A. ĐURIĆ

1. februar 2024.

Neke od tužnih činjenica vezanih za proteklu godinu odnose se na to da bila najtoplija dokumentovana godina do sada i da je zabeležen rekordan stepen emisije ugljen-dioksida u atmosferu naše planete. Tvorci tematski aktuelne igre The Cub, kao i prethodna dva naslova smeštena u isti univerzum, bave se sudbinom čovečanstva u 22. veku, nakon „Velike Ekološke Katastrofe” izazvane globalnim zagrevanjem. 2018. godine, proizveli su Golf Club Nostalgia, unikatnu simulaciju golfa: upravljali smo jednim od retkih preživelih, većinom ultrabogatih Zemljana koji su se kolonizacijom Marsa spasili katastrofe koju su izazvali, ali su u stanju da se kratkotrajno vrate na Zemlju i uživaju u partijama golfa na improvizovanim terenima u urbanim ruševinama. 2022. godine, usledio je prequel Highwater, istraživački naslov sa poteznom borbom. Radi se o Netfliks-ekskluzivi, za sada dostupnoj samo za Android i iOS (verzija za PC i konzole pojaviće se u martu). Najzad, priču ovog univerzuma nastavlja The Cub, ponovo u igrački izmenjenoj formi.

Verovalo se da niko na Zemlji nije preživeo, ali naše mladunče, nekako, jeste. Odgajeno od strane vukova, daje se u bekstvo od tima ljudi - istraživača i vojnika sa Marsa koji, pretpostavlja se, žele da neetičkim eksperimentima nad mladunčetom odškrinu vrata povratka na Zemlju. Kroz igru, proputovaćemo kroz okolinu oronulog grada Alphaville, nekadašnjeg centra milijarderske elite, te kroz ambijentalno pripovedanje i „kolektabilne” predmete saznati pregršt detalja iz bogate sci-fi istorije ovog naslova. Interesantno je što dječarac nosi pronađenu kacigu kroz koju slušamo radio-program u kome se javljaju nekadašnji Zemljani sa svojim melanholičnim sećanjima i kontemplacijama o plavoj planeti.

Igrački, kao platformer, The Cub nije baš impresivan. Upravljanje je, generalno, glatko, ali na momente ste sigurni da je mladunac trebalo da se uhvati za površinu do koje ste doskočili, a to se ne desi. Pored standardnog skakutanja, tu su, takođe standardno, rušeće platforme, ronjenje ograničeno vazduhom, lagano šunjanje iza objekata, klizanje niz površine kad u više navrata treba pravovremeno da skočite, kao i relativno puno segmenata potere koje morate izvesti sa malo prostora za grešku.

Međutim, ovde treba navesti evidentan uticaj „filmskih platformera”, na spektru od Another World do Inside. Čitavim trajanjem od otprilike pet sati, The Cub dobija desetku za propulzivan tok, raznolikost maštovitih opasnosti iz okruženja, brojnih set-pisova i drugih, kreativno osmišljenih scenarija u okviru sržne platformske osnove.

Na nijansiranost gameplaya nadovezuje se eye candy vizuelna prezentacija i sadržaj, pri čemu konstantno otkrivamo nove lokacije. Kada govorimo o ovoj igri, ključan je veoma prijatan stepen šarma. Svet The Cuba je urbani svet impozantne arhitekture i funky grafita, ali i svet čudesnog, koji je umnogome preuzela mutirana flora i fauna vibrantnih boja i neobičnih svojstava, a kojoj naš protagonista pripada znatno više nego ostatku čovečanstva. Muzika, od synthwavea, preko energičnog regea i tribalnih perkusija, do surf, psihodeličnog i drugog roka, catchy je, uglavnom poletna i tekstovima, takođe, doprinosi poruci priče.

Ovo je ekstenzivna i, rekli bismo uglavnom, ispravna društvena satira na čijoj meti su, između ostalog, korporativna pohlepa, sebična eksploatacija resursa i klasna podela. Krupna primedba odnosi se na totalno mlake sporedne likove, jer skoro da nije učinjen napor da budu iole produbljeniji, komični ili nečim interesantni. Pozdravljamo što im se, takođe jednodimenzionalno, mladunče šmekerski podsmeva živahnim glasom koji nas je jako podsetio na Dekstera iz animirane „Deksterove laboratorije”.

Za kraj smo ostavili zanimljivost da su igre iz ovog univerzuma delo razvojnog tima iz Srbije. Tako, na soundtracku gostuju, recimo, Ana Ćurčin i Hornsman Coyote, a prepoznavanje znamenitosti poput Kosmajskog spomenika i Geneks kule, u opštoj brutalističkoj arhitekturi, produbiće uživanje uz ovu vibrantnu i narativno relevantnu avanturu.