, te da hitac u glavu, sa devedeset i osam odsto šanse ostvarenja, nije garantovan. Naslov Dystopika slično, uklanjanjem dimenzije, teži da definiše city builder igre na autentičan način, oslobađajući maštu igrača oduzimanjem smetnji u vidu menadžmenta i ostvarenja održivih ciljeva.

Dystopika vodi igrače u istraživanje mračnog pejzaža okovanog cyberpunk arhitekturom. Interfejs je lepo sveden i u svojoj minimalističkoj izvedbi nudi jednu komandnu traku na levoj strani ekrana. Fleksibilni, lako prilagodljivi nasumični oblici se „kače” na pokazivač miša odabirom building opcije, pružajući izbor promena geometrijskih karakteristika, a nakon eksperimentisanja se otključavaju nove građevine. Igra koristi pregršt rekvizita poput puteva i holograma kako bi podstakla samostalni rad desne moždane hemisfere, jer pomoć i smernice pri stvaranju ne postoje.

Istaknuta funkcionalnost jeste fotografski režim koji omogućava igranje sa „specijalnim” efektima i izvoz umetnina u visokoj 3840×2160 rezoluciji, savršenoj za odgovarajuće monitore. Idealan teren za stvaranje je obogaćen prikladnim synthwavesoundtrackom, uz pomoć kojeg će metropole jednostavno da „niču”.

Uprkos svakodnevnim ažuriranjima, konstantna evolucija igre Dystopika ne nosi early access značku. Ulaznica za ovaj distopijski zabavni park iznosi nepunih sedam evra na Steam platformi, što je za ljubitelje Bladerunner vizuelnog stila vredna investicija, koja bez bojazni od dubljih posledica pruža čisto uživanje u estetici.